Hrvatski pop izvođač Masimo Savić održaće spektakularni koncert na Tašmajdanu 18. septembra, a u razgovoru za Novu ističe da uprkos dugogodišnjoj karijeri ima pozitivnu tremu pred vizuelni spektakl, te da se veoma raduje jer su mu koncerti u Beogradu posebno dragi.
Šta beogradska publika može očekivati 18. septembra na Tašu?
– Ljudi mogu očekivati apsolutnu posvećenost umetnika, odnosno mene. Mogu očekivati specijalnu scenu koja će se na Tašmajdanu dogoditi samo za taj koncert. To je moj dizajn uz mog stejdž dizajnera. Sve to govori o jednom vrlo ambicioznom projektu. Veliku pomoć nam daje i Tomislav Kašljević, koji je producent koncerta, moj stari prijatelj s kojim se vrlo dobro razumem. On mi je prošlog leta, kada ljudi nisu radili zbog mera i koronavirusa, organizovao jednu divnu letnju turneju. Prilagodili smo se svim pravilima. Ja sam smanjio svoje finansijske apetite, i može se raditi, i to tako da niko iz mog benda ne dobija ni centa manje nego što je nekada dobijao. Svoje muzičare vrlo cenim i zato već godinama imam divan bend koji me prati.
Imate li tremu pred velike koncerte?
– Uvek, uvek ima treme. Nisam tip koji će stati pred ogledalo i onako egocentrično reći sebi ‘kako si ti dobar frajer, ajde rasturi to’. Vrlo sam zeznut što se toga tiče, pun sumnji u sebe. No, kada krene cela stvar, tada se nešto dogodi, a to je ono zbog čega se ja bavim muzikom. Meni muzika čini nešto neverovatno lepo.
Možete li nam otkriti kojom pesmom ćete otvoriti koncert?
– Ne mogu vam otkriti kojom pesmom ću početi koncert. Sigurno je da će se ljudi tako iznenaditi što ću baš tom pesmom početi nastup. Moram priznati da to nije moja ideja. To me je posavetovao moj prijatelj Tomislav. Svakako će koncert biti potpuno drugačiji jer ću izvoditi neke pesme koje dugo nisam iz perioda „Vještina“ (jedan od njegovih albuma, prim. aut.). Mislim da će svi biti vrlo zadovoljni i nadam se da će sve proteći kako treba.
Kakva je beogradska publika?
– Kada čovek nastupa u Beogradu ili u Srbiji, to je nešto sasvim drugačije od nastupa u Sloveniji, Hrvatskoj, pa čak i u Bosni. Ljudi kada ovde idu na koncert, idu jer znaju da hoće da se provedu, da im bude dobro. Ne idu s nekom sumnjom i željom da nađu nešto što ne valja, već apsolutno idu s jednim pozitivnim prefiksom, što je jako dobro. To mi daje snage da budem nasmejan.
Dolazite li često u Beograd?
– Nisam toliko često koliko bih voleo da budem u Beogradu, ali na njega i dalje gledam kao na svoj grad. Mi svi govorimo istim jezikom i za mene je ova granica samo pro forme. I dalje živim kao u staroj Jugi i putujem po celom tom području. Svuda se osećam dobrodošlo i kao da sam kod kuće.
Jeste li jugonostalgični?
– Nisam jugonostalgičan. Neko sam ko samo razmišlja o sutra i kako da poboljšam današnjicu. To je bio jedan vrlo lep period i klimaks svetske kreativnosti, ali nije baš bilo ni koloristično kao što mi mislimo. Bilo je jedno sivo razdoblje i bolje što nismo znali baš sve što se događa.
U proteklih godinu dana objavili ste pesme „Mali krug velikih ljudi“ i „Putujemo i kad stojio“. Kako je na vas uticao karantin kad je stvaralaštvo u pitanju?
– Muzičar stalno stvara. Nema dana da je ne uzmem gitaru u ruke, i naravno kreće stvaranje i istraživanje. Trenutno radim na jednom novom projektu s maestrom Silvijom Glojnarićem. Lepo mi je da radim te neke nove, neočekivane stvari. Tokom korone sam pisao, snimao, snimao spotove kao da se ništa ne događa, ali smo naravno pazili da sve radimo u okvirima koje su nam tada dozvoljavali.
Bonus video: Poslednje veče Beer festa – nastup Kikija Lesendrića i Pilota