Slučaj Kristijana Eriksena šokirao je javnost, ali je usput otvorio mnoga pitanja o zdravlju sportista i situacijama u kojima se dešavaju slučajevi iznenadnog srčanog zastoja.
PROČITAJE JOŠ
Eriksen je na sreću zahvaljujući pravovremenoj intervenciji preživeo, ali opasnost da u nekoj drugoj situaciji ishod bude fatalan izražena je više nego što se pretpostavlja.
Najveći problem leži u činjenici da iznenadni srčani zastoj, kako glasi dijagnoza onoga što se desilo Kristijanu Eriksenu, nije moguće dijagnostifikovati niti otkriti na redovnim kontrolama i preventivnim pregledima.
Prema definiciji, iznenadni srčani zastoj predstavlja neočekivanu smrt usled gubitka srčane funkcije, disanja i svesnog stanja. Najčešće se javlja kod starijih osoba od sredine 30-ih do sredine 40-ih i češće se javlja kod osoba muškog pola nego kod žena.
Gde gledati EURO 2020
Sve utakmice Evropskog prvenstva u fudbalu možete da pratite na kanalu Nova S. Gledaoci koji nisu na SBB mreži, takmičenje najboljih evropskih reprezentacija mogu da gledaju bilo gde i preko bilo kog interneta u Srbiji uz specijalni EON TV paket – EON Evropsko. (Promo)
Doktor Milan Blagojević, specijalista interne medicine, nedavno je za portal „Prvo zdravlje“ pisao na temu pojave ovog problema kod sportista.
„Upravo su srčani udar i same iznenadne srčane smrti poslednjih godina, uzrok tragičnih događaja na sportskim terenima. Tragedije se javljaju i tokom rekreativnog bavljenja sportom, a nažalost i na dečijim igralištima. Najčešće se ovi tragični događaji definišu kao iznenadna srčana smrt“, stoji u njegovom autorskom tekstu.
On je naveo i da su se brojna istraživanja širom sveta bavila ovom temom.
„Iznenadna smrt sportista na terenu bila je predmet brojnih studija na univerzitetima i institutima širom sveta, pa se ovaj epilog definiše kao srčani zastoj koji nastaje do šest časova posle aktivnosti, a da pri tom ranije nije verifikovano oboljenje. Osnovna odlika ovog fenomena jeste tipično nastajanje tokom ili neposredno posle treninga, odnosno takmičenja, tj. posle intenzivnog fizičkog napora kao uzročnog faktora“, stoji u pomenutom teksu.
Problem sa kojim se suočio Kristijan Eriksen je nešto što može da se desi bilo kome pa čak i prilokm rekreativnog bavljenja sportom.
On podseća da problem nije savremen i da takve slučajeve imao u antičkoj Grčkoj.
Prvi slučaj iznenadne srčane smrti usled fizičkog napora, zabeležen je kada je na ovaj način preminuo Grk Filipides . On je 490. god. p. n.e. trčao od Maratonskog polja do Atine (42 km) kako bi što pre saopštio vest o pobedi Atinjana nad Persijancima.
Jedan od najtragičnijih slučajeva u novijoj istoriji bila je smrt kamerunskog reprezentaivca Marka Vivijena Foea koji se srušio na terenu i posle 45 minut pokušaja da ga reanimiraju proglašena je smrt.
Specijalista urgentne medicine iz Novog Sada je na svom Tviteru pojasnila da je otkako je poslednjih godina sve češće da sportisti doživljavaju srčani zastoj na terenu uvedena obaveza da svaki stadion na kom se održavaju utakmice određenog nivoa takmičenja moraju da imaju AED (Automatski Eksterni Defibrilator), a neophodno je i prisustvo ekipe HMP koja svakako u svojoj opremi ima defibrilator.
Niz o iznenadnom srčanom zastoju u vanbolničkim uslovima (inspirisano Eriksonom):
Otkako se, pre nekih 10tak godina, prilično učestalo dešavalo da fudbaleri na utakmici/treningu dožive iznenadni srčani zastoj, uvedena je obaveza da svaki stadion na kom se održavaju utakmice— Saska ? (@neprepricljivo) June 12, 2021
Zahvaljući pravovremenoj reakciji i upotrebi ovih aparata, Kristijan Eriksen je danas živ.
Na Zapadu ovakvi aparati postoje i na javnim mestima.
Postoje i procedure kako da se pomogne osobi koja se nađe u ovavoj situaciji pre nego što se elektro-šokovima srce „restartuje“.
Ono što je jasno, jeste da sudbina koja je zadesila danskog fudbalera vreba svaku osobu, nezavisno od starosti i intenziteta kojim se bave sportom.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare