Zašto Putin baš u petak stavlja šapu na oteti deo Ukrajine

Prema navodima lokalnih izbornih komisija, stanovnici ove četiri oblasti koje su pod ruskom kontrolom gotovo jednoglasno su glasali za pripojenje Rusiji.Na glasačkom listiću u Donjecku i Lugansku bilo je samo jedno pitanje: „da“ ili „ne“ za priključenje Ruskoj Federaciji. U Hersonu i Zaporožju se postavljaju tri pitanja, na koja treba da se odgovori sa jednim „da“ ili „ne“: izlazak iz Ukrajine, osnivanje nezavisne države i priključenje Rusiji.

Skoro 100 odsto birača glasalo je „za“ u samoproglašenim Luganskoj i Donjeckoj Narodnoj Republici, odnosno 99,23 odsto u LNR i 98,42 odsto u DNR. U Zaporoškoj oblasti više od 93 odsto birača izjasnilo se za priključenje Rusiji, a u Hersonskoj oblasti više od 87 odsto. Rezultati referenduma naćiće se pred poslanicima ruske Dume već 30. septembra, nakon čega je pitanje dana ili trenutka kada će Kremlj ove četiri oblasti proglasiti svojom teritorijom.

Krimski recept

Reč je o istoj taktici koju je Rusija primenila 2014. godine prilikom aneksije Krima.Naime, nakon što je 11. marta 2014. godine u parlamentu Autonomne Republike Krim izglasana Deklaracija o nezavisnosti, 16. marta je organizovan referendum na kojem je 97 odsto glasalo za pripajanje Rusiji.I tada, kao i ove godine, glasanje su nagledali ruski vojnici. Ruska strana tvrdila je da je referendum slobodan i demokratski, ali nijedan strani posmatrač nije bio prisutan. U javnost su izlazile tvrdnje slične onima koje su se mogle pročitati prethodnih dana - da je lokalno stanovništvo ucenjeno ili primorano da glasa, kao i da proces prebrojavanja glasova nije bio transparentan.

Rusija je već 22. marta 2014. godine, pet dana nakon referenduma, priznala Krim kao deo svoje teritorije. Ukrajina i zemlje zapada taj referendum i danas smatraju nelegalnim. Krim je kao deo ruske teritorije priznalo tek nekoliko zemalja članica UN, među kojima su Sirija, Kuba, Venecuela i Severna Koreja. Takođe, Krim kao deo Rusije priznaju i Južna Osetija i Abhazija, teritorije koje su jednostrano proglasile nezavisnost u Gruziji, kao i Pridnestrovlje, otcepljeni region Moldavije.Iako veći deo sveta ne priznaje Krim kao deo Rusije, iz Kremlja na to polustrvo gledaju kao na deo Ruske Federacije. Pozivajući se na činjenicu da je Krim unet i u ruski ustav, Kremlj pravda vojne baze i prisustvo ruske vojske na tlu koje ostatak sveta smatra Ukrajinom.Slično kao sa Krimom, unošenjem Hersonske, Zaporoške, Donjecke i Luganske oblasti u ruski ustav, Kremlj će invaziju na Ukrajinu moći da pravda zaštitom svojih državljana.

Aneksija do kraja nedelje?

Ruski mediji spekulišu da bi Vladimir Putin već u petak 30. septembra mogao da održi govor pred oba doma ruskog parlamenta, kada će da obelodani ankesiju četiri oblasti na jugu i istoku Urajine.Savet Fedaracije, gornji dom ruskog parlamenta, mogao bi na redovnom zasedanju u utorak 4. oktobra da izglasa pripajanje LNR, DNR, Hersona i Zaporožja Rusiji, nagovestila je predsedavajuća Saveta Valentina Matvijenko.

Zapad ne priznaje rezultate

Iako je Rusija odlučna u nameri da pripoji ukrajinske teritorije, veći deo zemalja Zapada već se izjasnio o rezultatima referenduma. Tako su zemlje Evropske unije, Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države saopštile da neće priznati rezultate referenduma, a Velika Britanija je čak najavila uvođenje sankcija svima koji su učestvovali u sprovođenju istih.Na listi zemalja koje neće priznati rezultate referenduma u DNR, LNR, Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti nalazi se i Srbija, što je potvrdio šef diplomatije Nikola Selaković.Ukrajinski zvaničnici su više puta isticali da se na njihovoj teritoriji ne održavaju referendumi, već ruska propaganda koja za cilj ima "krađu teritorije", koja će uništiti sve šanse za mirovne pregovore koji bi doveli do okončanja rata koji je počeo 24. februara ove godine.