Podeli
Foto:Screeenshot/RTS

"Roditelji nisu bili preterano srećni kada sam odlučila da budem glumica, kao što mislim da nijedan roditelj ne želi da mu dete krene njegovim stopama, posebno jer zna sve mane tog posla. Gluma je vrlo specifičan posao. To je stvarno nešto što baš mora da se voli da bi se radilo... Nisu bili baš za to, ali kad su shvatili da ja to zaista želim, podržali su me", odgovorila je mlada glumica Anđela Jovanović u intervjuu za portal Nova.rs, na pitanje kako su njeni roditelji, glumci Dragan Gagi Jovanović i Branka Pujić reagovali na to što želi da ide njihovim stopama.

PROČITAJTE JOŠ

Pored glume, s mladom glumicom Anđelom Jovanović pričali smo o pesmi koju je snimila za film “Južni vetar”, o njenom školovanju u Londonu, kao i koroni tokom koje je počela da stvara muziku.

Za portal Nova.rs glumica je ispričala kako izgleda jedan običan dan u glumačkoj porodici, a otkrila je koja joj je bila omiljena uloga, kao i to na kakvu ulogu nikad ne bi pristala.

Kako je došlo do toga da vam prva numera “Više nisam svoja” bude baš za film, i u koji žanr biste svrstali ovu pesmu?

– To je neki svoj žanr muzike, kako moj tata kaže, to je “svežanrovska”, skraćeno “sveža” muzika. Ovo nije prva numera. Prva je “Vatra”, s tim što je ovo bio prvi spot koji smo snimili. Milošu Bikoviću sam poslala “Vatru”, i njemu se to jako dopalo i izrazio je želju da producira spot, na šta sam ja pristala. Kad je došao u studio, predložio je da napravimo i numeru za “Južni vetar”, pa smo uradili pesmu “Više nisam svoja”. Nakon par meseci pozvao me Miloš Avramović, i rekao kako je od nekoliko pesama izabrao baš moju za “soundtrack” filma.

S obzirom na to da ste završili srednju muzičku školu, ipak ste dalje krenuli stopama svojih roditelja. Zašto ste se odlučili za glumu, umesto za muziku?

– Završila sam nižu muzičku za klavir, potom za kontrabas, pa i srednju muzičku za kontrabas. Na kraju sam i na fakultetu završila nižu, odsek solo pevanje. Imala sam i bend u srednjoj školi, koji je više bio džez bend, sa modernim pesmama u džez maniru, ali gluma je prosto bila ceo moj život, jer sam odrasla u pozorištu. Iako je muzika uvek bila tu, mislim da mi je bilo teže da se izrazim kroz muziku.

Kolika su vam podrška bili roditelji kada ste odlučili da budete glumica?

– Roditelji su mi ogromna podrška u svemu, i mnogo sam ih zahvalna na tome što me ničim nisu uslovljavali zbog njihove ljubavi. Nisu bili preterano srećni kada sam odlučila da budem glumica, kao što mislim da nijedan roditelj ne želi da mu dete krene njegovim stopama, posebno jer zna sve mane tog posla. Gluma je vrlo specifičan posao. To je stvarno nešto što baš mora da se voli da bi se radilo. Nemate nekih preteranih drugih benefita osim ljubavi i te vrste ispunjenja što imate priliku da se izrazite kroz ljubav koju osećate. Nisu baš bili za to, ali kad su shvatili da ja to želim, podržali su me. Nikad se nisu mešali u moje izbore, niti su se mešali u moj posao na bilo koji način.

Koliko ste toga naučili od njih u ovom poslu? Koji je najbolji savet koji su vam dali na početku vaše karijere?

– Naučila sam mnogo od svojih roditelja. Ima njih u meni dosta. Mislim da nam je baš jak taj genetski kod koji su mi preneli. Strašno nam je slična genetika fizički gledano, a dosta sam usvojila i psihičkog. Naučila sam šta su prave vrednosti u životu, i to mi je možda najvažnija lekcija, a najbolji savet koji sam dobila jeste da verujem u sebe i da budem hrabra, jer kao što je već neko rekao, nije hrabrost nemati strah, već imati strah, ali ići pravo, uprkos tom strahu. Meni je taj savet baš pomogao što se tiče muzike, jer je to bio moj izlazak iz zone komfora, kao što je bio i moj odlazak u London.

Jedno vreme školovali ste se u Londonu. Šta ste zapravo studirali?

– To je bilo nešto čega sam se plašila, ali na kraju se ispostavilo kao dobra odluka i velika lekcija. Završila sam master u Londonu pre mesec dana, na “The Royal Central School of Speech and Drama”. To je baš gluma za kameru i za film, i diplomirala sam sa desetkom. Školovanje u Londonu mi je bilo fantastično iskustvo.

Koja vam je omiljena vaša uloga i zbog čega?

– Svaka mi je omiljena na neki način, ali bih izdvojila ulogu Tašane iz “Nečiste krvi”, koja mi je bila najzahtevnija u poslednje vreme. Za nju sam se baš dosta spremala i predstavljala mi je veliki izazov.

Postoji li neka uloga koju biste odbili i zašto, odnosno na šta to nikad ne biste pristali zbog neke uloge?

– Naravno, postoje neke uloge koje ne bih pristala da radim ako mi nešto ne bi odgovaralo, i ako ne bih osećala da mi pripada. U poslednjih par godina osećam potrebu da radim samo ono što me ispunjava i iz čega mogu da naučim nešto. Verovatno bih odbila nešto što mi ne bi bilo toliko zanimljivo i što mi ne bi predstavljalo izazov, ili nešto što je jako slično sa nečim što sam već igrala, pa da se ne bih ponavljala.

Da li je korona na neki način uticala na vaše privatne ili poslovne planove?

– Korona je uticala dosta na to da počnem da stvaram muziku koja mi je ležala na duši, koju sam stvarala ceo život, ali sam imala jako veliku tremu da je pokažem bilo kome.

Kako izgleda jedan običan dan glumačke porodice?

– Mi već pet godina ne živimo zajedno, tako da kad god imamo neko slobodno vreme, trudimo se da ga provedemo zajedno. Uvek nam bude lepo. Sve troje smo okrenuti prirodi i ne izlazimo po restoranima, kafićima ili šoping molovima, već volimo da odemo u našu vikendicu na Zlatiboru, da se šetamo šumom, da slušamo muziku, gledamo neki dobar film ili vodimo duge razgovore. Mislim da je dan u glumačkoj porodici isti kao u svakoj običnoj, samo što smo mi, eto, malo glasniji i strastveniji.

Ako biste morali da birate, za šta biste se odlučili – film ili pozorište?

– To je strašno teško pitanje i ne bih mogla da se odlučim. U poslednje vreme mi jako prija da snimam, jer sam godinu dana radila na toj glumi ispred kamera. Videćemo do kada će to trajati, jer imam razne faze – nekad sam zaluđenik za pozorištem, nekad je to film… Sve ima neku svoju magiju. Ne bih mogla da se odlučim i drago mi je da imam tu priliku i da snimam i da igram u pozorištu. Sad je i muzika tu uletela, ali to su sve stvari koje me pune energijom. Imam ljubavi za sve, jer smatram da ljubav može da se umnožava, a da se pritom ne troši. Nadam se da će me ceo život ljubav ovako obuzimati kao sada.

Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama InstagramFejsbuk Tviter.

Komentari

Vaš komentar