ISPOVEST "Zove Ćenta i traži Vesnu Zmijanac, posle deset minuta stižu momci s utokama": Bio je najplaćeniji srpski pevač u Nemačkoj, a sada svedoči o kriminalnim scenama osamdesetih

Pevač Rade Lacković je svoju karijeru započeo osamdesetih godina pevajući po malim seoskim lokalima u Mačvi, a ubrzo se preselio u Nemačku, gde postaje najplaćeniji kafanski pevač. Početkom devedesetih godina snima prve albume, a sa svojim hitovima obišao je ceo svet i pevao od Amerike do Australije.

U javnosti nikada nije pričao o svom životu, te sada u emisiji „Ispovest“ autora i voditelja Nemanje Vasiljevića ekskluzivno otkriva detalje svog odrastanja, rada u Nemačkoj, privatnog biznisa i ljubavnog života.

Ko je prepoznao vaš talenat za muziku i kada ste počeli da pevate?

"Od detinjstva su mi pričali da pevam odlično i kada sam krenuo u školu učitelj Žića je pitao ko zna da peva, i svi drugari su rekli ‘Rade zna da peva’, ja sam tada bio stidljiv, ali su me primili u hor. Kada sam napravio karijeru sreo sam jednom učitelja Žiću i pitao me je da li sam imao peticu kod njega, ja kažem jesam, a on mi kaže da sad može da umre na miru. Kada sam bio tinejdžer išli smo u kafanu, a tamo neki pevač koji lošije od mene peva, pa moji drugari skupe pare i kažu ‘je li može 10 pesama ali da Rade peva’ i ja krenem da pevam i napravim lom. To je tako krenulo, onda smo pravili žurke u jednom lokalu Madera, tu su i lusteri bili polomljeni. Moji meštani su bili ponosni na mene kada su videli šta im raste u komšiliku - uvek kažem da je Mačva moja avlija, a Klenje moja porodica."

Da li je neko od vaše troje braće talentovan za muziku?

"Da, sva braća divno pevaju, pa i sa majčine strane isto. Splet okolnosti je da je svako od njih završio zanat i počeo da radi, a ja sam posle srednje škole za bravara počeo da se bavim muzikom. Braća su mi talentovana, kada kupim neku novu pesmu uvek im pustim da čuju. Deca su mi takođe povukla taj gen. Ja sam pisao pesmu ‘Ko je pijan zaspao za stolom’, pa me ljudi pitaju otkud da znam da pevam, ja kažem da mi je prababa iz kuće Janka Veselinovića, a sa majčine strane još bliže mi je familija Milića od Mačve. Tako da, da se ne bavim muzikom, a da sam pisao ili slikao, prošao bih. U koroni sam hteo da kupim opremu za slikanje, ali nisam znao koliko će trajati, pa nisam, tako da možda jednog dana kada odem u penziju."

https://www.youtube.com/watch?v=VblmAEa_7JQ

Šta su vam roditelji rekli kada ste odlučili da se bavite muzikom?

"Nisu imali ništa protiv toga, ali su tada vremena bila drugačija. Uvek je morala škola da se završi, da se ima neka škola jer muzika nije zagarantovan posao. Kada sam završio školu i odslužio vojsku, ja sam krenuo da pevam po kafanama. U Klenju sam pevao na vašaru. Harmonikaš Mile Lazarević me ne zapazio i odveo u Nemačku. On je ostao bez pevača i pitao je mene da li bih hteo da idem i ja sam pristao – kada mi je rekao gde idem, ja sam mu rekao ‘gde ćemo tamo u zmajevo gnezdo’."

Zašto zmajevo gnezdo?

"To je jedna kafana ‘Bosna’ blizu Frankfurta, a tu je odsedao i pokojni Ljuba Zemunac, on je ubijen ’86, a u novinama je često tada ta kafana bila pominjana. Tu je odsedao i Rade Ćenta i svi ti likovi koji su dolazili, braća Šoškić i tako dalje. Mile mi je rekao da smo mi muzičari najzaštićeniji tamo, svi su tamo dolazili, Ćenta je bio svako veče tamo. Bilo mi je neprijatno prvi put kada sam pevao znajući šta oni rade, ali posle smo postali drugari, pa i mlađi momci iz te ekipe koji su dolazili ostavljali su bakšiš, pa odu prošetaju, pa se vrate."

https://www.youtube.com/watch?v=zktrKtFrn9Q

U toj kafani ste napisali hit "Ko je pijan zaspao za stolom"?

"Da, tu pesmu sam napisao 1989. godine u kafani, prvi sto do muzike su došli neki momci, pili, davali pare na muziku i na kraju zaspali za stolom - i ja tako napišem pesmu. Mile Lazarević je napravio melodiju za tu pesmu, mi smo to pevali po kafani, to je postao frankfurski hit. Dado Đurišić dođe i kaže mi da pevam tu pesmu i da nam po 100 maraka, a nas četvorica u bendu. Krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina sam postao jedan od najskupljih pevača u Evropi. Dešava se da imam gosta večeri za diskoteku gde stane 500 ljudi, ja najavim gosta, a publika ga neće, pa skandiraju moje ime, a ja ih molim da to ne rade. Dešavalo mi se da me uhvati grip, ne mogu da pevam, a treba da gostuje jedna velika pop zvezda, ja kažem gazdarici da ne mogu da pevam, moram da se odmorim – ona mi kaže ‘nemoj molim te, samo sedi tu za stolom da te vide’, tako je i bilo. Ja sam tu zvezdu samo najavio, a ona mi kaže ‘kolega, vi ste ovde voditelj’, ja reko prehlađen sam. Naredni dan ona opet zvezda večeri, a mene grlo malo popustilo i kada sam krenuo – e onda je samo gledala za mnom šta će radi."

Koliko ste zarađivali?

"Imao sam platu 300 maraka za noć, to je kao sada 300 evra. Tri noći to je 900 maraka plus bakšiš."

Jeste vi izlazili i imali vremena za provod?

"Kako da ne, momčio sam se u Frankfurtu, otišao sam sa 22 godine i tu sam upoznao moju suprugu u toj kafani, zalutala je sa drugaricom. Prvi put sam joj zapevao ‘Sve je postalo pepeo i dim’, sutradan smo otišli na kafu i tako je sve počelo. Ona je rodom iz Gruže, selo Pajsević."

https://www.youtube.com/watch?v=qLDJIqyYyMQ

Otac vam je preminuo kada ste otišli za Nemačku?

"Jeste, desilo se to 1989. godine, znali smo da ima kancer pluća, doktor je rekao da nema leka. Kad sam dobio poziv da idem u Nemačku, pitao sam ga šta da radim, on mi je rekao ‘sine, idi neka te sreća prati, meni ne možeš pomoći, gledaj svoj život, možda će ti to promeniti budućnost, a od mene ti ništa ne vredi, neka te Bog čuva’. Posle deset dana mi je stigla informacija da mi je otac preminuo, to je bila nedelja rano ujutru. Nisam pevao to veče i razmišljao sam da li da idem kući – ako odem kući, tamo ću da ostanem minimum mesec dana, a za to vreme će doći neko i zauzeće mi mesto. Odlučio sam da ostanem tamo, nisam prisustvovao sahrani, ali nisam osećao grižu savesti, osećam sam kao da je uz mene… Ja sam svojoj deci rekao, kao kada je Tito pisao testament ‘ako ikada umrem’, tako sam i ja deci rekao ‘bez trubača ne počinjite ništa’."

Kasnije ste došli u Beograd?

"Bilo je turbulentno vreme, 2000. godine. Kemiš mi je rekao da ne mogu da gradim karijeru iz Nemačke, pa sam se sa suprugom dogovorio da dođemo u Srbiju, tada su nam njeni roditelji otvorili kafanu jer su oni bili najpoznatiji ugostitelji u Frankfurtu i danas ti objekti rade. Oni su nam kao svadbeni poklon otvorili kafanu, supruga je to marljivo radila, ali kada smo odlučili da se selimo, došli smo sa decom u Šabac. Posle Kemiša sam sarađivao sa Pericom Zdravkovićem, on je divan kompozitor i od njegovih pesama i danas živim. Moj album ‘Druže vina natoči’ je bio najprodavaniji u Grandu, od tada mi je zvuk na telefonu isključen, non stop radim. Puno hitova sam otpevao tada."

https://www.youtube.com/watch?v=BWULDFrWseU

S obzirom da ste godinama radili u kafani, da li ste prisustvovali nekada neprijatnim sitaucijama?

"Bilo je, sećam se da sam jedne noći pevao u nekoj velikoj kafani koja ima 300-400 mesta, a gore ima restoran i šank. Te noći je pevala Vesna Zmijanac, tada nije bilo mobilnih telefona, pa je Rade Ćenta zvao na broj od kafane, trebala mu je Vesna, šanker je spustio slušalicu na šank i rekao konobaru da ode po Vesnu, međutim u međuvremenu je neki gost koji je sedeo na šanku uzeo slušalicu i svašta napričao Radetu, a on je tada bio u Ofenbahu, te godine mu je bilo ograničeno kretanje. Posle 10 minuta je došlo 10 momaka sa utokama, svi su bili na nogama, ko je zvao, ono ovo, a taj delija je pobegao odmah posle poziva jer je znao šta sledi."

Celu ispovest Rada Lackovića pogledajte klikom OVDE.

BONUS VIDEO: ISPOVEST „Išao sam po Vankuveru s rečnikom i sricao na engleskom – treba mi posao“: Srpski pevač posle 30 godina u Kanadi prodao kuću i jahtu i vratio se – bez ovog čuvenog muzičara ne bi uspeo