Zbog Kosova menjana pravila Mediteranskih igara: Priština nije ispunjavala osnovni uslov za domaćina

Generalna skupština Međunarodnog komiteta Mediteranskih igara (ICMG) održana je tog dana u Heraklionu, na Kritu, a pre glasanja promenjena je odredba koja je onemogućavala državama bez izlaza na more da budu domaćini takmičenja. Nakon izmene pravila, Priština je izabrana za organizatora 21. izdanja Mediteranskih igara.

Da se radilo o promeni koja je direktno otvorila vrata kandidaturi Prištine, potvrdili su i sami kosovski zvaničnici. Predsednik Olimpijskog komiteta Kosova Ismet Krasnići rekao je nakon glasanja da Kosovo nije imalo pravo da organizuje Igre jer nema izlaz na more, ali da je „uspelo da promeni statut“ i time otvorilo put za domaćinstvo.

Brojke sa glasanja bile su 55 glasova za Prištinu, osam protiv i tri uzdržana, od ukupno 66 delegata koji su učestvovali u glasanju. Kosovski mediji su rezultat predstavljali kao veliku pobedu, a generalni sekretar Olimpijskog komiteta Kosova Besim Aliti ocenio je da je 55 glasova „velika pobeda“.

Međutim, još jedan detalj sa tog sastanka izazvao je reakcije – kandidaturu Prištine pred delegatima nije predstavljao samo Olimpijski komitet Kosova. U Heraklion je lično došao tadašnji kosovski premijer Aljbin Kurti, koji je održao govor pred članovima Međunarodnog komiteta Mediteranskih igara i otvoreno lobirao za kandidaturu Prištine.

Kurti je u svom govoru rekao da je upravo zato tu da predstavi kandidaturu za organizaciju Igara 2030. godine. Govorio je o sportskim uspesima Kosova, planiranim ulaganjima u infrastrukturu, saradnji sa Albanijom i konceptu organizacije koji bi, kako je naveo, predstavljao novi model za buduće Mediteranske igre. Sa njim su u Heraklionu bila i tri ministra kosovske vlade i gradonačelnik Prištine.

Upravo je njegovo pojavljivanje predstavljalo dodatni skandal iz ugla srpske strane. Olimpijski komitet Srbije saopštio je da se Kurti na Skupštini pojavio i obratio delegatima „bez prethodne najave“, ocenivši to kao direktno mešanje politike u sport. OKS je naveo da je insistirao da se o domaćinu odlučuje tek nakon Olimpijskih igara u Parizu 2024. godine, što je, prema njihovom tumačenju, bila praksa u ovakvim slučajevima, ali je taj predlog odbijen.

Tako se istog dana dogodio neuobičajen sled događaja: politički vrh Kosova direktno je učestvovao u predstavljanju kandidature, pravilo koje je predstavljalo prepreku za kandidaturu države bez izlaza na more više nije važilo, a zatim je upravo Priština dobila domaćinstvo.

Sa kosovske strane, odluka je predstavljena kao istorijska. Kurti je nakon glasanja poručio „Uspeli smo“, zahvalio svima koji su učestvovali u procesu i ocenio da je dobijanje domaćinstva veliko dostignuće za Kosovo. U svom obraćanju odmah nakon odluke istakao je da će Igre predstavljati priliku da se Kosovo predstavi međunarodnoj sportskoj javnosti.

Nekoliko dana kasnije, na sednici kosovske vlade, Kurti je još otvorenije govorio o ulozi svoje administracije u dobijanju domaćinstva. Rekao je da je „mobilizacijom celog vladinog kabineta“ i u saradnji sa Olimpijskim komitetom Kosova Kosovo dobilo organizaciju najvećeg međunarodnog događaja u svojoj istoriji.

Istom prilikom Kurti je potvrdio i ono što je bilo očigledno već tokom same kandidature – Kosovo će biti prvi domaćin Mediteranskih igara koji nema izlaz na more. Problem sa sportovima koji zahtevaju morsku obalu rešen je tako što će Albanija ustupiti obalu Drača za jedrenje. Igre će, prema tada predstavljenom planu, biti organizovane u više kosovskih gradova, ali i u Draču.

Taj detalj dodatno je pokazivao koliko je promena pravila bila važna za kandidaturu. Kosovo nije samo država bez izlaza na more, već je i domaćinstvo moralo da pronađe rešenje za sportove koji se tradicionalno održavaju na moru. Zato je u samoj kandidaturi predviđena saradnja sa Albanijom, odnosno korišćenje Drača za jedrenje.

Kosovski mediji su, međutim, upravo promenu pravila navodili kao ključni korak koji je omogućio domaćinstvo. „Prethodno je Skupština promenila regulativu koja je zabranjivala državama bez izlaza na more da organizuju Mediteranske igre. To je otvorilo put za organizaciju velikog događaja u glavnom gradu Kosova“, objavila je Koha nakon odluke. U istom tekstu citiran je Krasnići, koji je ponovio da Kosovo nije imalo pravo da organizuje Igre dok je staro pravilo bilo na snazi, ali da je promenom statuta taj problem otklonjen.

Zbog toga je upravo redosled događaja postao centralna tema polemike. Nije sporno da je ICMG mogao da promeni sopstvena pravila i da je Priština, nakon promene, formalno mogla da učestvuje u izboru. Sporno je što je država koja nije ispunjavala dotadašnji osnovni uslov dobila domaćinstvo neposredno nakon što je taj uslov uklonjen.

Još jedna stvar dodatno je podgrejala reakcije iz Srbije. Prema saopštenju Olimpijskog komiteta Srbije, ostali kandidati su se povukli, postojali su pritisci da se odluka donese jednoglasno, dok je srpska delegacija ostala protiv. Na kraju je Priština dobila 55 glasova, dok je osam delegata bilo protiv, a tri uzdržana.

Za Srbiju je problem bio i politički. OKS je posebno protestovao zbog Kurtijevog pojavljivanja na sportskoj skupštini i ocenio da je njegovo obraćanje primer mešanja politike u sport. Kurti, međutim, nije skrivao da je njegova vlada bila direktno uključena u čitav proces. Naprotiv, nekoliko dana kasnije sam je govorio o „mobilizaciji celog vladinog kabineta“ kao jednom od razloga zbog kojih je Kosovo dobilo organizaciju.

I upravo tu dolazi do ključnog paradoksa cele priče.

Mediteranske igre su takmičenje čiji je identitet istorijski vezan za zemlje i gradove Mediterana. Priština je izabrana da bude domaćin iako nema izlaz na more. Da bi to bilo moguće, najpre je promenjeno pravilo, zatim je kosovska kandidatura predstavljena delegatima uz direktno učešće premijera, a potom je na glasanju dobila 55 od 66 glasova.

A kada je trebalo rešiti praktičan problem koji proizlazi iz činjenice da domaćin nema more, pronađeno je rešenje u drugoj državi – Albaniji.

Sam Kurti je kasnije bez problema isticao upravo istorijski karakter te činjenice. Govoreći o organizaciji, naveo je da će to biti prvi put da se Mediteranske igre održavaju u zemlji bez izlaza na more, uz korišćenje obale Drača za jedrenje.

Zato odluka iz Herakliona nije bila samo pitanje izbora novog domaćina. Priština po dotadašnjim pravilima nije ispunjavala osnovni uslov. Pravilo je promenjeno. Kosovsku kandidaturu pred delegatima lično je predstavljao premijer Aljbin Kurti. Srpska strana je protestovala zbog političkog mešanja i načina na koji je glasanje sprovedeno. A zatim je Priština izabrana sa 55 glasova.

Formalno, odluka je doneta nakon izmene pravila. Ali upravo je činjenica da je pravilo promenjeno neposredno pre izbora Prištine, uz otvoreno priznanje kosovskih zvaničnika da bez te promene domaćinstvo ne bi bilo moguće, razlog zbog kojeg je odluka iz septembra 2023. godine ostala jedna od najspornijih u istoriji Mediteranskih igara.