Piše Dejan Žujović: Poljubi me 

Kolumne 08. feb. 202113:09249 komentara
Podeli:
dr Dejan Žujović Foto:Zoran Lončarević/Nova.rs

Najbolja verzija sa koncerta u Beogradu, daleke 1981. Poljubi me ravno u dupe. Stara, dobra, najbolja Azra i Džoni Štulić. Ovo će biti posvećeno mnogim vedetama domaće scene. Ne sviđa vam se prostota? Briga me. Ni meni se ne sviđa u šta ste me pretvorili, ali verovatno ni vama. Jebi ga. Emocije su uzajamne. Pa da krenemo, poput Džonija… 

Nebojša Krstiću, poljubi me ravno u dupe. Svojim tvitovima i preispitivanjem ko će da bude vakcinisan. Da ti objasnim, teletabisu rekto-analni. Obezbeđivanje vakcina je jedan transparentan, normalan proces u svakoj državi. Ti i tvoj gospodar mogli biste da objasnite odobravanje kineske vakcine od strane ALIMS-a. Na osnovu kojih istraživanja? Jedini u Evropi? A da ti kolega objasni jednu stvar – vakcinacija stanovništva je civilizacijska stvar, i ne treba nas deliti na vaše i naše. Novac kojim su plaćene te vakcine nisu vaše, niti naše. Svih građana Srbije su. Putevi nisu vaši ili naši. Spomenici nisu vaši ili naši. To su stvari koje plaćaju građani Srbije. I imaju pravo da im ispostavite račune. Ne želim mucavce sa fatamorgastičnim objašnjenjima. Svakoga meseca plaćam svoj porez i želim tačnu informaciju.

Predraže Konu, poljubi me ravno u dupe. Sledeći put kada budeš lupkao prstićem po stolu seti se skoro stotine svojih kolega. Hladnih i mrtvih. Vojniče. Heroju. Seti se hiljada osakaćenih, jer je virus oslabio. Jer su izbori bezbedni. Utakmice. Javni skupovi vladajuće klike. Poljubi me zato što lažete od samoga početka, frizirate i gledate nas u oči bez srama i obraza. Poljubi me zato što si Predrag Kon, eto, jednostavno.

Aleksandre Vučiću, ti ne moraš to radiš. Ne bih izlagao taj deo svog tela tolikom riziku. Jedan je od retkih da mi je ceo. Razumi me. Volim što je takav. Odajem ti počast. Kako si našao žicu za ovaj narod. Kako si kupio opoziciju. Kako Evropa žmuri na Pinočea u svom srcu. Kako novinari savijaju glavu. Kako pronalaziš uspešno korisne idiote. Svaka čast! Ali, moram jednu istinu da ti kažem. Tvoja Srbija nije prava Srbija. To je istorijska anomalija koja ima rok trajanja. I veće nacije su prolazile kroz takva čistilišta. Proći će i ova. Ali, ako računate na naknadne dilove, zaborav, ako se Pokret Za sve moje ljude bude pitao, od toga nema ništa. Lepi, sa nama nema trgovine. Ova zemlja će da bude dom za sve njene ljude ili neće da postoji.

Svi vi, polupismeni, sa lažnim diplomama, sa napamet naučenim tekstovima, vi što sričete tekstove napisane od strane drugih, vi kontroverzni biznismeni, navijači, siledžije, ubice, ološi, sluge, poljubite me ravno dupe. Odvratni ste. Važni ste ovoga momenta i nikada više. Neće vas zameniti slični, samo sa drugim mantrama. Neće ići tako. Ovoga puta će zaista ispravni da vas zamene. Ako se Pokret buse pitao. A vi, ljudi, ako vam je dobro, onda ništa. Ali znajte, Frazier je bar jednom prebio Muhhamad Alija. Sve je moguće pod kapom nebeskom. Ja verujem.

Čuvajte se ajkula, motrite na ljude. Ovo su nesigurna vremena, Miki, ostani kod kuće… Kakav je to vizionar bio! Ali, snaga se vratila u ove mišiće. Mi ne postavljamo slike sa ruskim ili američkim obaveštajcima. Mi se ne pržimo na minutažu na nacionalnim frekvencama. Nikada ne bih brojao dane koliko se nisam pojavio na RTS-u. Pa to mi je čast! Mi radimo po terenu. Mi se širimo kao bolest koja će da uguši ovu neman. Ljudi se javljaju na ulici. Pokazuju pesnice. Sviraju i iz otvorenih prozora svojih automobila izbaciju pesnicu. Mi nismo Otpor. Mi smo pesnica u glavu nepravdi. Bezakonju. Laži. Krađi. Otimačini. Zagađenju prirodne sredine. Bogaćenju polupismenih likova. Mi smo pravda. Mi smo budućnost.

Ako išta mogu da vam obećam to je hapšenje u roku od 48h svih narkodilera, korumpiranih policajaca, profesionalnih navijača, svog ološa kojeg gledamo godinama. Šta Kavčani, šta Škaljari? Iza mene je država bre, sva sila ove zemlje. Čisti ta govna i idemo dalje. A, gudra je državni posao? Pa neće više da bude. Poljubite me u dupe, korumpirani panduri i udbaši. Ima ovde još uvek čestitih ljudi u uniformi. I mi ih znamo. Kao što znamo i vas.

I vi što dolazite sa ponudama za naš Pokret. Sa biznis planovima i ciframa. Poljubite nas u dupe. Nismo na prodaju. A jeste li vi na prodaju? Vi što čitate ovo? Smeta li vam prostota pisanja? Smeta i meni. Voleo bih da pišem o procentu lešnika u našoj čokoladi, ali neki drugi ljudi su ovo napravili od mene. Šta da radim? Da pokupim pinkle i odem u zemlju čokolade? Ili da se borim za ovu?

Glasanje je u komentarima.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar