"Verujem da će se otrgnuti iz tih kandži": Igor Kojić je nakon razvoda od Severine opleo po njenom najbližem saradniku, a dotakao se i pomirenja sa Milanom Popovićem

U velikom intervjuu koji je tada dao za Index.hr ispričao je kako je došlo do pomirenja s Milanom Popovićem, a progovorio je i o bivšoj supruzi.

"Godinama unazad letujem na hrvatskom primorju po čudesnim rajskim otocima. Sve je to jako blizu mog rodnog grada Mostara odakle sam sredinom leta odlučio da odem na Hvar tačnije Jelsu sa prijateljima i svojom sestričinom Katjom. Čim smo stigli na Jelsu, prošetali smo po rivi gde sam se posle dve godine prvi put susreo sa Aleksandrom. Gospod je najveći arhitekta", započeo je Igor, pa nastavio:

"Taj susret je neopisiv i bio je jako emotivan za obojicu. Šetao sam sa sestrom po rivi kada sam u jednom momentu između dva suncobrana jednog restorana primetio to malo anđeosko stvorenje kako gleda u mom pravcu. Pogledi su nam se susreli, Aleksandar se zatrčao ka meni i skočio mi u zagrljaj koji je trajao, kažu 10 minuta, za mene 10 sati. Osećao sam se kao da me je pogodila neka raketa ljubavi. U jednoj sekundi mi je sve prošlo kroz glavu, a siguran sam da je i njemu. Aleksandar je deo mog života kao i ja njegovog i zauvek će ostati ugraviran u mom srcu."

Otkrio je sve o susretu sa Milanom Popovićem na Hvaru.

"Susret sa Milanom se desio vrlo spontano. Nakon nekoliko dana od susreta sa Aleksandrom, sedeo sam sa svojim društvom u jednom restoranu kada se u jednom momentu pojavio Aleksandar sa svojom braćom i sa svojim ocem. Jedini slobodni sto u tom restoranu je bio iza nas, tačnije iza mojih leđa. Ima jedna poslovica koja kaže ,,Ljudi često planiraju, a Bog se smeje". Aleksandar i moja sestričina Katja koju Aleksandar jako voli razmenjivali su svoje interne šale na šta smo se svi spontano nadovezali. Ubrzo zatim ni Milan ni ja nismo ostali ravnodušni na celu situaciju pa smo se sami odvojili za drugi sto u susednom lokalu. U životu srećemo uglavnom tri vrste ljudi; oni koji sude, oni koji mere i oni koji opraštaju. Tog dana smo pružili ruku jedan drugom i u centar svog bića stavili samo ono što je najbitnije, a to je Aleksandar. Praštanje ne menja prošlost ali olakšava dušu i obogaćuje budućnost. Praštanje i pokajanje su ključevi života."

Kako kaže nije razmišljao o tome da će naići na velike kritike i osudu javnosti.

"Nisam razmišljao o tome. Imali smo puno zajedničkih tema, one su se naviše ticale Aleksandra koji je bio presrećan što njegov tata i Igor razgovaraju. Milan mi je tada rekao da mu je Aleksandar hiljadu puta rekao 'Tata, pričaj sa Igorom'. Niko ne zna da izmire ljude onako kako to deca znaju dok odrasli ljudi svima sude i na to smo se nažalost navikli. Živimo u malom svetu, velikih pravila, koja se često menjaju, a još češće krše. Ne trudim se ništa da sakrijem jer ne postoji ništa tajno što neće biti javno. Nisam krio ni svoju ljubav prema Aleksandrovoj majci, nisam krio ni kada sam branio tu ljubav, ne krijem ni svoje pomirenje sa Aleksandrovim ocem. Trudim se da sakrijem i zaboravim samo ružne stvari. Shvatam da me pojedini ljudi najviše osuđuju zbog toga što sam objavio sliku sa Aleksandrovim ocem. Svestan sam da pojedinim ljudima to izgleda kao izdaja, veoma grub, nečasan čin. Nekima izgleda kao neki pakt ali istina je da sam imao nameru da stavim tačku na razne neistine i plasiranje lažnih informacija od strane Severininog najbližeg saradnika koji u stvari vodi ceo ovaj proces i nažalost jako vešto i perfidno godinama veoma svesno kumuje lošim odnosima Aleksandrovih roditelja zarad sopstvenih ciljeva. Moj susret sa Milanom je jako jednostavan, a rezultat je Aleksandar koji je srećan do neba, a zamislite tek koliko bi tek bio srećan kada bi se njegovi roditelji susreli i porazgovarali. Svestan sam i dobro upućen u odnose Aleksandrovih roditelja ali ja nisam taj koji treba bilo kome da sudi i rasuđuje. Svako dete treba i oca i majku i duboko verujem da će se njih dvoje jednog dana sastati i na taj način zajedno pružiti Aleksandru jedino istinsko bogatstvo a to je ljubav i sloboda. Ljudi se često opredeljuju na stranu Severine ili Milana, moja jedina strana je Aleksandar i tako će zauvek ostati. Iz ugla sudije koji me ne poznaje, možda je gruba slika prijateljstva sa Aleksandrovim ocem, iz mog ugla - pomirenje i praštanje veće je od svakog zemaljskog sudije."

"Iako Severina i ja nemamo nikakvu komunikaciju iz poštovanja prema Aleksandrovoj majci, poslao sam joj poruku da smo se Aleks i ja sreli na Hvaru i da je bio na mom rođendanu. Takođe sam je obavestio da uvek može da dovede Aleksandra kada god on to poželi. U svojoj glavi i u svom srcu sam odavno posložio svoju prošlost i ne bih imao ništa protiv da su i Severina i Milan bili na moj rođendanu, evo javno ih pozivam na svoj sledeći rođendan mada iz iskustva znam da se to teško može desiti sve dok iz senke celu situaciju kontroliše Severinin najbliži saradnik ali nikad ne reci nikad. Bilo bi lepo da se i to desi, a znam i ko bi bio najsrećniji."

"Aleksandra danas doživljavam kao mlađeg brata, takav odnos imamo i povremeno se dopisujemo ili čujemo kada je kod tate. Zadnju nedelju raspusta Aleksandar je proveo sa tatom u Beogradu pa smo se družili skoro svaki dan, upoznao me je sa braćom, a bio je i kod mene. Uneo je radost u kuću i video se sa njemu jako dragim ljudima koje dugo nije video. Bio je jako srećan što je suština."

Otkrio je da li je Milan otežavao njegov i Severinin život.

"Ne mogu reći da je Milan Popović toliko otežao naš zajednički život koliko su otežale konstantne sugestije i odluke Severininog najbližeg saradnika na celu situaciju oko Aleksandra. Milan i ja smo dva puta vodili dugačke razgovore još dok smo Severina i ja bili u braku. Jedan razgovor je trajao duže od 5 sati kada sam shvatio da Aleksandrov otac ima racionalan pogled na celu situaciju i da želi da pronađe neko rešenje. Bio je spreman da razgovara samo što je za rešenje svake situacije potrebno dvoje. Kada god bi se i napravio neki korak unapred u rešavanju cele situacije, na red bi dolazile razne sugestije i teorije Severininog saradnika i njegovog tima. Sugestije koje bi pola koraka ka mogućem rešenju vratile sve za 3 koraka unazad. Sa Milanom sam se često susretao na vratima kada bi dolazio po Aleksandra i jednom prilikom sam ga pozvao da uđe u stan kako bismo nas troje u miru popričali kao odrasli ljudi i bar pokušali malo da olakšamo Aleksandrovo odrastanje uz celu situaciju. Sedeli smo, razgovarali smo svo troje, pokušali smo nešto da dogovorimo. Ne znam da li bi uspeli jer najveći problem je taj što bi svaki i najmanji korak ka mogućem rešenju bilo koje situacije kasnije naišao na oštru osudu Severininog najbližeg saradnika gde bi Severina svaki put pala pod uticaj tih vladara njenog straha, a sve u svrhu apsolutnog kontrolisanja njenog lika i dela. Nažalost to njeno okruženje vam dođe kao ruska Babuška. Vidite samo jednu figuru al istina je da su za svaku odluku najviše odgovorne one figure koje se ne vide s polja. Moć vladanja nad drugima neodoljiva je slast tamne strane čovekovog bića. Zvuči bizarno ali ako pogledate film Bohemian Rhapsody o životu Freddie Mercury-a biće vam jasno kakve su to uloge u tom “PR timu” koji se toliko pominje. Severinina sestra Zdenka bi vam puno direktnije objasnila taj odnos i celo to okruženje. Ne tako davno, Zdenka je otvorila bocu vina i proslavila Severinin prekid saradnje sa svojim najbližim saradnikom koji je i glavni uzrok loših odnosa sa svojom sestrom i celom svojom porodicom. Žao mi je što Severina sve ovo proživljava i verujem da će se jednog dana ponovo otrgnuti iz tih kandži i u centar svog bića staviti prave vrednosti."

BONUS VIDEO: Severina mi je bila cimerka, plašljivija je nego ja: Nela Bijanić o počecima hrvatske zvezde