2
Pevačica Ćana je svoju karijeru započela krajem osamdesetih godina.
Ćana se jako mlada preselila kod brata u Suboticu i počela da radi u jednom restoranu, a dolazak u ovaj grad gledala je kao šansu da započne muzičku karijeru.
Ona je u emisiji „Ispovest“ autora i voditelja Nemanje Vasiljevića otkrila mnogobrojne detalje iz svog privatnom života, a onda i ispričala kako je izgledao sam početak karijere.
PROČITAJTE JOŠ:
2
0
„Nakon završene srednje škole sam došla u Suboticu i zaposlila se u nekom ekspres restoranu, jedan deo je bio restoran gde se hrane studenti, a drugi deo je bila kafana koja se zvala ‘Beograd’, preko puta je bila kafana ‘Zagreb’, a ja sam radila na kasi za hranu. U toj kafani su bili muzičari i ja sam slušala kada oni vežbaju i oni mi govore ‘ma, ti Bosanka mora da znaš da pevaš’ ja reko ‘ne mogu, doći će mi neko ovako’. Sećam se da sam pevala nešto od Vesne Zmijanac i Šemse, one su tada baš bilo aktuelne. Oni onako stali i počeli da me vrbuju, ali ja nisam smela nikome da kažem jer sam se plašila da će pući bruka.“
„Taj bend je otišao, došla je druga ekipa i već se pročulo da tu ima jedna šankerica koja dobro peva. Dođe sledeća ekipa iz Novog Sada i njihova pevačica imala saobraćajku, završila u bolnici i njihov šef benda bio neki crnogorac koji mi je rekao ‘idi pitaj brata da li smeš da pevaš’. Ja sam kao šanker tada imala 15 miliona platu i jedan obrok, a muzičari su imali 80 miliona platu, plus bakšiš, tri obroka, plus plaćen stan. A ja sam kao šanker imala 15 miliona platu i morala sam sama da plaćam stan jer je brat živeo tri kilometra dalje, a ja radila do kasno, pa mi je bilo lakše da nađem stan koji je blizu. Oni mene svaki dan vrbuju da ja idem, i ja sam razmišljala kako da kažem bratu, odem ja kod njega i kažem mu ‘sedi’, a on me pita ‘da li treba da uzmem rakiju’, to je kod nas običaj, on je bio ubeđen da sam našla momka i da ću se udati, i pita on mene ‘odakle je’, ja mu kažem ‘ko’, kažem mu da nemam momka, i onda ja njemu ispričam da me ovi zovu, da su me zvali prethodni.“
„Brat je bio tužan što nije mogao da mi nađe bolji posao, to je kao da danas neko ima 200, 250 evra. On je čak hteo da se vratim kod mame, a da tamo šalje molbe, pa da budem kod mame dok me neko ne zaposli, a kod nas ima jedno pravilo za ljude koji su otišli iz svojih krajeva – ne smeš nazad bez rezultate, to je nepisano pravimo. Nije problem da ne napraviš rezultat, ali ako si otišao očekuje se od tebe da napraviš nešto više nego što bi mogao u svojoj srediti. Sredina te degradira, govore ‘vidi ga, vratio se, nije ništa napravio’. Iz te vizure gledano, ja nisam htela da se vratim po cenu da čistim Subotičke ulice.“
BONUS VIDEO: ISPOVEST „Otac je umro, braća se poženila, a majka bolesna – imala sam 19 godina i znala sam da sve moram sama“: Pevačicu Ćanu život je surovo tukao, a ovo je njena priča