Veliko otkriće predsednika Vučića da policajci čuvaju kriminalce duže od 30 godina: Više ih poginulo štiteći kriminalce nego prilikom njihovog hapšenja

Predsednik Vučić je bio ogorčen na ponašanje policajaca nakon što je uhapšen šef beogradske policije Veselin Milić i trojica policajaca iz njegovog obezbeđenja a posle pucnjave na Senjaku i nestanka Aleksandra Nešovića Baje.

U Nešovića je pucao isto nekadašnji policajac koji je prešao na drugu stranu zakona, Saša Vuković zvani Boske.

Vučić je nakon zločina koji je šokirao javnost u Srbiji najavio donošenje posebnog zakona koji će policajcima zabraniti da čuvaju kriminalce. Predsednik je bio preneražen tim otkrićem, kao da se to ne dešava više od 30 godina i kao da treba da postoji poseban zakon pored već postojećih.

Duga istorija saradnje

Istorija saradnje kriminalaca i policajaca u Srbiji je duga, plodna i krvava, tako da je prosto neverovatno da predsednik Vučić poslednji sazna da se to događa.

Zapravo se ponekad dešavalo i da obe zaraćene strane u podzemlju imaju u svojim ekipama policajce, ne samo kao logistiku i obaveštajce, već i kao pucače.

U mnogim pucnjavama su policajci i stradali, braneći svoje gazde koje su ih dobro plaćale u oskudnim vremenima. Tako je bilo i kada je ubijen vođa miljakovačkog klana Zoran Uskoković Skole aprila 2000. godine, kao deo osvete za smrt Željka Ražnatovića Arkana u januaru iste godine. Prilikom jurnjave i pucnjave smrtno je ranjen i aktivni policajac Miloš Stevanović, koji je bio Skoletovo obezbeđenje.

Na Skoleta je već ranije izvršen atentat, kada je aktiviran eksploziv u njegovom ulazu, pa je on pojačao obezbeđenje i angažovao još više policajaca, misleći da će napadači, kasnije će se ispostaviti zemunski klan, oklevati da pucaju u policajce. Zemunci nisu oklevali, Skole i Stevanović su ubijeni, a ranjen je još jedan policajac-telohranitelj u ruku.

Kolona automobila u kojoj je bio Andrija Drašković, napadnuta je 25. oktobra 2004. godine na auto-putu. Drašković je uspeo da izbegne rafale, ali su pogođeni njegovi telohranitelji koji su bili u tom trenutku u drugom vozilu u koloni, pa su napadači mislili da im se tu nalazi i meta. Poginuo je Dejan Živančević a trojica su ranjena. Ispostavilo se da u Draškovićevom obezbeđenju ima i aktivnih policajaca. Među njima i Nebojša Đorđević policajac iz stanice Stari grad. U Draškovićevom obezbeđenju se nalazio i jedan bivši policajac.

U još jednom napadu na auto-putu pucano je na Zorana Nedovića Šoka koji je tom prilikom ranjen. Ubijen je Milutin Jovičić i još dvojica telohranitelja. Ubijeni Jovičić bio je, navodno bivši, policajac.

Pre nego što je osuđen na zatvorsku kaznu koju je u međuvremenu odležao, Sretena Jocića zvanog Joca Amsterdam čuvala su u Budvi, u Crnoj Gori, dvojica aktivnih policajaca. Inače, Jocić je osuđen za podstrekavanje na ubistvo Gorana Marjanovića zvanog Goksi Bombaš koje su izvršili takođe policajci - plaćene ubice.

Obezbeđenje klubova i splavova

Javna tajna je i da mnogi policajci "tezgare" kao obezbeđenje splavova i noćnih klubova, što možda i ne bi bilo sporno, da vlasnici tih objekata nisu osobe iz kriminogene sredine ili su u pitanju fiktivni vlasnici koji su paravan, a pravi vlasnici su ljudi iz podzemlja. Problem nastaje kada policajci pređu granicu i postanu saradnici, počnu da proveravaju registracije sumnjivih vozila za poslodavce, obaveštavaju ih o poternicama i istragama. Čak je i jedan od novih naprednjačkih "zvezda u usponu" u MUP svojevremeno radio kao izbacivač u klubu "Kolektiv", koji se nalazio na mestu nekadašnjeg "Kabarea Rouz".

Mnogo razloga ima zašto vlasnici lokala žele policajce u svom obezbeđenju. Prvi i osnovni je što mogu da nose oružje, ali tu je takođe i "prevencija" jer će svaki kriminalac dva puta razmisliti pre nego što zapuca na policajca. Smanjuje se i mogućnost od iznenadne racije, što je sve loše po posao i gosti ne vole.

Ova situacija traje decenijama i MUP je toleriše, iako je pitanje da li je ta praksa u suprotnosti za Zakonom o policiji, po kome je zabranjeno policajcima da se van radnog vremena bave poslovima koji mogu biti sukob interesa, kao i da im je zabranjeno da primenjuju ovlašćenja van posla.

U obračunu klanova policajac ubio policajca

Pad srpske policije traje decenijama i kada god se pomisli da ne može gore, događaji pokažu da gore, ipak, može. U januaru 2000. godine je policajac pod suspenzijom Dobrosav Gavrić bio pucač u zaveri koja je došla glave Željku Ražnatoviću Arkanu u tadašnjem hotelu "Interkontinental". Policajac Gavrić je ubio sve koji su sedeli za stolom, uključujući i kolegu, policajca Dragana Garića.

Ipak, čak ni u devedesetim, makar javnosti nije poznato, nije se desilo da tako visoki funkcioner policije, kao što je smenjeni načelnik PU za grad Beograd Veselin Milić, aktivno učestvuje u prikrivanju ubistva i uklanjanju tragova.