Naša harmonikašica bila je popularnija od svih pevačica i svirala je do poslednjeg dana: Životna priča Srpkinje koja je ušla u Ginisovu knjigu rekorda

Radojka Živković bila je poznata srpska harmonikašica, kompozitor mnogobrojnih kola i solista Radio Beograda.

Rođena je 24. avgusta 1923. godine u Globoderu kod Kruševca, a njen otac Tihomir Tika Tomić bio je poznati muzičar i učitelj harmonike, ali nije želeo da i ćerka krene njegovim stopama. Ipak, njena želja je bila tolika da je Tika na kraju popustio.

Od trenutka kada je uz oca počela da uči da svira harmoniku, prošlo je devet godina do trenutka kada se pojavila na audiciji Radio Beograda 1932. godine.

Tada je na pomenutom radiju počela da svira svake subote po petnaestak minuta, a mediji su je nazivali „harmonikašicom manjom od harmonike“.

Sa 12 godina Radojka osvaja prvo mesto na takmičenju harmonikaša Jugoslavije u Kragujevcu, a zanimljivo je da je na istom takmičenju drugo mesto zauzeo Milutin Tine Živković – čovek koji će kasnije postati Radojkin suprug.

Tako je nastao duo koji je kasnije svuda išao zajedno, a Tine je često ostajao u Radojkinoj senci. Njih dvoje postali su nezamislivi jedno bez drugog, a kasnije im se pridružio i legendarni frulaš Sava Jeremić. Kasnije se grupi pridružuju i gitarista Dragan Bendeković, čelista Rešad Jahja i mnogi drugi.

Svoju nadarenost za muziku Radojka je iskazala i komponovanjem brojnih pesama i kola. Neke od njih su: „Ne vjeruj joj jarane“, „Hvalila se žuta dunja“, „Bosno moja“ (Safet Isović), „Smeđe su joj kose po plećima pale“, „Kujindžija besedio“, „Sretan i bez nje“ i druge.

O ovoj izvanrednoj Srpkinji napisano je na hiljade tekstova i snimljene su brojne televizijske emisije. Uspeh je postigla i van granica naše zemlje, kada je pobedila na festivalu u Longolenu, u Velikoj Britaniji. U pitanju je festival za muzikalnost i virtuoznost na harmonici koji je održan 1954. godine. Dobila je i muzičku nagradu „Vlastimir Pavlović Carevac“ za komponovanje izvornih kola.

„Ona je bila romantik, imala je senzibilitet muziciranja koji je bio redak. Ona je pričala na harmonici. Ona je milovala dušu. Ona je pretočila te note u jednu priču i ta priča je trajala onoliko koliko je i ona živela. Bila je zaljubljenik, a to se ne može lako postići. To je božji dar. Na snimku sa hiljadu harmonikaša, svako će s lakoćom prepoznati harmoniku Radojke Živković, a to je u muzici i najteže. Ona je imala vrhunski stil. Bila je nešto što se rađa u stotinu godina“, govorio je o njoj dugogodišnji umetnički rukovodilac Narodnog orkestra RTS Ljubiša Pavković.

Tokom karijere je održala preko 11.500 koncerata, od kojih 700 u inostranstvu. Nudili su joj da ode u Australiju, ali je ona to odbila zbog ljubavi prema rodnoj zemlji.

„Odbila je, jer je više volela Srbiju. Samo je rekla: ‘Kuća mi je prazna bez vas, ali sada vidim da niste pogrešili što ste došli u Australiju’, i vratila se kući“, rekao je njen sin, profesor klavira Slobodan Živković.

„Srbin Srbinu uspeh nikada ne prašta. Moje roditelje su neki ljudi sa estrade i novinari smatrali trulim bogatašima, a nas potomke razmaženom decom“, dodao je on za „Novosti“.

U 71. godini Radojka je ušla u Ginisovu knjigu rekorda kao profesionalni harmonikaš sa najdužim stažom na muzičkoj sceni na svetu.

Često je govorila ono što su o njoj napisali: „A kada umrem, plači tiho. Žali za mnom, žali ti! Tvoju tugu samo želim, harmoniko ljubavi!“

Radojka Živković preminula je u Beogradu 14. avgusta 2002. godine nakon moždanog udara, a u Globoderu se u znak sećanja na nju i Tineta održavaju tradicionalni Dani Radojke i Tineta Živkovića. Godine 2019. Savez estradno-muzičkih umetnika Srbije je posthumno Radojki dodelio priznanje „Nacionalni estradno-muzički umetnik Srbije“.

Svirala je do poslednjeg dana, o čemu je jednom prilikom govorila i njena unuka Dragana Stevović.

„Kada sam odlazila kod nje, ona me pita: ‘Jel hoćeš da mi dodaš harmoniku?’. Već je bila stara i teško se kretala. Stalno se žalila da je bole ramena, jer je harmonika preteška. Morate da držite na sebi 13 kilograma satima i satima svirajući. Čim bi me videla, znala je da će tu da padne pesma. To je bio neki njen lek. Drago mi je što sam joj društvom ulepšala starost“, istakla je ona za kruševačke medije.

BONUS VIDEO: TOP 5 pevača koje obožavamo već decenijama