VIDEO Zatalasao crvenu prašinu Pariza i rekao zbogom: Emotivan oproštaj legende od Rolan Garosa

U dirljivom, haotičnom i nadasve emotivnom meču prvog kola, bolji od njega bio je sunarodnik Igo Gaston rezultatom 3:2 (6:2, 6:3, 3:6, 2:6, 6:0).

Iako je Monfis ponovo pokušao da izvede svoj čuveni trik – povratak iz ponora nakon dva seta zaostatka – njegovo 37-godišnje telo ovoga puta nije izdržalo. Nakon što je uspeo da izjednači na 2:2 i zapali publiku na stadionu „Filip Šatrije“, u petom setu je usledio bolan „krompir“ (6:0), koji je označio kraj jedne velike ere.

Duel koji je trajao tri sata i 20 minuta bio je prava slika Monfisove karijere: usponi, padovi, neverovatni poeni, ali i fizička iscrpljenost. Ipak, rezultat je ostao u drugom planu u odnosu na ono što se dogodilo nakon poslednjeg poena. Organizatori su priredili svečanu ceremoniju, a mikrofon u rukama čoveka kojeg Pariz obožava značio je samo jedno – reku emocija.

Najemotivniji trenutak večeri bio je Monfisov govor posvećen supruzi, ukrajinskoj teniserki Elini Svitolini. Dok je Elina sa tribina brisala suze, Gael joj je uputio reči koje su odmah obišle svet:

„Želim da zahvalim svojoj ženi, jer bez nje večeras verovatno ne bih bio ovde. Zajedno smo osam divnih godina. Elina, hvala ti što si uz mene, ali ne govorim o Elini Svitolini teniserki, već o Elini ženi, mojoj supruzi koja je uz mene i u dobru i u zlu. Uvek si znala da me podržiš kao muškarca, a ne samo kao sportistu. Bila si tu kada sam sumnjao u sebe, znala si da me podigneš, ohrabriš i pomogneš mi. I iznad svega, podarila si mi najlepši poklon na svetu – našu ćerku. Volim te“, poručio je drhtavim glasom Monfis, dok je ceo stadion aplaudirao na nogama.

Monfis napušta svoj omiljeni turnir onako kako je i igrao decenijama – uz osmehe, šou i onaj specifičan osećaj žalosti što, uprkos neverovatnom talentu, nikada nije otišao do samog kraja na Grend slemu. Ipak, status najveće ikone francuskog tenisa u 21. veku niko mu ne može oduzeti.

On odlazi kao igrač koji je tenis činio zabavnim i kada rezultati nisu bili idealni, ostavljajući iza sebe prazninu koju će biti teško popuniti novim generacijama „hladnih“ profesionalaca.