4
Nikad nije objašnjeno kako je finansijska forenzika naprednjaka kod Dragana Đilasa našla baš 619 miliona evra, a ne, primera radi, 620 ili neku drugu okruglu cifru.
Jedno od objašnjenja može biti da su se naprednjaci rukovodili marketinškim trikom trgovaca koji su u cene uveli one devetke na kraju kako bi mušterijama napravili privid da je proizvod jeftiniji, pa su i ovi sa onih 19 miliona hteli da porade na uverljivosti svoje mantre kojom su od Đilasa pravili i napravili zlog tajkuna i emanaciju beskrupuloznog političara koji se politikom bavi isključivo kako bi sačuvao i uvećao to svoje bogatstvo.
S tom pričom su bili dojadili i bogu i narodu sve dok posle izbora 2022. nije proglašen „lovostaj“ na lidera Stranke slobode i pravde, pa je magična cifra „619“ nestala s naslovnih strana, televizijskih ekrana i iz vokabulara jurišnika SNS-a i Đilas je proteklih godinu i kusur dana proveo kao „gospodin“ a ne kao „tajkun“. Trajalo je to (i trajalo bi, verovatno, i dalje) dok nisu postali izvesni predstojeći decembarski izbori, kad je „lovostaj“ prekinut i ozvaničena nova hajka. Famoznih 619 miliona evra se na velika vrata i na još glasnija zvona vratilo u svakodnevnu upotrebu, a Đilas je opet postao zli tajkun, nameran da ponovo opljačka državu i narod. S tim što tih 619 miliona evra, u trenucima nadahnutosti pojedinih lovaca, zna da postane i cela milijarda.
Svojevremeno je Matija Bećković konstatovao da je, kako je rastao njegov pesnički uspeh, tako i njegov otac dobijao sve više činove u četničkom pokretu. Nešto slično se događa i Đilasu u interpretaciji naprednjačkih papagaja: kako opozicija postaje relevantnija, tako se množe i njegovi milioni i samo Bog (i naravno Vučić, kao prvi do njega) znaju koliki će biti Đilasov saldo krajem novembra i početkom decembra kada predizborna kampanja uđe u finiš.
Jedan krešendo reciklirane „619 miliona“ priče imali smo prilike da vidimo tokom prošlonedeljnog skupštinskog zasedanja kada je Đilas, koji niti je poslanik, niti je bio prisutan u skupštinskoj Sali, pomenut u ponedeljak 106, u utorak 239, a u sredu 176 puta. Sve je moguće u naprednjačkoj igri velikih brojki, pa i da Đilas „ukrade“ 619 miliona evra, a Vučić izgradi 1.440 mostova, kako je sam izjavio na RTS-u. Nema ni jednog ni drugog, ali dobro zvuči.
U nekom trenutku su poslanici Đilasove stranke pokušali da u salu unesu svog predsednika od stiropora, što je obezbeđenje sprečilo, a naprednjačka većina imala novi povod za obaranje rekorda u pominjanju njegovog imena. U suštini, stiroporski, kao i živi Đilas, idealni je protivnik vlasti, vudu lutka koju valja ritualno bosti, na njemu se do u beskonačnost može ispisivati magična šifra „619“, ne bi li se uz povike „drž’te lopova“ skrenula pažnja sa istinske bezobalne pljačke zemlje u kojoj se, možda, i moglo izgraditi tih 1.440 mostova da beton, armatura i asfalt nisu koštali kao da su impregnirani suvim zlatom.
Đilas je impostiran kao savršena meta za projekciju sopstvenih lopovluka i brljotina, ali i kao žrtveni jarac zahvalan da se, kao nesporno bogat čovek, izloži besu osiromašene raje, uvek spremne da se ostrvi na bogataša. Đilasov prethodni politički angažman poslužio je da se predstavi kao platforma za sticanje tih silnih miliona, a povratak u politiku kao pokvarena namera da se ti milioni sačuvaju i umnože. On je mapiran kao neka vrsta bivšeg prestupnika u povratu.
PROČITAJTE JOŠ
I dok se skandira „Hej, hej, Đilase, vrati pare lopove“, vešto se zaobilazi odgovor na pitanje zašto „lopov“ sve ove godine nije bar jednom procesuiran, a makar deo „otetih“ para o kojima se godinama galami vraćen državi i narodu. Tvrd vam stojim, čak i da ga režim „ima“ za potencijalna nepočinstva, ne bi ga dirao, jer im mnogo više koristi da u njega, kad god zatreba, upiru prstom i predstavljaju ga kao oličenje zla i propasti, nego da ga osude i eliminišu sa političke scene.
Đilas je u propagandnoj agendi režima projektovan kao idealna „lopovska“ protivteža prepoštenom naprednom režimu u kojoj funkcioniše kao neko ko je napravio jedan most i pokrao milione, a Vučić 1.440, a hoda okolo go ko pištolj. I prevodi nas istim mostovima žedne preko vode. Hej, hej, Đilase… Pardon, Vučiću!
