VIDEO Podneo ostavku zbog rata sa Iranom, pa u intervjuu progovorio o Čarliju Kirku – sada ga istražuje FBI

Istraga je prethodila Kentovoj ostavci sa mesta direktora Nacionalnog centra za borbu protiv terorizma, gde je nadgledao analizu terorističkih pretnji, izvestili su Semafor i CBS News. FBI je odbio da komentariše pokretanje istrage, piše Gardijan.

Prvi intervju nakon ostavke

Vest o istrazi objavljena je istovremeno sa Kentovim prvim medijskim istupom nakon odlaska sa funkcije. U razgovoru sa desničarskim komentatorom Takerom Karlsonom tvrdio je da su suprotna mišljenja bila isključena iz procesa odlučivanja koji je 28. februara doveo do američkih vazdušnih napada na Iran.

„Velikom broju ključnih donosilaca odluka nije bilo dozvoljeno da dođu i iznesu svoje mišljenje predsedniku“, rekao je Kent u podkastu The Tucker Carlson Show. „Nije bilo prave rasprave.“

Kent, koji je čvrst Trampov saveznik i teoretičar zavere, pazio je da ne kritikuje direktno predsednika. Ipak, opisao je situaciju u Beloj kući u kojoj se Tramp oslanjao na uzak krug savetnika, marginalizujući zvaničnike koji su dovodili u pitanje i obaveštajne podatke i stratešku opravdanost napada.

Optužbe na račun Izraela

Kent je insistirao da nije bilo dokaza da je Iran blizu razvoja nuklearnog oružja niti da predstavlja neposrednu pretnju Sjedinjenim Državama.

„Nije bilo obaveštajnih podataka koji bi ukazivali na to da će Iranci, recimo 1. marta, izvesti neki ogroman iznenadni napad – nešto poput 11. septembra ili Perl Harbora, ili da će napasti neku našu bazu. Takvih podataka jednostavno nije bilo.“

Umesto toga, Kent tvrdi da je Trampa na akciju praktično naterao Izrael.

„Izraelci su podstakli odluku o pokretanju ove akcije“, rekao je, navodeći da su premijer Benjamin Netanjahu i drugi izraelski zvaničnici lobirali kod predsednika sa tvrdnjama koje se nisu poklapale sa informacijama iz standardnih obaveštajnih kanala.

„Znam kako to funkcioniše. Znam da će izraelski zvaničnici – neki iz obaveštajnih službi, neki iz vlade – doći američkim zvaničnicima i reći svašta za šta mi iz naših obaveštajnih podataka znamo da jednostavno nije tačno. Reći će: ‘Evo, dajem vam uvid, još nije u obaveštajnim kanalima, ali evo šta će se dogoditi’, a to se obično ne ostvari“, dodao je Kent.

Ovakve izjave izazvale su brze osude u pojedinim krugovima, a kritičari tvrde da pominjanje „izraelskog lobija“ graniči sa uvredljivim stereotipima. I sam Karlson bio je pod sličnim pritiskom, posebno nakon što je ranije intervjuisao neonacistu Nika Fuentesa.

Različiti ciljevi

Kent, koji nije precizirao ko mu je blokirao pristup predsedniku, takođe je naveo izjave državnog sekretara Marka Rubija i predsednika Predstavničkog doma Majka Džonsona kao pokazatelje izraelskog uticaja na vreme napada. Ipak, istakao je da SAD i Izrael imaju različite ciljeve.

„Većina ljudi u Pentagonu i obaveštajnim agencijama trenutno bi rekla da mi i Izraelci zapravo ovde imamo različit cilj. Ne verujem da je naš cilj jasno definisan jer se uzdržavamo od promene režima. Izraelci se ne uzdržavaju od promene režima. Oni žele potpuno uništenje sadašnje vlade. Čini se da nemaju plan za ono što sledi“, rekao je.

Kent je Karlsonu rekao da je odlučio da podnese ostavku nakon što je postalo jasno da će njegova upozorenja biti ignorisana.

„Znam da ovaj put kojim idemo ne vodi nikuda. Ne mogu čiste savesti biti deo ovoga“, zaključio je.

Zaustavljena istraga ubistva Čarlija Kirka

Kent tvrdi da mu je bilo onemogućeno da istraži ubistvo influensera Čarlija Kirka.

Kirk je ubijen iz vatrenog oružja tokom javnog nastupa u Juti 10. septembra 2025.

„Ali istraga u kojoj sam učestvovao, u kojoj je učestvovao i Nacionalni centar za borbu protiv terorizma, zaustavljena je – nije nam dozvoljeno da nastavimo“, rekao je.

Kent je Karlsonu rekao da su nakon pucnjave ostala „neodgovorena pitanja“, uključujući tvrdnje da je Kirk bio „pod velikim pritiskom brojnih proizraelskih donatora“.

Prema Kentu, FBI je želeo da „sve prepusti vlastima savezne države Juta“.

U pismu kojim je objavio odlazak iz Trampove administracije, naveo je i da Islamska Republika „nije predstavljala neposrednu pretnju našoj zemlji“.

Kent je takođe rekao da je Kirk, važna figura pokreta MAGA, „snažno zagovarao“ protiv rata sa Iranom.

Tokom intervjua, Kent je otkrio i detalje poslednjeg razgovora sa Kirkom. Prema njegovim rečima, njihov poslednji susret dogodio se u Zapadnom krilu Bele kuće.

„I rekao je: ‘Džo, spreči nas da uđemo u rat sa Iranom’, vrlo glasno“, tvrdi Kent. „Zatim je otišao, verujem, u Ovalni kabinet.“

„Dakle, kada jedan od najbližih savetnika predsednika Trampa, koji se glasno zalaže da ne idemo u rat sa Iranom i da preispitamo, makar, naš odnos sa Izraelom, bude iznenada javno ubijen, a nama nije dozvoljeno da postavljamo pitanja o tome“, nastavio je, „to je važan pokazatelj.“

Reakcija vrha vlasti

Kao pripadnik Zelenih beretki, Kent je učestvovao u 11 borbenih misija pre nego što se penzionisao i pridružio CIA-i. Doživeo je i ličnu tragediju: njegova supruga, kriptološkinja u mornarici, ubijena je u samoubilačkom napadu u Siriji 2019. godine, ostavivši ga sa dva mala sina. Kent (45) se u međuvremenu ponovo oženio.

Njegov rad u Nacionalnom centru za borbu protiv terorizma nadgledala je direktorka nacionalne obaveštajne službe Tulsi Gabard. Ona je u sredu izjavila da je na Trampu – i samo na Trampu – da odluči da li Iran predstavlja pretnju. Gabard, veteranka i bivša kongresmenka sa Havaja, ranije je kritikovala razgovore o vojnim udarima na Iran, ali sada nije komentarisala aktuelne napade.

Bela kuća je oštro reagovala na Kentovu ostavku. Tramp ga je odbacio kao „slabog po pitanju bezbednosti“, insistirajući da Iran predstavlja „ogromnu pretnju“ i sugerišući da onima koji se ne slažu nedostaje sposobnost rasuđivanja.

„Ako neko nije mislio da je to pretnja, takve ljude ne želimo“, poručio je Tramp.