Danas je prvi dan "lockdown-a" ili tzv. polukarantina koji je propisao Krizni štab, a u cilju sprečavanja širenja zaraze koronavirusom. Nove mere podrazumevaju da do ponedeljka, počev od danas neće raditi ništa osim prodavnica prehrambene robe, apoteka i pumpi. Ovim povodom pitali smo poznate da nam opišu kako provode prvi dan zatvaranja, a jedan od zanimljivijih odgovora imao je tekstopisac i sin marine Tucaković, Milan Radulović Laća.
PROČITAJTE JOŠ:
Milan Laća Radulović
– Očekivao sam ove donete mere. Slutio sam da će tako biti. Nikad nemam plan. Mere su mi dobrodošle da se te filozofije pridržavam. Današnji dan u polukarantinu provodim skromno, porodično u Beogradu, u krugu svojih poremećaja, u krevetu.
Dejan Lutkić
– Za današnji dan i inače nisam imao nikakve planove jer mi je slobodan, tj. nemam snimanja, tako da mi prilično prija. Sutra, prekosutra i narednih dana nastavljamo po protokolu. Kad bismo bili malo svesniji cele situacije i sagledali širu sliku u celoj priči, nekako bismo brže izašli iz cele ove stvari koja nas je snašla. Pretpostavljam da mere Vlade nisu donete zato što je neko besan nego zašto što je zaista problematično u zdravstvenom sistemu. Jedino mi je žao ljudi koji se bave ugostiteljstvom. Ne zbog mog odlaska u kafiće i kafane nego znam da su to jedini izvori prihoda tim ljudima.
View this post on Instagram
Feđa – Beograski sindikat
– Prvi dan u ovom polukarantinu provodim radno. Pošto radim u advokaturi, meni ne menja dnevni koncept. Institucije u vidu sudova, tužilašta i policije rade najnormalnije, tako da svoj posao obavljam nesmetano. Posao mi inače oduzima najviše vremena. Međutim, što se tiče privatnog života, ponašam se i živim kao svi ostali. Morao sam da se odreknem tog privatnog dela navika koji mi teško pada. Imajući u vidu da nam u nedelju pada 22. rođendan „Beogradskog sindikata“ osuđeni smo da ga proslavimo u vrsti karantina, kao i prošle godine. Godinama negujemo tradiciju da se za rođendan okupimo i proslavimo uz neku klopicu i piće, ništa spektakularno. Tako nam je kako nam je. Moramo malo da se strpimo dok sve ovo ne prođe.
Miroslav Ilić
– Ma šta više imam da pričam? Ne znam ni sam gde se nalazim. Šta da očekujem i šta da planiram? Ovo nije vreme kada se bilo šta planira, pa čak ni šta ću sutra raditi. Je*em li ga… Sedim kod kuće. Čekam da vidim malo svetla na kraju tunela pa da razmislim šta dalje. Mere mi ne utiču na raspoloženje, taman sam malo zastao da prečekiram sebe.
Goca Tržan
– Sve je poremećeno već godinu dana. Svi smo ozbiljno pomereni zbog svega. Sve mi je tako na pola. Zatvoreno je sve, a zapravo ništa nije. Banke, laboratorije, pumpe, prodavmice, državne ustanove rade. Iskreno, malo mi je sve ovo smešno. Ekonomija može da teče iz nekog razloga, ali zato ne mogu druge privredne grane, kao što je moja. Nas su ugasili kao dugme i ti ljudi koji se bave muzikom sada moraju da prodaju bubreg da bi platili osnovne troškove. Malo mi se sve gadi.
Snežana Đurišić
– Obzirom na to da pandemija traje već godinu dana, da svi vidimo brojke i molbe lekara i Kriznog štaba, pretpostavljam da sam, kao i svi, očekivala neke mere. Ne mogu reći da mi je drago, niti da se radujem, ali uz razumevanje čemu mere služe, dobro je da se uvedu, možda i radikalnije čak, da se izborimo sa ovim već jednom i svi izađemo kao pobednici. Epidemiološke mere apsolutno utiču na svačiji način života, na raspoloženje, motivaciju… Međutim, kao i za sve u životu, postoje načini da se prilagodimo i mislim da je važno za svakog od nas.
– Bez obzira na to koje uloge u životu imamo, treba da pronađemo koji su to načini koji nama odgovaraju i umesto da menjamo oklonosti, što je uzaludna borba – menjamo sebe naspram okolnosti. S obzirom na to da je delatnost kojom se ja bavim izuzetno pogođena pandemijom, trudim se da poslušam savete i da planove prilagodim okolnostima. Klonjenje duhom i gubitak životne radosti apsolutno nisu opcije. Moram da priznam da je polukarantin izraz koji prvi put čujem, ali dosta precizno opisuje trenutnu situaciju. Trudim se da konstruktivno i pametno organizujem svoje vreme, radim sve ono što ispunjava moj duh vedrinom i lakoćom, sve ono što me čini raspoloženom i inspirisanom, pa da i ako nekad dođu vremena koja su teška i opterećuju, mogu da ih ponesem i ne osetim teret.
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar