Bolje GOAT nego bot: Vučić za Novaka svim srcem, a na narod pendrekom. Zaboravio da besni ljudi mogu i da uzvrate

A zatim je predsednik na istom gostovanju izjavio i da se iznervirao što je Partizan izgubio. Iznerviralo ga to što je izgubio klub koji bi on najradije ugasio. Onda mi je bilo jasno da nije po sredi vrućina ili temperaturni rolerkoster već ono drugo, svojstveno Aleksandru Vučiću koji osim problema sa pritiskom ima i ozbiljan problem sa istinom.

Jer sve ono što se u javnosti dešavalo pre i posle meča Đoković – Siner, kao i saznanja od izvora bliskog vrhu SNS govori o tome da je kružok okupljen oko predsednikove zadnjice seirio nad izgubljenim mečom i slavio poraz jednog od najboljih sportskih ambasadora Srbije čija pojava je u svet slala najbolje impresije o našoj lepoj zemlji.

Državni neprijatelj zbog podrške studentima

Ljudi koji su se nekad zaklinjali u Noleta odjednom su počeli najprizemnije da ga napadaju zbog podrške studentima. Žeton estradnjaci poput one pevačice koja ne zna da peva nazivali su nekoga ko je Greatest of All Times (GOAT) pogrdnim imenima, pisali da je ljigavac.

Glavni urednik Informera je nakon Novakovog poraza na društvenim mrežama ironično napisao „Je l‘ će sad da pumpa? Pitam za druga...“ i zakitio svoj status emotikonima koji plaču od smeha.

U paranoičnoj glavi režima, zamislite, Novak je postao državni neprijatelj zbog podrške studentima. Njegov čin „pumpanja“ posle svake pobede na Vimbldonu pozdravljala je cela pobunjena Srbija.
To je uteralo takav strah u kosti režimu i režimskim prilepcima koji su premrli pred mogućnošću da Novak osvoji Vimbldon, krene da pumpa sa peharom u rukama, a onda ga u Srbiji dočeka milion pumpadžija. Studenti su mu već bili obećali ovakav doček.

#blockquote_0
Hrabrišama koje naređuju batinanje studenata i masovna hapšenja demonstranata danima su se tresle gaće od ovakvog scenarija.

Novak - predsednički kandidat?

Kakve to veze jedan teniski turnir ima sa režimom. Ne verujem da bi Novak želeo da bude nekakav predsednički kandidat, ali u strahu su velike oči. Jer ko će ga znati zašto se okupilo milion duša na ulicama Beograda - zbog Noletovog reketa ili zbog građanskog revolta. A vlast koja teško i uz plaćanje dnevnica popuni autobuse za svoje mitinge plaši se svake mase koju sama nije dovela.

Eto to im je Novak skrivio. Neoprostivo je to i što ne ljubi skute, ne zove sa svetskih turnira da pita vođu kako da se postavi prema protivniku, a onda i da mu se zahvali jer je njegov stručni savet bio odlučujući za pobedu. Neoprostivo je to što Novak Đoković ima svoj glas, a ima i svoj novac i ništa mu ne treba od korumpiranog režima. Najgore od svega je to što ga narod voli više nego vođu. Vučić ne prašta konkurenciju u emociji. Zato su botovi slavili poraz najvećeg među najvećima. Zbog „sigurnosti“. Jer kako bi tek izgledalo da Beograd još jednom stane zbog Novaka?

Mnogo su energije potrošili na Novaka kao da nema drugih problema iz kojih može da izraste ona finalna pobuna. Onakva tokom koje bi verovatno glavnom strategu palo na pamet – ma da im dam te izbore.

Bavi se Novakom dok Užice pumpa

Dok se Vučić „srcem“ bavio sportom, Užice je ustalo. Građani su na ulici zbog hapšenja aktivista. Mala pobeda se desila jer su neki od njih već pušteni.
Sutra će ustati možda i Čačak. Već smo imali prilike da vidimo kako izgleda bes naroda u ovom delu Srbije. Kad Čačani ustanu, to više nisu performansi – to je istorijski refleks.

Čačani su se i ranije znali izboriti pesnicom za slobodu. Ko bi se iznenadio i da tamo pohapse jedno dvadesetak ljudi? Ako se režim usudi na to možda će dobiti ono što uvek zaboravlja: da narod ume i da uzvrati.

Prava nevolja tek dolazi

I nisu samo aktuelni protesti minsko polje za Vučića. Prava nevolja tek dolazi.

Na jesen padaju temperature, ljudi se vraćaju s odmora i biće ih više na ulicama. Ako tenzija traje sada po ovakvim vrućinama zamislite kako će biti za mesec i po.

Dok nas vlast zatrpava glumljenim patriotizmom i najavama nepostojećih državničkih uspeha, narod se sprema za realnost: poskupljenje struje, ogreva, knjiga, svega. Deca kreću u školu, roditelji u dugove. Režim broji glasove, a ljudi – novčanice koje nemaju.

Može predsednik svim srcem da glumi bliskost sa narodom. Ali problem je što više niko ne veruje tom srcu. Jer dok ono „navija“, policija bije. A i Novak zna: nije sve u poenima, nešto je i u karakteru. A narod sve češće pokazuje da ga ima – više nego što se na Andrićevom vencu misli.