Opet Beogradski Sindikat? Opet, rođaci… U amanet svima da ne ponovi se nikad, generacije da pate za dobrobit režima! Zapamtite zauvek, svi zajedno k’o jedan, samo zdravi u glavi protiv sistema! Zvuči aktuelno? Ljudi, ova pesma je starija od vaše dece. Što će reći, ništa nismo naučili za ceo svoj život. Srećom, ovo danas nije kolumna, pa neću mnogo da vas grdim. Danas ću da pišem o lepšim stvarima.

Jebi ga, lažem, moram da nas sve zajedno malo pljucnem. Nekada je Srbinu sveta životinja, njegov brat, bio vuk. Danas? Danas je Srbinu sveta životinja jebeni bišon. Nemam ništa protiv tih veverica, ali tako su nam se proporcionalno smanjivale i mošnice. I šta smo danas? Narod po kome može da se piša bez problema. Da nam se deca ubijaju na pešačkim prelazima, da overavaju po hotelskim sobama, a krvnici slobodno šetaju gradom. Postali smo narod u kome neko može da “izgubi” ličnu kartu i oladi društvo za brdo para, a nama dahije da lupaju na vrata zbog par hiljada duga. Zato, kada noću vidim muškarca koji šeta bišona, ja vidim mrtvog čoveka koji hoda.

E, pa ne može, rođaci! Nekako odmah namirišem nepravdu i lako čitam ove naše zulumćare. Kada je Lignjoslav izgovorio da ništa ne zamera niškim žandarmima što su mu batu malo prevaspitali i pokazali mu da nema kurčenja sa državnim organima koji su dobili jasne instrukcije, znao sam da će momci najebati. Godinama sam pratio šta se dešava sa njima i uopšte se nisam iznenadio kada je petorica njih popilo otkaze i na pravdi Boga ostalo bez ikakvih prihoda, osramoćeni, izmazani govnima od jebenih tabloida.

Zakleo sam se sebi da ću kad-tad naći te momke i izljubiti ih kao braću svoju, jer su te delije hiljadu puta glavom na metak išle za ovaj narod i ovu državu. Šta je problem? Bata dobio neku ćušku? Pa gde si došao da se bahatiš, dječače? Na BG asfalt? Što vrištiš kao kučka na jedan udarac pendrekom, faco? Kada su mi leđa crna od tih pendreka bila, nisam cvileo kao ti, pičko jedna. I šta će da ti zadovolji ego? Da momke ostaviš bez posla, deca da im gladuju, da ih strpaš u ludnice? E, pa neće moći, mamu vam bahatu.

Nepravde su se od tada samo nizale. Za neke smo čuli, mi koji pratimo nešto van Govnformera. Čuli smo da su profesorke u Beloj Crkvi dobile otkaze zato što nisu htele da botuju za bagru. Čuli smo i za Aleksandra Obradovića, deliju iz Valjeva, koji nije hteo da mu firmu koja hrani taj grad očerupaju lopine. I za more drugih, skršenih nepravdom, golim nasiljem, poniženjem, lažima i korupcijom. I krenuli smo sa akcijom da pomognemo tim ljudima. Da pokažemo bagri da je ostalo kičme u našim leđima, obraza na našim licima, da i dalje imamo muda i čast. Krenuli smo sa akcijom “Za sve moje ljude”. Za naše ljude koji su nam branili čast i obraz. Poslednje neugašene plamičke čestitosti i ispravnosti.

Ljudi koji su podržali akciju, od San Franciska do Leskovca, uplaćivali su novac u cilju pomoći. Na nedeljnom nivou na FB je objavljivano stanje na računima. A onda smo 01.08.2020. odlučili da krenemo na put. U Niš. Da upoznamo otpuštene žandarme i uplatimo im novac na tekuće račune. Da im stisnemo ruku i kažemo im da nisu sami.

Momke smo sreli u lokalu na ulazu u grad. Nisu mogli svi da budu tu jer je jedan od njih, kao posledica svih proživljenih stresova i šikaniranja, završio u psihijatrijskoj ustanovi Toponica. Svoja rešenja o otkazima su dobili u februaru ove godine, datirane na decembar prošle. Do sada nisu mogli da se zaposle nigde, jer niko u gradu ne sme da ih angažuje, plašeći se posledica. Alo, je l ovo isti onaj narod koji je svetske sile bacao na kolena? Ko ste vi?

Poštujući njihovu želju, neću detaljisati o njihovim sudbinama, neću političariti, ali ću da pljunem i levo i desno, iste face jednog gospodara. Pa gde si opozicijo, pogotovo ti platežno sposobna, da pokažeš kako se brine o ljudima? Hoćemo li sve sami morati? Da se sami lečimo, da se sami branimo od zulumćara, da se sami snalazimo sa krvnicima? Šta bre svi vi hoćete? Da nas vratite na nivo plemena Indijanaca, krvne osvete, hajdučije? Nije problem, ima i nas spremnih i za to…

Svim momcima smo uplatili po 100 000 dinara, zahvalili se za njihov doprinos ovom društvu, za rane od metaka sa Kosova, stisnutu petlju kada god je bilo gusto, glave u torbama toliko puta. A lično sam se zahvalio deliji za krik kuje, krik koji kaže da i njega može da zaboli, da nije tako čvrst i nedodrljiv kao što je mislio. A vi samo nastavite da se bahatite, ima još mnogo delija među nama, bagro…

Preneli smo i pozdrave Sindikata, čvrsto stegli te šaketine, izljubili braću (jebi se korono) i rastali se. Malo prošetali po Tvrđavi, uverili se da je Niš, rodni grad mog oca, i dalje lep i ima šmeka. Naravno, svratili u Kazandžijsko sokače i napunili baterije. Sreli neku braću koja su prepoznali majce koje smo nosili i naš rad. Čvrst stisak šaka i reči podrške. Ima nas još! I biće nas sve više!

Seli smo i sa nekim bekrijama i lepo se ispričali, a onda, puni utisaka i srećni, krenuli nazad za Beograd. Dakle, braćo, može da bude i bolje. Samo od nas zavisi. Hoćemo li da budemo bišoni ili vukovi. Ako hoćete u vukove, spremite stomačiće da će nekada da budu prazni, ali ćete biti slobodni, braćo, i štakori će da vam se sklanjanju sa puta. Zar ste zaboravili taj divan osećaj kada hodate dignute glave, ponosni i snažni? Vratite to u sebe, braćo. Crno-bela Srbija, nesloga je ubija, na putu ka Evropi u govnima završila… Pozdrav i samo jako!

Dragi prijatelji, pomozimo ljudima koji su ostali bez posla zato što su imali obraz i kičmu. Navedeni računi se vode na mene. Sav prikupljen novac će biti upućen Aleksandru Obradoviću, otpuštenim niškim žandarmima i dvema profesorkama iz Bele Crkve. Pokažimo solidarnost prema ljudima koji su u životu samo jednu grešku napravili – bili su časni.

Raiffeisen banka AD
Dinarski 265000000576857940

Devizni RS35265044000005631664

EUR SWIFT/BIC. RZBAATWW

USD SWIFT/BIC. RZBAATWW