"Vreme je stalo 6. februara, u pravdu sam prestao da verujem": Bolna ispovest oca zbog čije ljubavi prema ćerki je svet plakao

Fotografija Mesuta Hancera kako drži ruku svoje mrtve ćerke koja viri iz ruševina, očajnog i izgubljenog pogleda, obišla je svet i predstavlja oličenja bola i beznađa koji su zavladali Turskom nakom potresa.

Mesut i njegova porodica vraćaju se u "zonu zemljotresa", kako bi obeležili prvu godišnjicu smrti i posetili grob ćerke Irmak, koja je stradala u snu u 15. godini.

Bol koja ne prestaje

"Prošla je godina, ali vreme je za nas stalo. Ova bol ne nestaje", rekao je Mesut za turske medije, sedeći u dnevnoj sobi čiji su zidovi prekriveni fotografijama i crtežima njegove ćerke.

„Ne prestajem da razmišljam o njoj ni na minut“, kaže njena majka Gulseren.

Dan pre katastrofe, Irmak je otišla u kuću svoje bake u grad Karamanmaraš, da vidi svoje rođake, koji su došli iz Istanbula.

Insistirala je da ostane preko noći, ne sluteći da će se skoro sve 22 visoke zgrade u stambenom kompleksu njene bake Ebrar srušiti kao kuća od karata, što je dovelo do smrti 1.400 ljudi.

Dok su Mesut i njegov sin Berkaj (23) stigli do mesta nesreće, ostale su samo gomile ruševina. Morali su da čekaju do zore da počnu da traže Irmak, čisteći ruševine golim rukama.

Stisak ruke

Mesut je tek sledećeg dana uočio beživotno telo svoje ćerke – koje je još uvek ležalo na dušeku između dve teške betonske ploče.

"Toliko me je zabolelo što sam je video takvu", rekao je.

Skamenjen od tuge, sedeo je pored nje u ruševinama, držeći njenu hladnu, bledu, beživotnu ruku. Irmak je bila najmlađa od četvoro dece. Mesut nije znao koliko je dugo sedeo tamo pre nego što je video fotografa AFP-a Adema Altana kako mu pokazuje kameru.

"Fotografišite moje dete", šapnuo je Mesut fotografu.

Tako je nastao prizor koji je postao deo istorije. Fotografije su preneli svi svetski mediji i deljene su na društvenim mrežama stotinama hiljada puta.

Za neke su bile klik, za neke tužan prizor, nekima su izazvale bol i suze, a za Mesuta - to je ceo njegov život.

Kako kaže godinu dana nakon potresa i smrti ćerke, ne veruje da će pravda ikada biti zadovoljena. Pod pravdom misli na kaznu za investitore koji su ilegalno gradili zgrade koje nisu bezbedne i na državu koja im je to dozvolila.

Da je tuga koju oseća nezamisliva, dokazuje i fotografija Mesuta i njegove ćerke Imrak nastala pre nekoliko godina. Ova fotografija je pre smrti devojčice objavljena na društvenim mrežema i prikazuje Mesuta i ćerku kako sa osmesima gledaju ka kameri.

Sada je samo trag u prošlosti koji zauvek podseća na tužnu istinu – život je krhka pojava i mora se negovati dok traje, kao i porodica.

"Grad heroj" u ruševinama

Karamanmaraš je, inače, grad koji se nalazi na jugu Turske i poznat je kao "najhrabriji grad". Nakon Gazijantepa i Elbistana, jedan je od najdevastiranijih zbog zemljotresa.

Gotovo čitav grad je sravnjen sa zemljom, a spasioci nisu imali dovoljno vremena da izvuku sve iz ruševina. Zato su stravični prizori bili očigledni na sve strane.

Pored toga, veći deo građana od potresa ima osećaj da je prepušten sam sebi. Prema njihovim rečima, predugo je trajao dolazak spasioca, a u međuvremenu su izgubili mnogo života.

Ovo područje je obišao i predsednik Redžep Tajip Erdogan, koji je u jednom trenutku priznao da je reakcije zemlje na potrese u početku bila slaba.

Mesut navodi da je još tada pokušao da komunicira sa Predsedništvom za upravljanje katastrofama i vanrednim situacijama, oni su mu ponudili da pomognu koliko mogu, podigli su šut i izvukli njegovo dete iz ruševina.

„Moj dom je oštećen. Ne možemo da uđemo u našu kuću jer nemamo sredstava. Živimo u tuđoj kući. Nemam gde da ostanem“, rekao je Mesut nakon zemljotresa.

Dan sećanja na stradale

U Turskoj će danas biti održano niz komemorativnih skupova povodom godinu dana od razornog zemljotresa u kojem je poginulo više od 53.000 ljudi.

Predsednik Redžep Tajip Erdogan biće u Karamanmarašu, gde je bio epicentar zemljotresa, kako bi pregledao radove na obnovi grada i izgardnji smeštaja za hiljade ljudi koji žive u šatorima i montažnim kontejnerima nakon što su izgubili kuće.

On će predati ključeve obnovljenih kuća preživelima, a potom će tokom nedelje obići i druge gradove koji su pre godinu dana pogođeni razornim zemljotresom.

„Naš narod je uspešno prošao ovaj bolan i istorijski ispit“, napisao je Erdogan u objavi na društvenim mrežama.

Provincija Hataj, koja se nalazi između Sredozemnog mora i granice sa Sirijom, bila je najteže pogođena zemljotresom. U Antakiji, glavnom gradu te provincije, masa se sukobila sa policijom dok su zvaničnici dolazili na komemoraciju.

Gradonačelnik Lutfu Savaš dočekan je skandiranjem kojim se poziva da podnese ostavku, a ministar zdravlja Fahretin Kodža bio je izviždan dok je držao govor.

Nakon minuta ćutanja u 4.17 ujutru, kada je pre godinu dana došlo do zemljotresa, u reku su bačeni karanfili.

Škole su danas zatvorene u mnogim turskim provincijama pogođenim zemljotresom.

U razornom zemljotresu jačine 7,8 stepeni Rihterove skale koji je 6. februara 2023. pogodio jug Turske, a osetio se i u pograničnom delu Sirije, u Turskoj je poginulo više od 53.000, a u Siriji oko 6.000 ljudi.