Neretko vozači prilikom kupovine polovnjaka daju i poslednji dinar za auto, ne računajući na dodatne troškove. Spremite se - ovo su troškovi kupovine polovnjaka u prvih godinu dana.
Troškovi koji vas očekuju mogu biti vezani za registraciju, prenos vlasništva, veliki servis, mali servis, gume, akumulator i druge popravke. Na primeru kupovine Opel Astre 1.7. CDTI iz 2010. godine, izdvojeno je još 75.000 dinara za veliki i mali servis, prenos vlasništva i produženje registracije.
Svesni smo da su mnogi u teškoj situaciji i da nije lako ostaviti npr. još 500 evra preko budžeta određenog za kupovinu. Ipak, realnost je takva da ušteda ponekad može skupo da košta. Jedan od primera je odlaganje obavljanja velikog servisa nakon kupovine, što može da ima katastrofalne posledice po motor ukoliko pukne zupčasti kaiš ili „crkne“ pumpa vode.
Pošto veliki servis nije baš jeftin (od 200-300 evra), a vi ste se „rastegli“ za auto od 1.500 evra, potreba da se veliki servis uradi za 5.000 ili za 50.000 kilometara bukvalno može da prevagne pri odluci da li ćete kupiti taj auto ili ne. Stoga prodavac može da slaže i da vas uveri kako imate još bar 30.000-40.000 kilometara do velikog servisa.
Tu su i druge stavke kao npr. prenos vlasništva, ali i troškovi sređivanja eventualnih nedostataka na automobilu, bez obzira na to da li je reč o zameni potrošnih delova, sitnijim popravkama ili estetskim zahvatima.
Suština je u tome da za koliko god novca kupujete auto, uvek treba ostaviti rezervu. Napravićemo neku vrstu spiska stvari o kojima bi trebalo razmišljati pre kupovine, uključiti ih u pregovore oko cene ili planiranje ulaganja nakon kupovine i slično. Pokrićemo period za prvih godinu dana. Podrazumeva se da je ovo samo podsetnik – možda kupite auto koji je zaista „bez ulaganja“, pa ostaje samo prenos vlasništva.
Međutim, možda naletite na neki ekstremno jeftin primerak kod kog su najvažnije stvari u dobrom stanju (limarija, motor, oslanjanje, menjač, elektronika…), ali treba srediti gomilu nekih „sitnica“, pa 300 dinara ‘vamo, 500 dinara tamo i nakon desetak meseci shvatite da ste uložili još oko 1.000 evra u auto.
Mali servis
Nakon kupovine obavezno treba uraditi mali servis, osim ako niste 100% sigurni (npr. račun iz ovlašćenog servisa) da ga je prethodni vlasnik nedavno uradio i to onako kako treba.
Cena: zavisi od zaista mnogo faktora – neki sami menjaju ulje i filtere, drugi idu kod najjeftinijeg majstora, treći u ovlašćeni servis… I cene delova mogu drastično da se razlikuju.
Veliki servis
Za veliki servis važi isto što i za mali – ako niste 100% sigurni da je urađen kako treba, kao i da su zamenjeni svi delovi koje je trebalo zameniti (pošto nije retkost da se štedi na zameni nekih delova čije zakazivanje može da dovede npr. do pucanja kaiša i havarije na motoru), uradite i veliki servis. Tako ćete bar mirno da spavate sledećih 60.000-80.000 km.
Možda je prodavac pošten i nije imao nikakvu nameru da vas prevari, ali je prilikom poslednjeg velikog servisa zbog uštede odlučio da ostavi staru pumpu vode (vodenu pumpu) i/ili neki španer/roler, pošto mu je majstor rekao da su u dobrom stanju. Međutim, vi ne znate u kakvom je stanju ta pumpa i ako ona zakaže – eto čitavog niza problema…
Cena: od 250 do 350 evra. Može i mnogo manje od toga, a može i mnogo više.
Ušteda kupovinom auta sa lancem, kod kog se „ne radi“ veliki servis…
Lanac nije večan. Lanac se troši. Kako se troši, tako se „isteže“ i dolazi do sve izraženijih negativnih efekata. Tu su i drugi delovi vezani za lanac, a koji takođe mogu da izazovu problem.
Dakle – kada pročitate negde da auto ima lanac i da zbog toga ne mora da se radi veliki servis, nemojte da skačete od sreće zbog toga što ćete uštedeti ko zna koliko stotina evra. Raspitajte se o tom konkretnom modelu sa tim konkretnim motorom, ali i generalno se upoznajte sa manama i prednostima lanca. Više o ovoj temi pročitajte u tekstu „Da li je bolje da polovnjak ima kaiš ili lanac„.
Gume
Logično je da ćete prilikom pregledanja auta proveriti i stanje guma. Ako su u katastrofalnom stanju i zahtevaju hitno menjanje sva četiri komada, tu nemate izbora – one su jedini kontakt vašeg automobila i asfalta.
Ako su gume u dobrom stanju, ipak proverite kada su proizvedene. Pitajte prodavca koliko su dugo na autu i proverite da li ima fiskalni račun i garanciju za gume pošto su možda tri godine provele u magacinu, a samo dve na automobilu. Nisu one baš tako „kvarljiva“ roba ukoliko se drže u odgovarajućim uslovima.
Akumulator
Neki akumulatori se pokvare posle 3 godine, neki požive po 7 i više godina, tako da je teško proceniti koliko će vas služiti akumulator koji ste dobili u kupljenom automobilu. U suštini, možete da ga proverite sami ili u nekom servisu i da dobijete relativno preciznu dijagnozu u kakvom je stanju.
U svakom slučaju, ako vlasnik kaže da je star manje od tri ili četiri godine, obavezno tražite fiskalni račun i garantni list. Ukoliko nema fiskalni i garanciju, pokušajte na samom akumulatoru da nađete neku oznaku, ali možete da sumnjate da je stariji nego što prodavac tvrdi.
Cena: u proseku od 6.000-8.000 dinara, pa naviše, u zavisnosti od zahtevanih karakteristika, pri čemu će osetno skuplji biti oni namenjeni automobilima sa start-stop sistemom.
Svećice i kablovi
Izuzetno veliki broj vozača zapostavlja svećice i menja ih tek kada dođe do ozbiljnijih problema u radu motora ili kada im majstor skrene pažnju. Stoga odmah nakon kupovine proverite svećice, a ako niste sigurni ili nemate iskustva, kupite nove i zamenite ih. Kablovi – oni su neuporedivo zapostavljeniji od svećica, a takođe u ogromnoj meri mogu da utiču na rad motora. Ako iole sumnjate u njihovo stanje, ne štedite i kupite nove.
Cena: svećice su, u proseku, od 400 do 1.500 dinara po komadu, a kablovi od npr. 2.000 do 5.000, mada cene mogu zaista mnogo da variraju
Sređivanje korozije
Ne morate da odustajete od kupovine ukoliko auto ima tragove korozije na nekim mestima, ali treba dati dobrom auto-limaru da proceni koliko će koštati da se to sredi. Ne morate da farbate kompletan auto, niti kompletna vrata ili neki drugi deo – važno je da na vreme sigurno zaustavite širenje korozije. Neka ostanu fleke – sredićete ih kada budete imali novca za to.
Savetujemo da ukoliko nemate dovoljno iskustva, ne pokušavate sami da procenite koliko će da košta taj posao, pošto možete ozbiljno da se opečete.
Registracija
Procedura po pitanju registracije ili produženja registracije zavise takođe od mnogo faktora. Na primer, ako kupujete automobil na:
1) Auto-placu: na mnogim auto-placevima možete da obavite kompletnu proceduru registracije, pošto u okviru auto-placa imaju i tehnički pregled i agenciju za registraciju. Pre kupovine se dobro raspitajte o čitavoj proceduri, naročito ako dolazite iz drugog registarskog područja.
2) Fizičkog lica: morate da overite kupoprodajni ugovor kod notara, da platite porez na prenos, da obavite prenos u policiji (nova saobraćajna, nove tablice i nalepnica ako je reč o drugom registarskom području). Ako je auto već registrovan, onda ne plaćate porez na upotrebu vozila, ni obavezno osiguranje.
Inače, cena registracije zavisi od: godišta, zapremine motora, snage, premijskog stepena kod obaveznog osiguranja, osiguravajuće kuće, potrebe za novim tablicama i saobraćajnom dozvolom, opštine, provizija za uplatnice, provizija za agencijske usluge ukoliko sve ne obavljate sami, cene tehničkog pregleda, itd.
Primer kupovine polovne Opel Astre
Daćemo primer troškova za automobil kupljen od fizičkog lica. Uzeli smo kao primer Opel Astru J 1.7 CDTI iz 2010. godine. Uračunali smo sledeće sa okvirnim cenama:
1.prenos vlasništva
2.produženje registracije nakon nekoliko meseci
3.mali i veliki servis
Ukupno – oko 75.000 dinara. Verovatno mnogima ovo zvuči puno novca, ali neki će potrošiti i više ukoliko budu menjali gume, sređivali nešto oko oslanjanja, centrirali trap, menjali svećice i kablove…
Teško je dati relevantan primer za širu javnost, pošto je zaista mnogo faktora u igri. Stoga savetujemo da prilikom kupovine napravite sopstvenu listu, u zavisnosti od toga da li kupujete na auto-placu ili od fizičkog lica, starosti vozila, vrste goriva, stanja vozila…Procenite troškove i zatim okvirno isplanirajte budžet – koliko dajete za sam auto, koliko za prenos i registraciju, koliko za sređivanje auta… Tako bar u prvih godinu dana nećete biti neprijatno iznenađeni, ističu na sajtu Polovni automobili.
Bonus video: Najveći blamovi sa snimanja naše automobilske emisije
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar