Foto: Printscreen/N1

"Ponekad mi se dešavaju napadi smeha i kad nikog nema okolo, pa čak i bez ikakvog povoda. Onda moram da uzmem šaku tableta koje sam dobio od svog psihijatra. Šalim se, naravno. Tako se smejem, šta ću. I pošto to moje kolege znaju, onda je dogovor da ja ne smem da prisustvujem probi u delovima za koje se proceni da ću da se zacenim. Ili, ako ponekad (a to je retko) taj deo pišemo zajedno Mićko i ja, onda je dogovor da on svoju “deonicu” ne sme da izgovara glasom “lika” za koga se piše. Na sve to, Ljubičić vrlo često improvizuje, pa me to neočekivano dodatno izbaci iz koloseka. Ukratko, stresan je to posao i stresne su to teme. A smeh je najbolji ventil za stres. I u običnom i u ovom javnom životu" , govori scenarista Vojislav Žanetić za Nova.rs, komentarišuči svoj "zarazan smeh" i novu sezonu emisije "Pljiž" čija će prva epizoda biti emitovana u četvrtak, u 21 čas, na televiziji "Nova S".

Satiričnu emisiju PLjiŽ, koju potpisuju Draža Petrović, Mićko Ljubičić i Voja Žanetić, uskoro ćemo gledati na televiziji Nova S – prva epizoda nove sezone premijerno će biti prikazana u četvrtak, 14. maja u 21 čas.  Scenarista Vojislav Žanetić govorio je za Nova.rs o emisiji i njenim autorima, svom prijateljstvu sa Mićkom i Dražom, ali se kroz razgovor dotakao i pandemije koronavirusa.

PROČITAJTE JOŠ

Pljiž prelazi na Nova S i sada će biti u društvu i drugih satiričnih emisija televizije. Da li zbog konkurencije postoji pozitivna trema?

„Mi prelazimo na drugi (i to susedni) broj na daljincu istog kablovskog provajdera. Tako da smo po tom pitanju prilično relaksirani, jer promena u suštini i nije prevelika ili drastično nepremostiva. Promenio nam se i dan u kome se emitujemo, pa je to možda razlog da poželimo da se ljudi koji su nas gledali što pre naviknu na to, kao i da još više poželimo da ko nije mogao da nas gleda uživo petkom uveče – zbog izlaska iz kuće ili nekog drugog razloga – sad to može da uradi četvrtkom u devet. A što se tiče naših dragih kolega, tu nemamo nikakav problem, štaviše. Ko ne bi voleo da igra u “Čikago Bulsima”, samo ovovremenim, televizijskim i satiričnim.“

U zvaničnom saopštenju ste izjavili da je došlo do „mutacije“ emisije. Da li to znači i da se kontekst emisije promenio?

„Kontekst se donekle promenio svakako, jer počinjemo da se prikazujemo u vremenima koja se kontekstualno razlikuju od ranijih – zbog pandemije koja je u jenjavanju svog prvog talasa. Donekle drugačija sredina, dakle, zahtevaće da se njome pozabavimo imajući jasnu ideju i saznanje o progresiranju stepena apsurda u kome se nalazimo. Imamo iskustva, izborićemo se. A ako nas pitate za sadržaj, a što se na novomenadžerskom jeziku nazive Kontentom, za sada nismo mislili ništa bitno sadržajno da menjamo. Imaćemo, eventualno, jednu malecku kozmezičku promenu pri samom kraju emisije, “trešnjicu”, što bi se reklo. Pogledajte, isplatiće se.“

Navikli smo da se i sami zacenimo od smeha kada čujemo Vaš zarazni smeh, koji je nedavno pomenuo i Mićko Ljubičić. Da li Vam se napadi smeha često dešavaju i u privatnim situacijama i kako ljudi na to reaguju? 

„Ponekad mi se dešavaju i kad nikog nema okolo, pa čak i bez ikakvog povoda. Onda moram da uzmem šaku tableta koje sam dobio od svog psihijatra. Šalim se, naravno. Tako se smejem, šta ću. I pošto to moje kolege znaju, onda je dogovor da ja ne smem da prisustvujem probi u delovima za koje se proceni da ću da se zacenim. Ili, ako ponekad (a to je retko) taj deo pišemo zajedno Mićko i ja, onda je dogovor da on svoju “deonicu” ne sme da izgovara glasom “lika” za koga se piše. Na sve to, Ljubičić vrlo često improvizuje, pa me to neočekivano dodatno izbaci iz koloseka. Ukratko, stresan je to posao i stresne su to teme. A smeh je najbolji ventil za stres. I u običnom
i u ovom javnom životu.“

Svojevremeno ste pisali predstave za Indeksovo radio pozorište koje su tokom godina bile veliki hit. Koliko je Pljiž udaljen ili blizak takvoj ideji? I ukoliko biste morali da uporedite jedno sa drugim, šta je za Vas teže i kompleksnije? 

„Indeksovo pozorište i PLjiŽ imaju slično poreklo, kao i dobar deo ovdašnjeg humora. Tradicija humora je ovde bogata i plodna, prethodnika i savremenika ima napretek. I sad, da ne pametujem mnogo, teško poredim Indeksovo pozorište i PLjiŽ. Ali mislim da je ovo sada lep način adaptacije ljudi iz tog “svojevremenog” – na sadašnje okolnosti. Meni to prija, siguran sam i Mićku, izgleda da se za sada dobro snalazimo u tom “apdejtu”. A tu je i Draža koji čini da to “unapređenje” prođemo pod budnim okom i uz kvalitetnu pomoć nekog kome je svakako manji “apdejt” nego nama potreban.“

Postoji li neki scenario koji pratite tokom snimanja ili većina stvari dolazi spontano? 

„Mislim da ono najbolje i najzanimljivije dođe spontano. A svako od nas provede i respektabilnu količinu vremena spremajući se šta će da kaže ili izvede. Posebno važno, ajd sad da vam odam i tu tajnu, jeste što ono što vidite na ekranu predstavlja maksimum oko tri četvrtine onoga svega što se u studiju desilo. Za taj finalni deo zadužen je Mićko, koji se u montaži dodatno potrudi da nas učini maksimalno jezgrovitim.“

Da li ste Vas trojica prijatelji i Van snimanja i da li Vaša međusobna okupljanja, ako ih ima, prolaze na isti način? 

„Mićko Ljubičić i ja vodimo ovakve slične razgovore i improvizacije, što u živim što u telefonskim razgovorima, već nešto više od tri decenije. Na osnovu toga i još kojekakvih okolnosti, dosta toga smo u životu i napisali i kreirali zajedno. Draža Petrović je evo već dve godine treći član tog neformalnog udruženja, koje ima čest običaj da u kakvom restoranskom okruženju “pretresa” Sve Ovo Oko Nas. Teško je,  najverovatnije i nemoguće, da ovako nešto kao što je PLjiŽ mogu da rade ljudi koji su u bilo kom drugom duhu sem zajedništva.“

S obzirom na to da ste scenarista, ukoliko bi sada morali da napišete film o koronavirusu, po ugledu na nekadašnju Variola veru, ko bi se našao u glavnim ulogama? 

„Ja bih radije radio dokumentarac. I u njemu bi glavne uloge imali svi ovi koji su i do sada “glumili” da su glavni i da se baš sve pitaju. A ako bi baš morao da bude film, sve uloge bih dao Mićku Ljubičiću. Nešto poput Piter Selersa u Kjubrikovom “Dr. Strejndžlavu”.“

Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama InstagramFejsbuk Tviter.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare