U želji da oslobode Savski amfiteatar i grad približe reci, gradske vlasti su sedamdesetih godina prošlog veka donele odluku da glavnu železničku stanicu premeste u Prokop. I posle pola veka Prokop nije završen.

Iako je, posle kozmetičkih radova u unutrašnjosti stanice, zvanično pušten u saobraćaj 26. januara 2016. godine, Prokop, odnosno glavna beogradska železnička stanica – „Beograd centar“, daleko je od završetka radova koji, evo skoro pola veka od početka, nikako da se okončaju. U želji da oslobode Savski amfiteatar i grad približe reci, gradske vlasti su sedamdesetih godina prošlog veka donele odluku da glavnu železničku stanicu premeste u Prokop.

Radovi su počeli oktobra 1977. godine sa namerom da, već posle 18 meseci, 1. maja 1979. godine prvi vozovi protutnje kroz novu, prolaznu stanicu u oba smera, za razliku od stare, građene po standardima iz 19. veka, u kojoj su vozovi završavali, odnosno započinjali svoja putovanja na kolosecima koji su svoj kraj imali na samom pročelju stanice.

Ekonomska kriza koja je tresla Jugoslaviju krajem sedamdesetih, pogoršanje sveopštih prilika posle Titove smrti i u krajnjem slučaju raspad zajedničke države, uz prateću besparicu, doveli su do stalnog odlaganja započetih radova. Sličnu sudbinu Prokop je doživeo i devedesetih godina, uz povremene napore da se posao, ipak, privede kraju.

Menjali su se izvođači radova, sklapali i raskidali ugovori o gradnji, da bi posle svega stanica ostala bez stanične zgrade koja bi, po projektu, trebalo da bude izgrađena na izlivenom betonskom krovu. Umesto stanične zgrade sa krova štrči armatura nedovršenog objekta, nije rešen ni prilaz železničkoj stanici od autoputa Beograd-Niš.