"Zapalo mi je da ih sve ispratim na večni počinak - i Šabana, i Tozovca, i Merimu - to su bile strašne scene"

Tom prilikom, Sofronijević je otkrio kako je postao miljenik estrade.

"Sa svojim orkestrom sam snimao emisiju 'Narod pita' u Grand produkciji i tu dolaze svi pevači poput Tozovca, Šabana Šaulica... Sećam se da smo mi tada počeli da sviramo na Grandu mesec dana pred Šabanov koncert i on nas čuje, oseti tu širinu i on nama kaže da ćemo mi da mu sviramo koncert, a prethodno nas je čuo na humanitarnom koncertu gde je pevala Ana Bekuta - na taj koncert čini mi se da je cela zemlja došla. Sećam se tog prvog reda od Željka Joksimovića do svih ostalih tada najpoznatijih imena. Mi smo to baš dobro odsvirali, a imao sam ogromnu tremu, doveo sam ceo orkestar iz Kraljeva, branili smo boje svog grada. Posle toga smo svirali svim velikim imenima. Čim sam došao do Saše samo sam čutao i radio kvalitetno i ono što mi da da radim, ja uradim mnogo bolje nego što se očekuje. Sve se to u životu vrati."

Sofronijević se i privatno družio sa Šabanom Šaulićem, a često je odlazio i kod njega na vikendicu u Krčedin.

"Tamo mi je pričao kako on peca i šta radi. Par puta sam bio prisutan kako on i njegov drugar Miki prave one mamce, pravili su vrhunsku klopu."

Aleksandar se prisetio i trenutku kada je kralja narodne muzike - pokojnog Šabana Šaulića ispratio na večni počinak.

"To su strašne scene, meni je u životu zapalo da više puta to uradim - kod kuma Milana Čolovića, kad mu je otac Tomislav Čolović umro (Mali Mrav), onda jedan prijatelj iz Kraljeva, pa mi se desi da je jedna gospođa ostavila testament, a ja ni ne znam ljude. Sećam se da sam to ispoštovao, ona je i ostavila honorar za mene. Što se tiče sahrane Šabana Šaulića, Borko Radivojević, Mića Mijatović, Mirko Kodić i ja smo ga ispratili - to su strašni trenuci, moraš da budeš jak, da stisneš zube i da pošalješ energiju tamo gde treba i da to odsviraš stameno. Tebi ide suze, drhtiš, sećam se svih lepih trenutaka kojih sam prošao sa tim čovekom. Takođe sam na večni počinak ispratio Tozovca, Merimu Njegomir - to je nešto najteže, jednostavno mi se tako namestilo, a njihova porodica je to želela kao poslednju želju. Novicu Negovanovića ista, on je bio moj kolega iz Kraljeva, bio je prvak Jugoslavije i tragično je izgubio život od korone. Mi smo se čuli, rekao mi je da sve super, sutradan treba da izađe iz bolnice i on je umro. Nisam mogao da verujem. Zamisli da sviraš tom čoveku 'Kad umoran budem pao'."

BONUS VIDEO: ISPOVEST „Da sam zakasnio samo 30 sekundi – ne bih upoznao Kosanu“: Aleksandar Sofronijević o supruzi, poslu u koji je uložio sve što je imao, ali i Saši Popoviću i Žiki Jakšiću

https://www.youtube.com/watch?v=G_dvum2ollQ&t=1s