"Ja branim svoje selo" i opor ukus radikalske džigerice: Tri najglasnije poruke sa jučerašnjih izbora

Ovde se možete podsetiti svojevrsnog vodiča za lokalne izbore, objavljenog minule srede, koji je ovakve scenarije predvideo do poslednjeg kadra: i nepravilnosti i batine, i domete sloge i nesloge opozicije i studenata, ali i trijumfalni nastup predsednika Vučića, i pitanje koje ostaje - jesu li ovo izbori i dokle tako?

Da ne bude da nije bilo ništa novo: ja sam sinoć čuo makar tri poruke koje sam zapamtio i koje su, smatram, baza jedne nove forme otpora režimu SNS, koji i ovoga puta (kao i devedesetih) definitivno kreće sa lokala.

Nema straha - "Slomio si mi ruku samo zato što sam branio sina"

Slika muškarca, građanina, kojeg policija davi dok on juriša ka štabu SNS u Kuli, ostaje možda i najveći vizuelni spomenik jučerašnjim lokalnim izborima.

"Slomio si mi ruku i ja ću te tužiti.... Ruku mi je slomio. Ne mogu da pomeram ruku uopšte, ni kriv ni dužan, samo sam branio sina na koga su oni navalili silovito", uzvikuje čovek dok ga uvode u maricu.

Na stranu što otvara sijaset pitanja - o postupanju policije ponajviše - ova slika i ova izjava svedoče o tome da je strah napustio redove građana koji se bore za slobodu u svojim mestima.

Namerno biram ovako teške reči. Jer, nije se niko u Kuli probudio u nedelju i odlučio da bude hrabar. Hrabrost, inače, nije stvar odluke, nego poslednje utočište ljudi koji ne mogu više da trpe nasilje i nepravdu u svojoj zajednici.

Da sam član ili lider SNS, to bi me najviše zabrinulo.

Nema tolerancije za nasilnike - "Ja branim svoje selo, a ti?"

Još jedna scena iz Kule:

Ona je, na neki način, nastavak priče o polomljenoj ruci gospodina iz prethodnog pasusa, ali i više od toga: kada žuč prelije čašu, onda ona ne proizvodi samo spontane izlive hrabrosti, nego i volju da se građani organizuju i dosledno - i ne uvek nasiljem, naprotiv - brane svoju zajednicu.

Ponekad (ili često) dovoljno je samo izaći u svoj sokak i reći "ovo je moje, a ko si ti i šta ćeš ti ovde?".

Takva vrsta organizovanja i upornosti može da postigne mnogo.

Nema povlačenja - "Nastavićemo da im jedemo džigericu"

Na kraju, i jedna poruka iz Bajine Bašte, iz liste "Ujedinjenih", koja je takođe pretrpela poraz u ovom mestu:

"Ostaje žal. U selima koja su se smatrala uporištem SNS, razlika se istopila, a postoje bastioni u kojima smo mi pobedili. Žao mi je što smo imali lokalnu listu Rasima Ljajića i još neke lokalne liste, koje nisu razumele jedinstvo. I "Zdrava Srbija" Stamatovića, koja je pokušala da bude privezak vlasti, kao svuda u Srbiji - i tu se izgubilo hiljadu glasova. Jer, ako jedinstvo nije svima na prvom mestu, onda se desi nešto ovako. (...) Dali smo sve što smo mogli, nije bilo pravedno (...) Ono što takođe treba da zante, da smo na tri ili četiri biračka mesta uočili nepravilnosti. Sutra ćemo tražiti uvid u birački materijal, ne može to promeniti tok izbora, 10 odsto nije mala trazlika.

Ovde se radi o prkosu, inatu, ujedinjenju, i svaki mandat se mora čuvati bukvalno. Tako da, što se nas tiče, nije gotovo, nastavljamo, Ujedinjeni će već u sledećem mandatu nastaviti da im jedu džigericu", rekao je predstavnik opozicione liste.

(Ne znam i nisam uspeo da nađem ime gospodina koji je ispred liste govorio, a valjalo bi da jesam i valjalo bi da ga svi bolje upoznamo).

Dakle, maraton. Problem, međutim, ostaje isti: nisu svi građani Srbije maratonci i nemaju svi vremena kao mladi ljudi koji predvode studente. Neki su, nažalost, već izgubili priliku da zajedno sa njima stignu na cilj. Te žrtve koje neće dočekati promenu režima najviše i bole.

Napomena: Naknadno, po objavljivanju teksta, kolege su mi skrenule pažnju da je gospodin iz Bajine Bašte Uroš Đokić, inače narodni poslanik i, zapravo, čest sagovornik portala Nova.rs.