Amerika steže obruč oko Kube: Tri scenarija koja mogu promeniti Karibe

Administracija predsednika Donalda Trampa pojačala je sankcije i pritiske na komunističku vlast na Kubi, a sve više američkih zvaničnika otvoreno govori o kraju 66 godina stare komunističke vladavine. Iako Tramp tvrdi da ne očekuje „eskalaciju“, Bela kuća istovremeno poručuje da neće tolerisati „odmetnutu državu“ udaljenu svega 144 kilometra od američke obale.

BBC navodi da sada postoje tri moguća scenarija razvoja krize: američka akcija hapšenja Raula Kastra, dogovorena promena vlasti u Havani ili potpuni kolaps kubanske države.

Moguća američka operacija protiv Kastra

Optužnica protiv Raula Kastra odnosi se na incident iz 1996. godine, kada su kubanski lovci oborili dva civilna aviona. Posle toga pojavile su se spekulacije da bi američke specijalne snage mogle da izvedu operaciju sličnu onoj koju su početkom godine sprovele u Venecueli, kada je uhapšen Nikolas Maduro i prebačen u Njujork zbog optužbi za trgovinu drogom i oružjem.

BBC podseća i na američku invaziju na Panamu 1989. godine, kada su hiljade američkih vojnika svrgnule i uhapsile tadašnjeg lidera Manuela Norijegu.

Iako Tramp za sada izbegava direktne odgovore na pitanje da li razmatra sličnu operaciju protiv Kube, pojedini republikanski političari otvoreno podržavaju takvu ideju. Senator sa Floride Rik Skot rekao je novinarima: „Ne bi trebalo ništa da isključimo. Isto ono što se dogodilo Maduru trebalo bi da se dogodi i Raulu Kastru.“

Stručnjaci sa kojima je razgovarao BBC smatraju da bi vojna operacija tehnički bila moguća, ali veoma rizična. Adam Ajzakson iz organizacije Vašingtonska kancelarija za Latinsku Ameriku ocenjuje da bi Kastra možda bilo čak lakše izvući iz zemlje upravo zbog njegovih godina.

„Njegova simbolična vrednost znači da je veoma dobro čuvan, ali je to svakako moguće“, rekao je Ajzakson za BBC.

Ipak, on dodaje da bi hapšenje Kastra danas imalo više simboličan nego stvarni politički efekat, jer se 94-godišnji bivši predsednik već godinama smatra više figurom od uticaja nego čovekom koji zaista upravlja Kubom.

„Voleli bi da ponize Kastra i jednog od revolucionara iz 1959. vide iza rešetaka. Ali strateška vrednost toga je upitna“, ocenio je Ajzakson.

Vašington priželjkuje promenu vlasti u Havani

Drugi scenario o kojem se sve češće govori jeste promena kubanskog rukovodstva bez rušenja kompletnog sistema. BBC navodi da bi taj model mogao da podseća na razvoj događaja u Venecueli, gde je vlast formalno preuzela Delsi Rodriges, dok je država ostala uglavnom netaknuta.

Predsednik Tramp poslednjih nedelja više puta je tvrdio da već razgovara sa ljudima unutar kubanskog sistema koji traže američku pomoć zbog katastrofalne ekonomske situacije.

„Kuba traži pomoć i razgovaraćemo“, napisao je Tramp na mreži Truth Social 12. maja.

Nekoliko dana kasnije direktor CIA Džon Retklif sastao se sa kubanskim zvaničnicima, među kojima su bili i unuk Raula Kastra Raul Giljermo Rodrigez Kastro, kao i ministar unutrašnjih poslova Lazaro Alvarez Kasas.

Američki državni sekretar Marko Rubio rekao je novinarima na Floridi: „Razgovaraćemo sa Kubancima... na kraju dana oni moraju da odluče. Njihov sistem jednostavno ne funkcioniše.“ Rubio je dodao da administracija preferira „pregovarani sporazum“.

Prema BBC-ju, Vašington od eventualne nove kubanske vlasti očekuje otvaranje ekonomije, veći dolazak stranih investicija, uključivanje kubanske dijaspore i prekid saradnje sa ruskim i kineskim obaveštajnim službama.

Profesor Džordžtaun univerziteta Majkl Šifter smatra da SAD ne žele haotičan raspad Kube.

„Kao što su želeli da izbegnu nestabilnost u Venecueli, žele da izbegnu nestabilnost i na Kubi. Nametanje promene režima bilo bi previše rizično“, rekao je Šifter za BBC.

Međutim, problem za Vašington je to što na Kubi trenutno ne postoji jasna figura koja bi mogla da preuzme vlast uz podršku SAD.

„Ne postoji očigledna kubanska verzija Delsi Rodriges. Moć na Kubi funkcioniše drugačije nego u Venecueli“, ocenio je Šifter.

Kolaps države i novi talas migracija

Treći scenario jeste potpuni kolaps kubanske ekonomije i države pod pritiskom sankcija i nestašica. Kuba se već suočava sa višesatnim dnevnim nestancima struje, ozbiljnim nestašicama hrane i kolapsom javnih službi.

Tramp tvrdi da dodatna eskalacija možda neće biti potrebna jer se Kuba već raspada.

„To mesto se raspada. To je katastrofa i oni su delimično izgubili kontrolu“, rekao je američki predsednik.

Ipak, stručnjaci upozoravaju da je situacija mnogo složenija nego što izgleda. Majkl Šifter navodi da se mora praviti razlika između kolapsa ekonomije i opstanka države.

„Kubanska ekonomija može da se raspada, i raspada se, ali država i dalje funkcioniše, posebno njen bezbednosni aparat“, rekao je on za BBC.

Mogući raspad države mogao bi da izazove novi veliki migrantski talas prema SAD. Adam Ajzakson upozorava da bi mnogi Kubanci pokušali da pobegnu iz zemlje, slično kao što su to godinama činili stanovnici Haitija.

„Florida je najbliža, ali očekivao bih da deo ljudi pokuša da stigne i do Meksika“, rekao je Ajzakson.

On je dodao da ga iznenađuje što masovni egzodus već nije počeo.

„Ljudi verovatno preživljavaju sa 1.000 do 1.500 kalorija dnevno i nemaju osnovnu zdravstvenu zaštitu. Pomislili biste da već prave čamce“, rekao je on za BBC.

I dok Vašington pojačava pritisak, a Kuba tone u sve dublju krizu, ostaje otvoreno pitanje da li će Trampova administracija pokušati da sruši režim ekonomskim pritiskom, političkim pregovorima ili čak silom. Za sada, kako ocenjuje BBC, nijedan scenario više ne deluje nemoguće.