"Otkud Klaudija Kardinale, uopšte ne liči na onu glumicu, ja mislio da je naša koleginica Olga Vasiljević!": Kad je italijanska diva bila u Beogradu

"Bile su to godine kad je Fest bio filmsko lice sveta, ali i mi se nismo brukali", pisala je novinarka "Politike" Mirjana Radošević:

"Te daleke 1979. na devetom po redu festivalu, sačuvala sam u albumu, crno-belu fotografiju nepotpisanog fotoreportera. Reč je o ručku koji je povodom Festa priredio tadašnji direktor „Politike” Vukoje Bulatović. Svečani ručak u čast markantnih gostiju, priređen je u samoj zgradi koju smo, odmila, zvali „palata”. Na čuvenom petnaestom spratu, prostoru koji je zbog elegantnog enterijera (stolica i zidova obloženih takozvanom španskom trskom u to vreme smatranom vrhuncem luksuza) čuveni novinar Miro Radojčić uporedio sa Vestminsterskom opatijom u Londonu! A bar Radojčiću se moglo verovati, kao dugogodišnjem dopisniku iz Velike Britanije.

Bila je to godina kada je jedan od osnivača Festa Milutin Čolić, filmski kritičar „Politike”, završavao svoj poslednji mandat kao umetnički direktor i selektor Festa. Na tom Festu, pre četiri decenije, najviše prašine se podiglo oko filma „Lovac na jelene” Majkla Ćimina, a najveća zvezda, bila je gošća festivala – Klaudija Kardinale!

Čuvena italijanska glumica, doputovala je, čak, iz Rima automobilom, pošto joj zbog poodmakle trudnoće lekar nije dozvolio let avionom. Stigla je sa tada još nevenčanim suprugom, rediteljem Paskvaleom Skvatijerijem. On je i režirao film „Pištolj” u kojem glavnu rolu igra lepa Klaudija. Za razliku od velike filmske zvezde, film je prošao nezapaženo.

Glumicu i njenog supruga dočekao je u holu palate „Politika” tadašnji generalni sekretar kuće – Pavle Lukač. Na ručak sam bila pozvana i ja, kao novinar Kulturne rubrike „Politike”, gde sam prisustvovala nezaboravnoj sceni. Dok je slavna glumica, jednostavno i skromno odevena, bez šminke i frizure, kratko ošišana, strpljivo stajala čekajući lift, nestrpljivi novinari su se takmičili ko će pre da „uleti” u jedan od dva lifta i što pre stigne do redakcije, ne obazirući se na nas koji čekamo. Tada je već dobro iznerviran Pavle Lukač, kao domaćin, povikao iz sveg glasa: „Pa ljudi, zar ne vidite da treba da propustite našu gošću, Klaudiju Kardinale?!”. Nastao je tajac, gomila se razmakla, i glumica je sa mužem i Lukačem ušla u lift. Dok sam se i ja vozila u sledećoj „turi” na taj 15. sprat, jedan od kolega se iskreno čudio: „Otkud Klaudija, uopšte ne liči na onu glumicu, ja mislio da je naša koleginica Olga Vasiljević !” ( urednica O. V. je zaista bila jedna od najlepših novinarki naše kuće u to vreme, prim. aut.).

A na svečanom ručku koji nijedna druga medijska kuća nije mogla da priredi sa toliko stila u svom prostoru, bilo je još slavnih gostiju Festa. Na fotografiji Klaudija Kardinale sedi pored direktora Vukoja Bulatovića, a prvi sleva je slavni Sergej Bondarčuk. Do Klaudije je njen suprug Skvatijeri, pa čuveni filmski kritičar Gvido Aristarko, te gospodin Kumar iz Uneska…

Kardinale se na međunarodnoj sceni pojavila početkom šezdesetih godina i vrlo brzo postala, uz Sofiju Loren i Anu Manjani, jedna od najprepoznatljivijih italijanskih zvezda svog doba. Tokom karijere snimila je više od 130 filmova, osvojila tri David di Donatelo nagrade (italijanski pandan Oskaru), a 1993. godine dobila i počasnog Zlatnog lava na Filmskom festivalu u Veneciji.

„Filmska zvezda postala sam veoma mlada. Ali, za to nemam nikakve zasluge – bila je to stvar sudbine. Uvek je neka srećna zvezda bdela nada mnom“, napisala je u svojoj autobiografiji Moje zvezde (2005).