Dosadile su mi limunade. U bolesničkoj sobi cimer kome sam dao ime Gvozden čim sam ušao u nju ljubomorno poseduje daljinski upravljač. Tako, osuđen sam na nacionalne frekvencije. I jedno prečesto lice. Čije ime ne spominjem. Dok gledam taj govor tela sa slušalicama na ušima, sinu mi ideja.
Da potražim nešto što sam nekada baš voleo. Hennry Rollinsa i ovu pesmu. Bože, kako se uklopilo savršeno.
U životu sam poznavao par lažova. Neki su skloni laži da bi napravili geg u priči. Neki vam predatorski prilaze sa fantastičnim pričama. Poslednjeg takvog sam sreo u niškoj kafani sa pričom o deset tona zlata u nekoj jami. Gledam čoveka i smejem se u sebi. Pa on meni na živo izvodi nigerijsku prevaru.
Ali, imate i one treće. Najopasnije. Suštinske lažove. Imaš utisak da je taj poremećaj utisnut u svaku njegovu ćeliju. Nešto kao genetska anomalija. Te osobe jednostavno nemaju kapacitet da izgovore istinu, ma koliko bezazlena bila. Bez da trepnu, sa očima uprtim u vas, one će da vas lažu najbezočnije. Da ne sumiram spisak svih laži do sada osobe bez imena, ceo portal bi bio nedovoljan. Ona mi je jasna.
Krenulo se sa željom da se dopadne roditeljima. Prva laž koliko ih voli, ali zapravo ne oseća ništa. Želi pohvalu. Ruku koja ga mazi po kosi. Nesigurnost u društvu. Izmišljanje fantastičnih priča koje su se, na žalost, često završavale krvavom usnom. Mržnjom i obećanjem osvete.
PROČITAJTE JOŠ:
Neuhranjeni mladić drži vatrene govore. Koje na kraju nikada nije ni održao. I dalje vas gleda u oči, zapamtite. Izdaje svog političkog oca. Izdaje najbližeg saradnika. I počinje preobražaj ovoga društva. Postaje sasvim normalno da vas direktno lažu, da to slušate, da vam je jasno da vas lažu i da samo slegnete ramenima.
Zamislite osobu bez imena negde drugde. Zamislite ga na Islandu, recimo. Šta bi se dogodilo? Šta bi bilo sa ovakvom vladom? Opozicijom? Kada smo kao društvo izgubili kapacitet da lažovu u lice kažemo da je
lažov? Ograničeni smo političkom korektnošću? Previše smo fini i kulturni? Ne bih rekao, zemljaci. Nešto drugo nama nedostaje. Nešto što se izgubilo u palanačkoj snishodljivosti, strahu i konformizmu. Samo da ne boli. Samo ja…
Zato se svake večeri oduševljavamo uvodima Jelene Obućine, analizama Miodraga Zeca, pričama dr Panića i ostalih, malobrojnih slobodnih ljudi. Zašto to niste i vi? U vašim sredinama? Koštaće vas? Onda trpite i cokćite i dalje. I pustite lažova da vas uspavljuje svake noći. Samo da znate da ni vas ne voli.
Because everything I say is everything you’ve ever wanted to hear.
So you drop all your defenses and you drop all your fears
And you trust me completely
I’m perfect
In every way
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare