Manastir Tumane se prvi put pominje u turskim spisima, u 16. veku. O nastanku i imenu tumanskog manastira postoje razna usmena predanja i datiraju iz kasnijeg perioda. Pretpostavlja se da je manastir zadužbina kosovskog junaka Miloša Obilića.

Po jednom od predanja, vlastelin Obilić je često lovio u šumom bogatom području Golubačke doline, te je jednom prilikom nehotice ranio Svetog Zosima, pustinjaka i podvižnika, koji je tihovao u tim krajevima.

Želeći da mu pomogne i izvida rane, Obilić ga je poneo ka svom dvoru. Međutim, Zosim je na mestu današnjeg manastira stigao samo da izusti: Tu mani, ostavi me da umrem.

Ove reči poslužile su da manastir, mnogo vekova kasnije, ponese ime Tumane.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar