ISPOVEST “Dok sam nastupao na Evroviziji, RTS je pustio reklame za pivo”: Slobodan Trkulja ekskluzivno o karijeri i tome kako je postao popularan u Kini

U ekskluzivnoj ispovesti Trkulja govori o svojoj znatiželji i strasti prema muzici koja spaja kulture, iskustvima sa Beovizije i Intervizije, saradnji sa vrhunskim orkestrima i organizaciji svojih projekata, te otkriva kako muzika može da premosti razlike među ljudima, vraća ih u stanje radosti i mira, i kako umetnost oblikuje njegove životne vrednosti.

Kako teku pripreme za beogradski koncert 28. februara?

"To će biti festival moderne tradicije koji se zove 'Put svile'. Dešava se drugu godinu zaredom i koncept festivala je da uz Balkanopolis koji je orkestar domaćin, pozovemo izuzetne muzičare, umetnike, tradicionalne pevače i svirače iz raznih zemalja sa 'Puta svile' da dođu u Beograd, prikažu svoju kulturu i tradiciju, ali uz našu pratnju na jedan moderan način. Ovaj festival je počeo kao ideja - Balkanopolis i prijatelji. Tada nam je gošća bila moja draga prijateljica Mariza, Violeta Adams iz Amerike, Baba Mal, koga verovatno znate iz Black Panther filmova, to je onaj afrički glas, najpoznatiji trenutno na svetu, isto moj dragi kolega. Ideja je bila da, naravno, njihovu muziku i našu muziku nekako spojimo. Već drugu godinu zaredom ćemo održati ovaj koncert i čućete zvuke Kine, Uzbekistana, Rusije, Sirije, Srbije i tako dalje."

Koliko ste koncerata održali u Sava centru?

"Morao bih da napravim analizu, bilo ih je dosta. Počeli smo 2004. godine, tada nam je bio prvi simfonijski sa Beogradskom filharmonijom, 2007. je bio sa Metropol orkestrom, ali imali smo u međuvremenu naravno dosta koncerata, uključujući koncert povodom 20 godina rada, koji je bio 2017. godine. Vreme jako brzo leti stvarno, ali Sava centar je dvorana u koju se vrlo rado vraćam, tu je najlepši kontakt sa publikom, najlepša tišina, u smislu da stvarno kada sviraš osetiš da ta muzika živi u ljudima, da ljudi nju slušaju, da dišu zajedno sa tobom. Vrlo prijatan, intiman osećaj kome se stalno vraćam zato što muzika koju stvaram ima tu određenu emociju koja je vrlo specifična. Znaš, našu muziku slušaju znatiželjni ljudi. Mi nismo etno grupa, nismo laki za kategorizaciju, staviti u određenu fioku i reći – oni su, tradicionalci. Najbliža verbalna odrednica bi bila moderna tradicija. Ali u okviru moderne tradicije, mi imamo i simfonijski zvuk, imamo i pop-rok zvuk, forma pesama je uglavnom takva, tradicije u izobilju – vizantijskog pojanja, grlenog pevanja, sve ove tradicionalne instrumente koje sviram, razne te neke boje. I sad smo sve to još obogatili, oplemenili sa muzikom ovih drugih naroda. Tako da Put svile jeste u tom smislu jedna sinteza zvukova, tradicija, kultura raznih naroda, a istovremeno je muzika koja spaja sve te kulture sveta u jedan projekat koji se zove 'Put svile'."

Kada ste upoznali sve te prijatelje iz Kine, Uzbekistana, iz Rusije?

"Ne, ne, to nisu ljudi sa kojima sam do sada sarađivao. To su ljudi koji su izabrani sa idejom kako želim da ovaj sledeći festival zvuči i koju vrstu tradicije želim da prikažem. Znači, želeli smo da imamo tradicionalne vokale iz Bugarske i izbor je pao na divnu damu koja se zove Neli Andrejeva i njene dve ćerke. One će u triju nastupiti i biti gosti ovoga festivala. Ideja je bila da iz Kine dovedemo nekog tradicionalnog umetnika, ali koji i peva na određeni način, a ima možda i neke instrumente koje svira. Prvenstveno, koncept 'Puta svile' sad ovoga, koji se dešava 28. februara, jeste – Vokali sveta. Mi zovemo fantastične pevače. Ljudi koji dolaze iz Kine su iz unutrašnje Mongolije, to je sever Kine, to je regija u kojoj žive, oni su Nei-Mongo, znači unutrašnji Mongoli. I način na koji pevaju je fenomenalan, znači mi imamo jedan glas, ali on sa tim jednim glasom dva zvuka pravi u isto vreme. To je posebna vrsta pevanja koja se zove Hu Mei, to je stil koji su oni ‘doktorirali’, što se kaže, i čovek koji dolazi je šampion sveta u tom pevanju. Imali su čak i takmičenje na kojem je on bio najbolji među najboljima, to su tako divni, skromni, talentovani ljudi. Ja sa takvima najviše volim da radim jer i njima i nama je muzika u fokusu i želja da prikažemo svoju tradiciju i uopšte muziku na najbolji mogući način."

Kad sam to pročitao, istraživao sam malo o njima i stvarno je fascinantno koliko su talentovani. Lepo je što u Srbiji ćemo imati priliku da čujemo ljude koji su svetski poznati umetnici jer nemamo priliku da doživimo takve stvari.

"Pa ovakve umetnike zaista retko, to jeste u stvari priča ovoga 'Puta svile' – da se prikažu tradicije za koje retko imamo priliku da vidimo, retko imamo priliku da čujemo. Moj posao je inače takav da putujem širom sveta i jesam u kontaktu sa takvim ljudima i imao sam prilike i uživo da ih slušam i da delim muziku sa njima, da stvaram zajedno, ali ovo je nekako prilika da sve njih dovedemo ovde. Recimo, iz Rusije nam dolazi trenutno najpopularnija grupa koja se zove Aijola. Oni su iz regije koja se zove Baškirija. Iskreno, ja nisam znao za Baškiriju dok nisam njih upoznao i njihovu muziku. Oni su apsolutno pravi predstavnici baškirske tradicije i kulture i u stilu moderne tradicije. Jer oni zaista na moderan način prikazuju to svoje nasleđe. Konceptualno se fantastično uklapaju. Videli smo se i upoznali na festivalu Intervizija koji je bio u Rusiji. Oni su, kažem, trenutno hit broj jedan, pesma im je proglašena za najbolju pesmu 2025. i tako dalje. Divni umetnici, divni izvođači. Iz Sirije, recimo, imamo perkusionistu koji je iz najstarijeg grada na svetu, iz grada Alepa. Moj dragi prijatelj Hadi Hrekes, koji evo drugu godinu zaredom će biti deo ovoga projekta. Iz Uzbekistana imamo fantastičnog pevača koji je divan predstavnik svoje tradicije i kulture. To su sve ljudi koji dolaze u Beograd, koji će deliti scenu sa nama, muziku sa nama, a mi ćemo svirati njihovu tradiciju, oni će učestvovati u muzici koju mi stvaramo i to je možda još jedna specifičnost 'Puta svile'. To nije festival gde svako dođe i otpeva svojih 15 minuta programa, 45 minuta programa ili koliko god je već spremljeno, nego je festival gde svi sarađujemo jedni sa drugim. I kombinacija koju pravimo je jedinstvena. Ona će se samo desiti 28. februara u Sava centru i više nikad. Znači, ovo je, da kažem, jedinstven festival i po tome da taj skup ljudi koji dolazi, koji se čak ni ranije nisu upoznali, niko od njih ne zna međusobno jedne druge, čak nisu ni znali ko su ovi drugi gosti – ja to čuvam do poslednjeg momenta dok ne objavimo ko su umetnici. Nisu ni znali do kraja ko su ljudi sa kojima će se raditi, ali uz tu neku moju viziju koju imam, ideju kako to sve treba da zvuči, i nedelju dana proba pre samog festivala kada svi umetnici dolaze, kada finalno pripremamo taj program i spremimo se da ga izvedemo – eto, to je koncept koji će se desiti i po tome je 'Put svile' jedinstven."

Kako je nastao Balkanopolis?

"Balkanopolis je nastao iz potrebe da tradicionalnu muziku koju sam svirao kao dete nekako prezentujem na drugi način. Odrastao sam na pop muzici. Meni su osamdesete i onda, a i sada su verovatno jedan od najkreativnijih perioda u pop muzici. Tada se i džez muzika inkorporirala u pop muziku i sve nekako dobilo... Jako je bilo važno da budeš kreativan. Znači, nije bilo dovoljno samo da pišeš neke pesmice, nego je taj momenat kreativnosti u stvari u tom periodu bio najvažniji. I osamdesete jesu, da kažem, i prekretnica generalno u svetskoj pop kulturi. I onda imaš sa druge strane tradicionalnu muziku koja je nekako hermetički zatvorena, znaš, svedena na neki orkestar koji, svi orkestri isto zvuče, tu imaš harmoniku i violinu, kontrabas, gitaru, može neku tamburicu, flauticu, i kao – evo ja sam tu dobio malo frulu i neke gajde sam svirao. Ali ja sam u tome video mnogo veći potencijal jer, kako da kažem, odrastao sam na muzici Quincy Jonesa, Michael Jacksona, na ozbiljnoj produkciji, da kažemo, od osamdesetih, slušao džez od malih nogu, Count Basie-a i Gershwina, i u isto vreme voleo i klasičnu muziku. Bio sam znatiželjan i sad sam, ceo život sam nekako u toj priči da istražujem, da tražim, da me zanima šta je to, kako je ovo nastalo, šta se ovde desilo. Čuo sam Rahmanjinova recimo sa kavalom i gajdama. Meni je to potpuno bilo normalno i potpuno je bilo ludo da to niko nikad nije uradio. Zašto nema gajdi sa ovakvom jednom vrstom muzike? Zašto nema pop muzike sa simfonijskim orkestrom i nekim tradicionalnim instrumentima? Kako bi dva glasa tradicionalno zvučala uz bubanj koji zvuči ovako ili onako? I od te neke znatiželje krene da se formira neki zvuk koji je dugo vremena bio samo u mojoj glavi. Ušao sam u to potpuno nespreman, nisam znao ni kako se vodi bend, aranžman, ulazim sa pričom za koju znam kako želim da izgleda, ali ne znam šta mi je potrebno."

Sa Metropol orkestrom ste nastupali na Evroviziji, kako je to izgledalo?

"Sa Metropol orkestrom, sa Balkanopolisom, ali u revijalnom delu kada je Evrovozija bila u Beogradu. Dobili smo šest minuta, znači da predstavimo Srbiju u tom momentu, ali eto, RTS je pustio reklame preko tog dela, da su ljudi me zvali, kaže: ‘Gledali smo divnu reklamu za Jelen pivo dok ste vi nastupali.’ U isto vreme, ostatak sveta Evrope – svi su emitovali taj deo, svi su gledali. To je prepošteno da su reklame bile važnije nego."

RTS je imao preča posla verovatno...

"To je tako ispalo. Ne znam zašto. Bio sam ljut. Inače, Metropol orkestar je najpoznatiji i najpriznatiji svetski orkestar koji je svirao i sa Frenkom Sinatrom, Selin Dion, Andreom Bočelijem, Patom Metinijem i najvećim imenima džez, pop i klasične muzike. Oni su jako zavoleli muziku koju stvaram i način na koji sviram i dolazili su u Srbiju nekoliko puta. I sad ti dovedeš takav jedan orkestar da te prati na Evroviziji. Inače, taj orkestar je sedamdesetih bio zvaničan orkestar koji je pratio sve izvođače, pošto muzika se nekad izvodila uživo. Pevač dolazi, staje za mikrofon i orkestar uživo svira. Nije bilo matrica, nije bilo plejbeka, nije bilo ništa od ovih današnjih ludorija. Prosto moraš da znaš da pevaš, moraš da znaš da sviraš. Sad je Evrovizija postala nešto deseto, skrenula je u stranu koja je meni potpuno strana. Nemam više ni potrebe, mislim, godinama već i ne gledam jer muzika više nije fokus, pesma više nije fokus, sve se svelo na neki scenski performans, neke ideologije koje se promovišu. Meni nedostaje vreme kada si ti mogao sa porodicom da sedneš i da slušaš takav jedan festival i da slušaš grupu ABBA recimo. Johnny Logan, Selin Dion koja je učestvovala na Evroviziji, Dulce Pontes iz Portugala, toliko fantastičnih umetnika i imena koji su se tu pojavljivali, kojima tu više nije mesto. To je u stvari gubitak za čitavo čovečanstvo... Sa druge strane, evo, pojavila se Intervizija u Moskvi, za koju sam dobio posebnu pozivnicu i na kraju sam shvatio i zašto. Znači, ja i mlada dama koja se zove Dana Almir iz Katara i još nekoliko njih je dobilo posebnu pozivnicu da učestvujemo zbog broja pregleda koje smo imali za određene nastupe. Dana je otvarala UEFA Cup u Kataru što je bio izuzetno gledam program, a ja imam iz Kine sa gala prolećnog festivala novogodišnjeg programa 16 milijardi i 216 miliona pregleda. Ta emisija u kojoj sam nastupao u pratnji Lang Langa. Tako da tu specijalnu pozivnicu sam dobio sa pravilnikom od 78 strana, ali tih 78 strana kada sam pročitao – to je sve što bih ja tražio da u jednom muzičkom festivalu bude. Dozvoljeno je na Interviziji da čak izvodiš tradicionalne numere – ne kao sa etnomotivima, nego tradicionalnu numeru iz svoje zemlje. Može biti ako je izdata poslednju godinu dana ili ako je neka odranije, da napraviš neku novu verziju, tako da ta verzija koju izvodiš mora biti sveža. I promocija porodičnih vrednosti, tradicionalnih vrednosti, svoje kulture – apsolutno dozvoljeno i poželjno da pevaš na svom jeziku. Tako da sve te neke stvari koje jesu u stvari promocija muzike i zaštita umetnika, tradicije i umetnosti kao takve – na Interviziji postoje, a na Evroviziji su maltene eksplicitno izbačene sa scene."

Pomenuli ste novogodišnji program u Kini. Ta emisija je pregledana preko 16 milijardi, 216 miliona puta. To je ogromna brojka. U tom novogodišnjem programu je zapravo pušten vaš snimak koji ste snimili u Beogradu...

"Na Kalemegdanu. Za vreme kovida je bilo snimano. Probali smo da organizujemo da se ode tamo, ali nije moglo da se pređe granica još uvek, nismo mogli da uđemo u Kini i onda smo svi učesnici tog dela programa nasnimili muziku, to je bilo 30 sekundi sa kojima sam ja predstavio Srbiju i sebe. Znaš da je organizovan Kineski festival svetla već osmu godinu zaredom, taj dan po našem vremenu u pet sati je njima ponoć. Ja sam uključio program da gledam u jedan popodne i vidim nema me u prvom satu, drugom, trećem, pa razmišljam da se neće ni desiti možda. Onda razmišljam da treba da krenem da otvorim festival u Novom Sadu, nastupam taj dan, imam još 20 minuta da stignem tamo i reko nema mene u programu. Kad ono kreće da svira Lang Lang, reko sad će on da svira, to je muzički deo, kad ono kreće jedan umetnik, drugi, treći i kreće uvod za pesmu 'Tamo daleko' koju sam ja otpevao i onda sam se sa porodicom veselio, grlili smo se, burne su reakcije bile. Niko nije znao kolika će gledanost da bude, znao sam da će biti milijarda, dve, pa sitno... I saznajemo posle tri dana da je snimak pregledan 11 milijardi puta. Posle određenog vremena neko je to spomenuo u medijima i da se povelo pitanje kako 11 milijardi gledalaca kada Kina ima osam milijardi ljudi, pa smo morali da objašnjavamo da su u pitanju pregledi. Ja uđem na internet da pronađem tu vest i piše 16 milijardi i 216 miliona ljudi je pogledalo taj snimak i gledam - kako? Ali Bog je veliki..."