Kina poslala tim astronauta na jednu od najdužih misija ikada: Mesec je cilj

Letelica Šendžou-23 lansirana je u 23.08 po lokalnom vremenu (15.08 po GMT-u) pomoću rakete-nosača Dugi marš-2F Y23 iz Centra za lansiranje satelita Điućuan na severozapadu Kine, sa troje kineskih astronauta u letelici, piše Rojters.

Specijalista za korisni teret Li Điaing, bivša inspektorka policije Hongkonga, prva je astronaut iz tog grada koji učestvuje u kineskoj svemirskoj misiji.

Ostali članovi posade su komandantkinja Džu Jangdžu i pilot Džang Juanži, oboje iz astronautske jedinice Narodnooslobodilačke armije.

Kina i SAD gledaju u Mesec

Jedno od troje astronauta trebalo bi da ostane na svemirskoj stanici Tjangong godinu dana, što predstavlja jednu od najdužih svemirskih misija ikada, ali kraću od rekorda od 14 i po meseci koji je postavio ruski kosmonaut 1995. godine.

O tome koji astronaut će ostati godinu dana biće odlučeno kasnije, u zavisnosti od napretka misije, saopštila je u subotu Kineska agencija za svemirske letove sa ljudskom posadom.

Kina je gotovo desetak puta slala astronaute na svoju svemirsku stanicu, ali ovo lansiranje dolazi usred ubrzane trke sa SAD ka Mesecu, dok Vašington upozorava na, kako tvrdi, planove Pekinga da kolonizuje i eksploatiše teritoriju i resurse Meseca. Peking je oštro odbacio te tvrdnje.

NASA nastoji da izvede sletanje ljudi na Mesec 2028. godine, dve godine pre Kine. SAD žele da uspostave dugoročno prisustvo na Mesecu kao odskočnu dasku za buduća istraživanja Marsa sa ljudskom posadom.

U aprilu su četiri NASA astronauta izvela istorijsko putovanje oko Meseca u okviru misije Artemida II, leteći dalje od Zemlje nego iko ranije u prvoj misiji sa ljudskom posadom oko Meseca posle pola veka.

U petak je kompanija SpejsEks Ilona Maska izvela uglavnom uspešan probni let bez posade svoje rakete nove generacije Staršip, koja je osmišljena da omogući češća lansiranja satelita Starlink i buduće NASA misije na Mesec.

Kina, kojoj je do roka 2030. ostalo manje od četiri godine, suočava se sa velikim izazovom razvoja potpuno nove opreme i softvera specifičnih za lunarnu misiju, kako bi dokazala da je spremna za misiju.

Time bi se obezbedilo da njeni astronauti, naviknuti na relativnu bezbednost Tjangonga u niskoj Zemljinoj orbiti, mogu bezbedno da pređu na znatno rizičnije sletanje na površinu Meseca.

Kineske misije Šendžou od 2021. šalju tročlane posade na šestomesečni boravak na stanici. Kineska svemirska agencija obučava dvojicu pakistanskih astronauta, od kojih bi jedan mogao da se pridruži očekivanoj misiji ka Tjangongu ove godine na kratkotrajnom zadatku.

Cilj - stalna baza na Mesecu do 2035. godine

Prethodna misija Šendžou-22 lansirana je pre planiranog roka u novembru kako bi vratila trojicu kineskih astronauta na Zemlju nakon što je njihova letelica Šendžou-20 oštećena svemirskim otpadom u orbiti.

Kina je do sada slala samo robote na Mesec, ali uzastopne misije Šendžou ukazuju na brzo unapređenje svemirskih sposobnosti zemlje. U junu 2024. Kina je postala prva država koja je uz pomoć robota prikupila uzorke sa tamne strane Meseca.

Uspešno sletanje ljudske posade pre 2030. dodatno bi podstaklo kineske planove da zajedno sa Rusijom do 2035. uspostavi stalnu bazu na Mesecu.

Glavni naučnik kineskog lunarnog programa Vu Vejžen rekao je da je javno objavljen vremenski plan Pekinga namerno konzervativan.

Tokom protekle godine Peking je sprovodio bezbednosna testiranja opreme razvijene za misiju 2030, uključujući teške rakete Dugi marš-10, svemirsku letelicu Mengdžou i lunarni lender Lanjue.

Let Šendžou-23 izvešće prvo autonomno brzo približavanje i spajanje sa centralnim modulom Tjangonga u pripremi za misiju 2030, koja zavisi od automatizovanog spajanja u lunarnoj orbiti između kapsule Mengdžou i lendera Lanjue.

Naučnici će takođe proučavati fiziološke efekte izloženosti radijaciji, gubitka gustine kostiju i psihološkog stresa u svemiru tokom produženog trajanja misije Šendžou-23.

Peking sprovodi prvi svetski eksperiment sa ljudskim „veštačkim embrionom” u svemiru, pošto je ovog meseca posadi Šendžou-22 na Tjangongu poslao uzorke ljudskih matičnih ćelija, preneli su državni mediji. Cilj eksperimenta je proučavanje dugoročnog boravka, opstanka i razmnožavanja ljudi u svemiru.