Šta ruski Pravfond radi u Srbiji? Kako organizacija pod sankcijama EU deluje kod nas

Takvi narativi ne šire se samo kroz izjave političara i medije, već i putem zajedničkih aktivnosti srpskih i ruskih organizacija, od kojih mnoge nisu poznate široj javnosti.

Prema podacima Agencije za privredne registre, u Srbiji postoje desetine organizacija koje promovišu srpsko-ruske odnose. Pojedine od njih sarađuju sa ruskim institucijama koje su pod sankcijama Evropske unije, među kojima je i Pravfond.

Evropska unija optužuje Pravfond da širi rusku propagandu, dok ta organizacija tvrdi da pruža pomoć Rusima u inostranstvu.

„Pravni i analitički rad Pravfonda sistemski se koristi za jačanje ključnih dezinformacija Kremlja, posebno tvrdnji o ‘nacifikaciji’ Ukrajine, raširenoj ‘rusofobiji’ i ‘sistemskom progonu ruskog stanovništva u susednim državama’”, saopštio je Evropski savet.

Ruske vlasti odbacuju ove optužbe.

„Fond pomaže sunarodnicima koji su se našli u nevolji. To radi pošteno i otvoreno”, izjavila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, prenela je državna agencija Tas.

Srbija je, uz Belorusiju, jedina evropska zemlja kandidat za članstvo u EU koja nije uvela sankcije Rusiji nakon početka invazije na Ukrajinu 2022. godine.

Istovremeno, odnosi Beograda i Moskve poslednjih godina prolaze kroz period tenzija. Tokom 2025. Rusija je više puta kritikovala Srbiju zbog izvoza oružja u Ukrajinu, dok dodatno opterećenje predstavlja pitanje prodaje većinskog ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS), kompaniji od ključnog značaja za srpsku ekonomiju.

Prema analizi Centra za evroatlantske studije iz 2016. godine, u Srbiji je tada postojalo 109 organizacija koje su promovisale srpsko-ruske odnose. Među njima su bila udruženja ruskih državljana, nevladine organizacije, fondacije, političke stranke, pokreti i mediji.

Deset godina kasnije, podaci APR-a pokazuju da je mreža sličnih organizacija i dalje široko prisutna.

„Ove organizacije nastaju kako bi Rusija ostvarila širi uticaj, ne samo prema vlasti, već prema celokupnom društvu, gradeći pozicije za različite moguće političke scenarije”, kaže Srđan Cvijić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

„Koliki je stvarni nivo ruskog uticaja u svim tim organizacijama otvoreno je pitanje. Ipak, vidimo da za širenje antizapadnih poruka u Srbiji nisu nužno potrebni Rusi, najvećim delom ih plasiraju domaće vlasti i mediji pod njihovom kontrolom”, dodaje Cvijić za BBC na srpskom.

Šta je Pravfond?

Pravfond je osnovan 2012. godine ukazom tadašnjeg predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva, sa ciljem pružanja pravne i druge pomoći Rusima u inostranstvu čija su prava, prema tvrdnjama organizacije, ugrožena.

Fond funkcioniše kroz sistem grantova, a tokom 2025. raspolagao je budžetom od oko 4,2 miliona dolara.

Na osnovu procurelih mejlova, istraživački mediji objavili su da je Pravfond od 2012. do 2024. godine dodelio više od 1.000 grantova organizacijama van Rusije, prosečne vrednosti oko 16.500 evra.

Prema pisanju istraživačke mreže OCCRP, deo sredstava korišćen je za finansiranje odbrane osoba optuženih za špijunažu, kriminal i širenje ruske propagande.

Pravfond je, navodi OCCRP, finansirao i udžbenik istorije u Litvaniji u kojem se opravdava sovjetska okupacija te zemlje, proruske Telegram kanale, kao i medije u baltičkim državama koji su objavljivali tekstove naklonjene Kremlju.

Marija Zaharova odbacila je i te optužbe, tvrdeći da je jedina misija fondacije zaštita ljudskih prava.

Početkom maja 2026. Pravfond je najveći deo sadržaja posvetio obeležavanju Dana pobede 9. maja i vojnoj paradi u Moskvi, događaju koji Kremlj poslednjih godina koristi za naglašavanje uloge Rusije u borbi protiv nacizma, ali i za opravdavanje rata u Ukrajini.

Pravfond i Srbija

Pravfond sarađuje sa Centrom za pravnu pomoć sunarodnicima u Srbiji i Koordinacionim savetom ruskih sunarodnika (KSRS).

Na pojedinim skupovima ovih organizacija u Beogradu isticana je tema „rusofobije”.

„Trenutno se vodi borba za uništavanje ruske kulture, kao i za razgradnju tradicionalnih vrednosti”, navedeno je na konferenciji koju je KSRS organizovao 2024. godine, prema pisanju Raše tudej.

U okviru KSRS deluje i niško društvo Naisus, koje učestvuje u izdavanju časopisa Slovo Juga na ruskom i srpskom jeziku, uz finansijsku podršku Pravfonda od 2025. godine.

Rusko izdanje časopisa finansira i fondacija Ruski mir, koja se takođe nalazi pod sankcijama EU zbog podrške ruskoj invaziji na Ukrajinu i promovisanja koncepta „ruskog sveta”.

Pravfond je učestvovao i u organizaciji događaja u Srbiji, uključujući okrugli sto pod nazivom „Rusija, Ukrajina i balkanske paralele”.

Prema izveštajima Raše tudej, na tom skupu je zaključeno da „Zapad danas vodi rat protiv Rusije, kao što je devedesetih vodio rat protiv Srbije”.

Fond redovno izveštava i o aktivnostima pokreta Besmrtni puk, međunarodne inicijative koja neguje sećanje na sovjetske žrtve Drugog svetskog rata.

„Srbija i Rusija su bratske zemlje, naši narodi dele vekovnu istoriju i nemoguće ih je razdvojiti”, navedeno je u jednom od izveštaja povodom otkrivanja spomenika borcima Crvene armije.

Uoči Dana pobede 2026. godine, ruski ambasador Aleksandar Bocan-Harčenko i ministarka Milica Đurđević Stamenkovski položili su vence na spomenik sovjetskim vojnicima u Beogradu.

„Rusija i Srbija, vođene sopstvenim nacionalnim interesima, nastaviće blisku saradnju u očuvanju sećanja na Drugi svetski rat i suprotstavljanju pokušajima falsifikovanja istorije”, izjavio je tada ruski ambasador.

Vlast naklonjena Rusiji

Iako sarađuje sa organizacijama u Srbiji, analize pokazuju da je fokus Pravfonda prvenstveno usmeren na zemlje Baltika, članice NATO-a, kao i na Gruziju i Belorusiju.

Prema podacima OCCRP-a, oko petine svih grantova Pravfonda završilo je u Letoniji, Estoniji i Litvaniji, gde živi brojna ruska manjina.

Ruska spoljna politika godinama insistira na stavu da su bivši državljani Sovjetskog Saveza koji žive u susednim državama deo ruskog kulturnog i političkog prostora.

„Srbija nije zona interesa Rusije na isti način kao Gruzija ili Ukrajina, ali jeste zemlja u kojoj Moskva ima prijateljski nastrojenu vlast i značajan deo stanovništva”, smatra Cvijić.

„Rusija koristi Srbiju kao svojevrsnog Trojanskog konja u političkom sukobu sa Zapadom. Preko vlasti u Beogradu može da otežava procese evropskih integracija, energetske diversifikacije i jačanja uticaja EU na Balkanu”, kaže on.

Prema njegovim rečima, vlastima u Srbiji važna je slika bliskih odnosa sa Rusijom zbog očuvanja podrške biračkog tela.

Uprkos kritikama iz Brisela, predsednik Aleksandar Vučić prisustvovao je vojnoj paradi u Moskvi 2025. godine.

Prema poslednjim podacima Eurobarometra, građani Srbije imaju najmanje poverenja u Evropsku uniju, dok je odnos prema Rusiji dominantno pozitivan.

Cvijić dodaje da su prethodna istraživanja pokazala da među biračima Srpske napredne stranke postoji najveća podrška Rusiji.

„Ipak, ne može sve da se objasni samo biračkim telom. Vlast se često ponaša kao da je pod određenom vrstom pritiska ili ucene”, zaključuje.