Veseo sam. Kako i ne bih. Konačno sam se dokopao svog Kraljeva. Kada god sam u krizi idem na svoj izvor. Sedim u bašti ispred Turista, u samom centru grada. Sunce me prisiljava na kratke rukave i naočare, idealni uslovi za pisanje kolumne. Šta da slušam po ovome veselom danu? Vesele Tuarege. Bombino, i njihov zarazni hit sa albuma Agamgam iz 2004. godine. Razmišljam kako će moji, uvek strogi, sugrađani da komentarišu ljuljanje moga tela i skakutanje nogica uz ovu blesavo dobru stvar. Šta je adekvatnije za ovaj trenutak nego pesma o slobodnom čoveku? Zašto sam slobodan? Zato što hoću tako ili nikako. Da budem slobodan. Da mogu svakoga da pogledam u oči i kažem mu šta mislim. Da ne zavisim od stava opštinskog/gradskog/glavnog odbora. Da budem blesav, lud, lucidan kada ja to želim.

Poziv za Utisak nedelje sam rado prihvatio. Dok me je taksi vozio do studija, pa i u studiju na slušalice mi je išao novi hit kolege Škaba. Mnogo sam se primio na neobjavljeni hit S đitrom meni ok. Mnogo je dobra stvar. Biće hit, rekoh mu u poruci. Bio sam mnogo dobro raspoložen. Kada sam takav ne brinem se ni o čemu. Oslanjam se na svoju lucidnost. Uporno sam Olji pričao da me ne pita ništa o spomenutom Kokezi jer ne pratim ništa. Znam samo da je predsednik FSS i kako izgleda. Naravno, u samoj emisiji je bilo jako važno moje mišljenje o semenkaru, pa sam odgovorio na svoj način. Nije bilo prijatno ni učesnicima emisije kao ni Milenku Jovanovom, pa ni uvek osetljivom Darku Glišiću. Pa kakav sam ja to čovek kada se ne dopadam ni krugu dvojke ni presvučenim radikalima? Rekao bih čovek na pravom putu.

Ako funkcioneri SNS-a brane čoveka na kojeg je pala sumnja da šuruje sa potencijalnim atentatorima na našeg najvećeg sina, šta ja kao građanin treba da pomislim? Da naš otac nacije ima mangupe u svojim redovima? Imam ih i ja u svojim, mogu da zamislim kako je njemu. Od kada su se pojavile pljuvačine po tabloidima tako se zatalasalo i u našem pokretu. Slučajnost? Naravno, a mrmot je zavio čokoladu… Ako sam uspeo da zgadim Jovanova i Glišića sa zajebavanjem na slobodnu (još uvek) temu Kokeza, ja mislim da sam uspeo u životu. Obojca su takve moralne gromade da ne bih trošio ovako lep i sunčan dan na oblike života koji preživljavaju i direktan udar atomske bombe.

Svima su puna usta opozicije. Ona pregovara sa otmičarem u prisustvu tvorca tog istog otmičara i nada se najboljem. Ja ne znam kako to da nazovem. Ako ovakav, amater u tom poslu, ako to smem da kažem (a znam da ne smem, nisam amater), mislim da je to čista zajebancija i trošenje vremena. Šta ti ljudi koji su rođeni za političare, i samo to znaju da budu, misle? I ko će to od njih da izvede i koga na ulicu, ako ti unapred osuđeni na propast razgovori propadnu? Bolje da ste se dogovorili da od sutra proglasimo da je jun mesec, da ne gubite vreme. Nije problem što vama životi prolaze besciljno, problem je u našim životima.

Kao što rekoh u Utisku, suviše je malo pozitivnih primera. Junaka današnjeg doba. Ja sam danas imao sreće. Prijatelj sa Uba me je pozvao na druženje kod njegovog drugara na Goču. Tako sam danas upoznao profesora Ljubu i njegovu suprugu Lidiju Urošević. Profesor je naš najveći živi stručnjak za rakiju. Na svom imanju u Brezni je napravio savremen pogon za njenu proizvodnju. To što sam danas naučio o rakijama nema cene. Nikada nisam voleo da je pijem ali sam sa puno poverenja krenuo danas u njenu degustaciju, predvođen iskustvom profesora Ljube. Crvena Ranka, Rodna lepotica, rakije stare 5, 10, 15, 20 i više godina, sa kupažom ili bez, neobrađene, smeškale su mi se sa stola. Modre, sveže. Tek izvađene iz buradi od hrasta kitnjaka. Pesma za nepca. Prepune aroma i priča. Ljuba je beskrajno simpatično biće, neizmerne smirenosti i raspoloženja da poduči i objasni. Uživam okružen zelenim strmim brdima i sa njuškicom njegove crne keruše u svom krilu.

I zašto da znam ko je Kokeza a da ne znam za svog zemljaka ovakvog kalibra? Ljubu? Ljuba je car kakvog vam život jednom da na uvid a vi se vežete za njega kao da je sve vreme bio vaš. Ljuba je nešto nemerljivo vredno. Da ne zvučim kao rani radovi onoga kome ime ne spominjem, sto Kokeza komotno staje u jednog Ljubu. Ima mesta i za brižnog Jovanova, par mesnih komada. Pa i za Glišića, tuce jedno. Jer sve te spodobe da nestanu naše društvo bi osetilo kao da je leptir mahnuo krilcima. Jednom, nadam se u što daljoj budućnosti, kada se Ljuba bude predstavio Svarogu, ostaće dubok ambis iza njega. Ambis našega neznanja, naše lakomislenosti, naše nezainteresovanosti. U komentarima nemojte me celivati, nego spomenite nekog junaka vaših dana. Spomenite vašeg Ljubu. Imuhara…

Ayitma

Yofa anikir

Nikkis sandade

Wadagh nihane

Dragi prijatelji, pomozimo ljudima koji su ostali bez posla zato što su imali obraz i kičmu. Sav prikupljen novac će biti upućen ljudima koji su egzistencijalno ugroženi zbog nehumanih reakcija režima. Pokažimo solidarnost prema ljudima koji su u životu napravili samo jednu grešku – bili su časni.

Raiffeisen banka AD

Dinarski 265000000576857940

Devizni RS35265044000005631664