Menjala je ime i veru, Ivo Andrić ju je spasao od nacista, a preminula je nakon razornog zemljotresa: Na današnji dan rođena je jedna od naših najuspešnijih glumica

Njeni uspesi morali bi da se spominju mnogo češće, jer je imala blistavu karijeru u Evropi, a došla je i do Holivuda, što joj je odmalena bio san, ali je ipak u poslednjem trenutku odlučila da se potpuno povuče iz javnog života.

Rođena je kao Italina Lida Ida Kravanja na današnji dan, 7. jula 1907. godine, i bila je slovenačkog porekla. Po izbijanju Prvog svetskog rata, s porodicom se preselila u Ljubljanu, upisala gimnaziju i kasnije se zaposlila u banci. Kako su mediji pisali, ona nije bila sjajna učenica, ali je redovno posećivala pozorišne predstave i bioskope i maštala o tome da postane glumica ili balerina.

Ida Kravanja bila je izrazito lepa devojka, a o njenoj lepoti su pričali mnogi. Tako su je prijatelji prijavili za Mis Jugoslavije 1926. godine. Devetnaestogodišnja Ida pobedila je tada na takmičenju za Mis Ljubljane, a zatim postala i Mis Slovenije. Međutim, iako je izabrana za jednu od sedam najlepših takmičarki, odbila je da učestvuje u finalu u Zagrebu, na nagovor majke, koja je smatrala da je za svaku poštenu devojku najvažnije da završi školu i da se uda.

Uprkos tome, njene fotografije su tajno prosleđene berlinskom filmskom producentu Peteru Ostermajeru, te joj je lepota brzo obezbedila poziv iz Berlina za probno snimanje.

Majka joj ni to nije dozvoljavala, ali je ona ipak želela da ostvari svoja maštanja.

Tako Ida odlučuje da pobegne od kuće i vozom odlazi u Nemačku, gde počinje njena glumačka karijera. Potpisala je trogodišnji ugovor sa producentskom kućom „Ostermajer“. Pripremala se za velike uloge i navodno je godinu i po dana učila da glumi, pleše, vozi, jaše, pliva, kako bi bila što uspešnija.

Za to vreme, igrala je sitne uloge u filmovima.

„Osvetlili su me reflektorima. Kamere su počela da zuje, govorili su mi da vrištim, da se smejem, da mašem, plačem. Mislim da sam najprirodnije izgledala u scenama gde sam plakala. Bilo je dovoljno samo da pomislim koliko sam daleko od kuće i kako sam obmanula majku“, ispričala je Ida kasnije.

Njeno ime Ida Kravanja prvi put je zabeleženo na špici filma „Šta deca kriju od roditelja“. Nakon niza epizodnih uloga, kritika je primećuje u filmu „Poslednja večera“ Marija Bonara iz 1928. godine. U međuvremenu su njeni producenti zaključili da je bolje da promeni ime, pa je počela da se predstavlja pod pseudonimom Ita Rina. Već sledeće godine su njeno ime svi dobro zapamtili nakon glavne uloge u, za to vreme eksplicitnom filmu, „Erotikon“.

Nakon toga, Ita Rina je za kratko vreme postala obožavana. Dobijala je na stotine pisama obožavalaca, fanovi su je obožavali, a kritičari hvalili njenu lepotu i dar za glumu. Posebno je bila popularna u Češkoj i Nemačkoj.

„Raskošna Ita Rina svojom jugoslovenskom lepotom i velikim glumačkim talentom ubrajaće se uskoro u najbolje filmske zvezde“, pisalo je u časopisu „Češko slovo“.

Itina najuspešnija uloga bila je u češkom klasiku „Tonka zvana vešala“. Igrala je prostitutku koja ispunjava poslednju želju ubici koji je osuđen na smrt i sutradan treba da bude pogubljen. Nakon ove uloge, Iti Rini otvaraju se vrata Holivuda. Međutim, ona je tada odustala od karijere, i to zbog ljubavi.

Ita Rina se zaljubila u inženjera iz Beograda, Miodraga Đorđevića, a ubrzo su se venčali u Vaznesenjskoj crkvi u Beogradu. Glumica je tada promenila veru i prešla je u pravoslavlje, ali ne samo to. Ona je još jednom promenila svoje ime i od tada se zvala Tamara Đorđević. Navodno joj je upravo muž postavio ultimatum: „Holivud ili ja“, a ona je odabrala njega. Ita Rina nije se pokajala zbog ove odluke, i nastavila je da se bavi glumom, ali samo na teritoriji bivše Jugoslavije i ponekad u Nemačkoj.

Uskoro je počeo i Drugi svetski rat, a na samom početku rata, zamalo da je završila u nacističkom zatvoru. Tada je prihvatila ulogu u filmu nemačke produkcije „Centrala Rio“.

Međutim, morala je da dokazuje da nije Jevrejka, a tokom snimanja filma posvađala se sa čovekom koji je vređao Jugoslaviju, a za koga se ispostavilo da je gestapovac, član tajne policije. Ova situacija bila je prilično opasna jer su gestapovci hapsili koga i kako su hteli, što se desilo i mnogim glumcima. Itu je zatvora spasao tadašnji ambasador kraljevine Jugoslavije u Berlinu, a kasnije i naš nobelovac Ivo Andrić, koji joj je savetovao da se hitno vrati u domovinu. Pošto je već snimila svoje scene, odmah je spakovala kofere.

Period okupacije, Ita je provela daleko od javnosti, brinući o mužu, sinu i ćerki. Najpre su boravili u Beogradu, a potom i u Vrnjačkoj Banji, kod njene sestre, gde se cela porodica preselila nakon bombardovanja Beograda. Zabeleženo je da je nekada slavna glumica nosila džakove i prodavala svoj skupoceni nakit kako bi prehranila svoju porodicu. Čak je uspela i da spase svog supruga koji je zbog jedne svoje neprimerene političke izjave završio u banjičkom logoru.

Nakon 1945, na filmu se pojavila samo još jednom, u manjoj ulozi u filmu „Rat“ iz 1960. godine zajedno sa Batom Živojinovićem.

Šezdesetih godina prošlog veka njen suprug i ona su sagradili kuću u Budvi, gde je živela sve do smrti. Preminula je u maju 1979. nakon katastrofalnog zemljotresa koji je pogodio taj kraj. Imala je 72 godine i podlegla je povredama i zdravstvenim problemima koji su je zadesili zbog stravičnog zemljotresa. Sahranjena je u Beogradu na Novom groblju, pored velikana književnosti Bore Stankovića i vajara Petra Ubavkića.

BONUS VIDEO: TOP 5 najlepših jugoslovenskih glumica