Podeli
dr Dejan Žujović Foto:Zoran Lončarević/Nova.rs

Nikada nisam bio neki obožavatelj Riblje čorbe, ali ova pesma je, po meni, vrhunac lirike srpskog rocka. Bora je u tri minuta objasnio život. Bar moj. Pesma je sa albuma Večeras vas zabavljaju  muzičari koji piju, iz 1984. Kada naiđe na listi, ko kod da je sa mnom, premotava je. Uvek isto reagujem. Najbolja mi je verzija na YT iz Arene, 2011, kada je Bora izvodi sa gitarom na pozornici, malo me podseća u tom trenutku na Johnny Casha.

Kada smo postali ravnodušni prema plaču? Devedesetih? Kada smo preko ekrana bombardovani sa toliko slika raskomadanih tela da smo prestali da osećamo? Sudbine i priče iz tih komada mesa. Kada smo postali gladni, pa smo samo o tome razmišljali? Kada je neko drugi postao višak? Kada smo podeljeni na nas i one druge, pa smo prestali da razmišljamo o sudbini tih drugih? Pa i nas samih, jer je postalo važno samo JA. Da preživim i da me ne boli. Tragove toga i danas osećam u mnogim rečenicama. Izvini, samo ja da… Jednom sam u čekaonici izjavio da neće biti pregledan niko, budem li čuo to, samo ja…

Dan pre ovoga pisanja sam bio u Zaječaru i Nišu, razgovarao sa ljudima tih gradova i Prokuplja. U Nišu sam sedeo u simpatičnoj kafani. U njoj iskusni borci i napucani klinci. Sviđa mi se kombinacija. A onda ljudi za stolom otvoriše duše. Samo sam sedeo i ćutao. Šta da kažem? Na tu količinu nepravde i bola? Iskrenog, ljudskog. Ja nisam ravnodušan prema plaču. Ja nisam sakupljač duša, političar. Čovek sam.

Gradonačelnik Zaječara zatvara pozorište. Otpušta njemu nepodobne glumce. Onda ga ponovo otvara i prima proveren, napredni kadar iz drugih gradova. Glumici koju sreće na ulici govori da će preći preko nje sledeći put kao preko kamena. Njen muž ne radi, ona ostaje bez posla. Organizuje privatno pozorištance koje niko ne sme u Timočkoj krajini da angažuje zbog straha. Hoćete još? Ima toga koliko hoćete, rođaci. Nad ovom zemljom se uzdiže plač previše ljudi. Kako se radi u dole otvorenim fabrikama? Kao na Golom otoku. Biraju se šefovi smena, kao kapoi, koji direktno maltretiraju svakoga zaposlenog. Neće direktor iz inostranstva. Tvoj će te ker ujesti. Povrediti.

Objašnjavam ljudima da pokret Za sve moje ljude nije stranka. Da je naša politika pobeda normalnosti u našem društvu. Sloboda. Da kažeš i da imaš stav. Da se organizuješ u sindikat i boriš u svojoj fabrici. Da organizuješ svoj komšiluk i nateraš lokalnu opštinu da ti asfaltira ulicu i sredi kanale. Ali i da edukuje ljude da ne baca nakon toga svoje smeće u te kanale. Da budemo ljudi.

Dahije? Ne postoje više? Istrebili smo ih? Niko ne dolazi više na atovima i ne otima nam decu? Da li ste sigurni? Samo su evoluirali. Unapredili se. Ne otimaju vam fizički dete iz ruke, ali rade istu stvar i danas. Deca odlaze. Negde daleko, da se više ne vrate. Svake godine preko pedeset hiljada. To ni Turci u tom obimu nisu radili. A onda Čale izađe pred vas i priča vam o cirkulaciji mozgova. Pa, kako ste, ljudi? Da li je u vama ostalo bar malo ljudskosti da bitangi kažete mrš?

Gledam čoveka čije je dete otišlo za Sloveniju. Devojčica se javlja i kaže da je dobro. Majka kaže da zna da ona to kaže zbog nje, da ne brine. A ja sam siguran da je devojka dobro. I krivo mi je. Ne zbog nje, naravno, nego, kako su ti ljudi izašli na kraj sa svojim bašibozlukom, a imaju ga, sigurno? Kako su organizovali svoje društvo tako uspešno? A mi? Ćuti, može i gore da bude. Pa može. Da počne eksplicitno da nas ubija. Da krenu sive uniforme niz ulicu. Još je to ostalo.

Da se vratim na Zaječar. Upoznao sam dole divne ljude. Mlade, neiskvarene, hrabre. Isti se istom raduje. I osetio sam poštovanje. I oni su ga osetili, siguran sam. Znam koliko je teže u lokalu raditi ovo što i sam radim. Zaokret019. Zapamtite to ime. Pokret Za sve moje ljude će da pruži svu moguću pomoć ovoj grupi građana Zaječara na sledećim lokalnim izborima. Nema saradnje sa okupatorom. Prva i najvažnija tačka. A svi vi koji ovo čitate, i možda, odobravate, razmislite kako možete da pomognete ovim čestitim ljudima. Nema greške. Na svetloj strani sile su. I mi ćemo da budemo sa njima.

Shvatite, ti lokalni izbori su prva šansa da okrnjimo ovu istorijsku anomaliju našeg društva. Ovom zlu, a nemam težu reč nego reći da je zlo, moramo stati nogom za vrat. Dosta je bilo danka u krvi. Dosta je bilo bola. Dosta je bilo plača. Vreme je da dobri ljudi dignu glavu. Samo četrnaest vukova je izmenilo ekosistem Yellowstone nacionalnog parka. I ovi vukovi, naši, će da izmene Srbiju. Pokret Za sve moje ljude se sprema da vam da parče slobodne Srbije. Pomozite mu. Pomozite Zaokretu019, pomozite svome komšiji. Budite čovek. Mi smo čoveci, što reče jedan u niškoj kafani. Ljudi su izmišljen pojam. Čoveci se samo računaju.

Ravnodušan prema plaču
I konačno sasvim sam
Obožavam ilovaču
Ne može mi ništa šljam…

Dragi prijatelji, pomozimo ljudima koji su ostali bez posla zato što su imali obraz i kičmu. Sav prikupljen novac će biti upućen ljudima koji su egzistencijalno ugroženi zbog nehumanih reakcija režima. Pokažimo solidarnost prema ljudima koji su u životu napravili samo jednu grešku – bili su časni.

Raiffeisen banka AD

Dinarski 265000000576857940

Devizni RS35265044000005631664

EUR SWIFT/BIC. RZBAATWW

USD SWIFT/BIC. RZBAATWW

* * *
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar