Vrhovni sud SAD blokirao je danas plan predsednika Džoa Bajdena da poništi dugove za studentske kredite u iznosu od 430 milijardi dolara.
Podeljeni Vrhovni sud presudio je da je Bajdenova administracija prekoračila ovlašćenja kada je pokušala da poništi studentske kredite miliona Amerikanaca.
Iz Bele kuće je saopšteno da se očekuje da Bajden danas najavi nove mere za zaštitu primaoca studentskih kredita, prenosi Glas Amerike.
Sudije su presudile šest prema tri u korist šest konzervativno orijentisanih država koje su se protivile toj politici.
Arkanzas, Ajova, Kanzas, Misuri, Nebraska i Južna Karolina osporile su Bajdenov otpis dugova, kao i dva individualna zajmoprimca koji se protive uslovima za sprovođenje plana.
Stav većine u sudu je da je administraciji bila potrebna podrška Kongresa za tako skup program i da ne važi argument da je Bajden imao ovlašćenja da poništi kredite pod dvostranačkim zakonom o studentskim kreditima iz 2003. godine (HEROES Act).
„Šest država je podnelo tužbu, tvrdeći da zakon ne daje ovlašćenja za plan o ukidanju kredita. Mi smo sa tim saglasni“, napisao je glavni sudija Vrhovnog suda Džon Roberts.
Sudija Elena Kejgan napisala je u suprostavljenom mišljenju, koje je podržalo još dvoje liberalnih sudija, da većina u sudu „poništava zajedničku procenu zakonodavne i izvršne grane vlasti“ i da su posledice da neće biti oproštaja dugova za 43 miliona Amerikanaca.
Sud je doneo odluku poslednjeg dana u svom mandatu koji je počeo u oktobru, navodi Rojters.
Odluka suda predstavlja udarac za 26 miliona američkih studenata koji su podneli zahtev za poništavanje duga nakon što je Bajden najavio plan u avgustu 2022. čime je želeo da ispuni jedno od predizbornih obećanja.
Republikanci su bili protiv Bajdenovog poteza i ocenli da će on disproporcionalno pomoći ljudima sa većim primanjima, a opteretiti poreske obveznike sa nižim platama i one koji su već otplatili studentske kredite.
Bajdenov program predviđao je poništavanje studentskih kredita u iznosu od 10.000 dolara za one koji zarađuju manje od 125.000 dolara godišnje ili domaćinstva sa prihodima manjim od 250.000 dolara.
Za građane kojiima je u okviru jednog programa bila potrebna još veća finansijska pomoć, bilo je planirano poništavanje dodatnih 10.000 dolara duga.
Za poništavanje duga prijavilo se 26 miliona ljudi, a 43 miliona bi ispunjavalo uslove, saopšteno je prethodno iz admintracije.
Troškovi plana bili su 400 milijarde dolara tokom 30 godina.
***
BONUS VIDEO: Džo Bajden objavio kandidaturu za mesto predsednika Amerike