Centralna obaveštajna agencija (CIA) je nedeljama unazad upozoravala na ono što se sada dešava sa Severnim tokovima 1 i 2. Ova bezbedonosna mreža navodi da je cilj "puštanja" gasa u Baltičko more, zastrašivanje Zapada, ali i dizanje cena energenta koji bi sada mogao da poskupi za 19 odsto.
Agenti su još tokom leta poslali „strateško upozorenje“ evropskim saveznicima, uključujući Nemačku, da su cevi u opasnosti.
Upozorenje je targetiralo Rusiju konkretno i nije preciziralo vreme ili lokaciju napada.
Međutim, sada svi sumnjaju na Kremlj. Ali kako trenutno nema dovoljno čvrstih dokaza, nije moguće direktno okriviti Moskvu.
Rusija svakako ima kapacitet da izvrši takav napad. Poseduje najveću špijunsku podmorničku flotu na svetu i godinama preispituje svoje mogućnosti.
„Belgorod – stelt podmornica na nuklearni pogon – može da uništi podmorske kablove, a mogla bi da se koristi i za gađanje cevi“, kažu stručnjaci, prenosi Dejli Mejl.
Lokacija eksplozije, u vodama dubokim oko 70 metara, dovoljno je plitka za ronioce, a Rusija ima direktan pristup Baltičkom moru iz Kalinjingrada. Moskva je takođe uložila novac u podvodne dronove koji bi mogli da se koriste za izduvavanje cevi, a koji se nalaze u Sankt Peterburgu, iz kog može da se pristupi Baltiku preko Finskog zaliva.
Pročitajte još:
Što se motiva tiče, eksplozije su se dogodile istog dana kada su Poljska, Norveška i Danska otvorile novu cev ispod Baltika koja je projektovana da gasom snabdeva centralnu i istočnu Evropu bez oslanjanja na Rusiju. Kako je sinoć rekao jedan evropski zvaničnik, to bi moglo biti osmišljeno kao upozorenje Evropi da je njena infrastruktura ranjiva.
Norveška – sada najvažniji evropski snabdevač gasom – prijavila je da neidentifikovani dronovi zuje po njenim platformama za bušenje poslednjih dana, a u utorak je pojačala nadzor, nakon što je dobila upozorenja da bi mogla da budu meta. Danska, čije teritorijalne vode okružuju područje u kojem su se dogodile eksplozije, takođe je krenula da obezbedi svoje platforme.
Uz to, cene gasa – koje su padale sa istorijskih maksimuma ranije ove godine – takođe su porasle za 19 odsto u utorak dok su se širile vesti o napadu, i ukazuju da postoji još jedan motiv – zastrašivanje Evrope i povećanja njenih troškova u trenutku najjače energetske krize.
U međuvremenu, kompanija koja upravlja cevima ne zna-koliko će tačno vremena biti potrebno da se one poprave. Predviđa se da će taj proces potrajati minimum nekoliko dana, što bi moglo i da loše utiče na životnu sredinu.
Ono što je mnogo veći problem je to što – bar za sada – glavna gasna cev koja vodi iz Rusije u Evropu ide preko Ukrajine, dok Rusija preti da će je „zavrnuti“ zbog tranzitnih taksi.
Stoga, jedina opcija koja preostaje je cev koja ide preko Turske. Kontradiktorno, Moskva je samo prošle nedelje tvrdila da Ukrajina planira „teroristički“ napad na gasovod Turski tok, koji takođe snabdeva Evropu ruskim gasom.
Za to vreme, Kremlj nastavlja da preti ne samo nuklearnim ratom, već i signalizira da bi mogle da se dogode situacije koje su se nekada smatrale nezamislivim.
Bez norveškog gasa zima bi u Evropi sigurno bila duga, hladna i skupa. Rusija se ponovo oslanja na zimu, faktor koji joj je toliko puta u istoriji pomogao da pobedi svoje neprijatelje, kako bi obezbedila pobedu u energetskom ratu protiv Zapada.
BONUS VIDEO Cene avio karata obaraju rekorde: Od 1.600 do 5.600$ za beg iz Moskve u Beograd
