Robertu de Niru je bilo posebno teško da radi sa jednim glumcem: Među njima je vladala tenzija na snimanju popularnog filma

Ipak, ovaj pristup ume da zakomplikuje proces snimanja, jer zahteva duboku posvećenost koja ponekad prelazi granice uobičajenog rada na setu. Tokom rada na filmu "Džoker", upravo takve razlike u pristupu dovele su do tenzije između dvojice glumaca.

Naime, dok je De Niro poznat po disciplini i pripremi kroz zajednička čitanja scenarija, Finiks se više oslanja na spontanost i unutrašnji osećaj u trenutku.

Prema rečima reditelja Toda Filipsa, razlika u njihovim navikama postala je očigledna već na početku. De Niro je želeo klasičan pristup i jasno je poručio: „Reci mu da je glumac i da mora da bude tu, volim da čujem ceo film, i svi ćemo se okupiti u jednoj prostoriji i jednostavno ga pročitati“.

S druge strane, Finiks je bio direktan u odbijanju: „Nema šanse da radim čitanje.“

Iako je situacija bila neprijatna, piše Far Out Magazine, De Niro nije odustajao od svog stava, podsećajući da je to „ono što mi radimo“. Finiks je kasnije za Vanity Fair objasnio svoj pogled na glumu: „Treba jednostavno da osećaš ono što osećaš, ono kroz šta misliš da lik prolazi u tom trenutku.“

Na kraju je ipak pristao na kompromis i pojavio se na čitanju, iako bez preteranog entuzijazma.

Atmosfera tokom tog susreta bila je napeta, Hoakin je delovao distancirano, tiho prolazeći kroz tekst i brzo se povlačeći po završetku. Kada je De Niro pokušao da nastavi razgovor nasamo, Finiks je to odbio uz objašnjenje da mora da ode „jer mu je pozlilo nakon tog čitanja“.

„Nije mu se dopalo“, prisetio se Filips.

Uprkos početnim nesuglasicama, odnos između dvojice glumaca ubrzo se ublažio.

Ipak, njihova komunikacija na setu ostala je minimalna. Umesto detaljnih razgovora, odlučili su da se oslone na samu igru i interakciju likova. Kako je De Niro objasnio: „Njegov lik i moj lik, nismo morali da razgovaramo ni o čemu. Samo kažemo: ‘Radi svoj posao. Poveži se kao likovi međusobno.’ To stvari čini jednostavnijim, i nema potrebe za više.“

Bez obzira na različite metode rada, međusobno poštovanje nije izostalo. Finiks je otvoreno govorio o divljenju prema De Niru, nazivajući ga svojim omiljenim američkim glumcem. Posebno ga je impresioniralo to što De Niro unosi detalje u igru čak i kada nisu u fokusu kamere: „Stekao sam utisak da je radio stvari u sceni, određena ponašanja, gestove ili pokrete, bez obzira na to da li ga kamera snima i beleži ili ne.“