Uprkos Putinovim obećanjima, više od milion Rusa živi u "sirotinjskim kvartovima"

Stariji muškarac koji se naginjao kroz prozor da puši nije želeo da odgovara na novinarska pitanja o oronuloj zgradi s trošnim malterom i s koje padaju ledenice."Čini mi se normalnim", rekao je. "Ionako ću uskoro umreti, tako da je u redu." Komšije kažu da je muškarac celi svoj život živeo u zgradi u Pskovu, regionalnoj prestonici na severozapadu Rusije.Kvake na vratima na glavnom ulazu su obmotane prljavom krpom kako bi se prigušila buka kada se vrata zalupe. Ulazni hodnik odmah miriše na vlagu i buđ kao stari podrum. Dva dugačka hodnika šire se lepezasto a duž njih, s vratima pravilno raspoređenim duž njih, prenosi Radio Slobodna Evropa.Na kraju svakog od hodnika postavljeno je nekoliko lavaboa duž zidova, a oba hodnika se završavaju ulazom u zajednički toalet. Stanari okupljeni oko lavaboa radi pušenja kažu da se u podrumu nalazi zajednički tuš."Ovje iznajmljujem sobu", rekao je 47-godišnji Frantik Bogdanov, koji je psovkama opisao uslove. Bogdanov je rekao da u zgradi živi već četiri godine."Upravu nije briga za nas", rekao je. "Došlo je nekoliko vladinih komisija i kažu da je zgrada 'podnošljiva za život'".Uprkos buđi, pukotinama u zidovima, stalnom kapanju iz probušenih cevi i pritužbama stanara, Ulica Rada 32 nije službeno označena kao "nenastanjiva".Prema podacima ruske vlade, 1,6 miliona Rusa živi u 112.353 zgrade koje su službeno proglašene "nenastanjivim" sirotinjskim kvartovima. Ne zna se koliko ih još živi u zgradama za koje stanovnici jasno kažu da ih treba proglasiti nenastanjivim. To je državni problem koji lokalni zvaničnici izgleda nisu voljni ili nisu u stanju da ga reše.Na virtuelnom sastanku s vladinim zvaničnicima svih nivoa 30. novembra, predsednik Vladimir Putin pokrenuo je to pitanje.Stalno smo o tome razgovarali, rekao je Putin. "Moramo iseliti ljude iz ovih straćara, kao što sam već rekao svojim kolegama."Zapravo, Putin je "konstantno govorio" o problemu. Pozvao je zvaničnike da reše problem najmanje sedam puta u poslednjih 15 godina."Zemlja s takvim rezervama, akumuliranim iz dobiti od nafte i gasa, ne može se pomiriti s time da milioni njenih građana žive u sirotinjskim kvartovima", rekao je Putin tokom svog godišnjeg obraćanja naciji 2007. Tokom posete Kalmikiji 2013. nazvao je to pitanje "glavnom zadatkom" vlade. Još 2020. pozvao je zvaničnike da "zatvore ovo sramno poglavlje" i pobrinu se da se ne pojave novi sirotinjski kvartovi.

"Čekam da mi uprava da stan", rekao je Bogdanov za servis Radija Slobodna Evropa Severne realnosti (North.Realities). "Ja, kao neko ko je odrastao u sirotištu, ispunjavam uslove. Trebalo je da mi daju jedan pre gotovo 30 godina."'Sve trune'U Novgorodu, još jednom administrativnom centru na severozapadu, stambena zgrada u ulici Senaja broj 7 ima lošu reputaciju zbog požara i poplava.Stariji deo zgrade, podignut 1949. godine, evakuisan je pre tri godine a stanari su preseljeni. "Novi" deo, izgrađen 1957. godine, proglašen je "nenastanjivim", ali vlasti nisu učinile ništa da pomognu ljudima koji tamo žive. Odlučili su da zgrada može ostati useljena do 2030. godine.Narkomani i beskućnici često provaljuju u sklonište u zgradu, rekla je meštanka Anđelika Nikitina."Vrata i prozore sami oblažemo daskama, ali oni i dalje provaljuju", rekla je dodavši da je u aprilu u zgradi izbio požar. "Besmisleno je."Vlasti nisu uspele da angažuju firmu koja bi upravljala zgradom, a stanari sve moraju sami da čiste i održavaju."Sve trune", rekla je Nikitina. "Po celoj zgradi ima rupa... Iz našeg kupatila možete videti ulicu (kroz zid). Cevi su zahrđale. Juče je pukla cijev i ključale vode je bilo svuda."Snabdevanje strujom i vodom redovno se prekida bez upozorenja, dodala je Nikitina.

Stanari su se žalili regionalnom tužilaštvu. Opštinska kancelarija za stambena pitanja ignorisala je zahtev RSE-a za komentar.Opasni, trošni stambeni objekti jedan su od unutrašnjih problema za koje kritičari Kremlja kažu da bi se vlada trebala pozabaviti umesto da ratuje protiv Ukrajine, ističući da Moskva obnavlja neke od gradova i mesta uništenih u razornoj, ničim izazvanoj invaziji na Ukrajinu koju je Rusija pokrenula u februaru.U septembru je državna televizijska mreža Kanal jedan emitovala izveštaj u kojem se navodi da su građevinski radnici iz Novgoroda poslati da obnove grad Vasilivku na prvoj liniji fronta u delu ukrajinske regije Zaporožja pod ruskom okupacijom.Vaučeri za nigdeSofija Makhova, 23, živi u prizemnoj kućici izgrađenoj pre Drugog svetskog rata u ruralnoj Kalinjingradskoj oblasti, krajnjoj zapadnoj eksklavi Rusije na Baltičkom moru. Njeni roditelji su poginuli u nesreći pre sedam godina."Tada se mnogo toga dogodilo odjednom", rekla je Makhova. "Roditelji su mi umrli, a ja sam saznala da sam trudna. Nakon smrti roditelja, vlasti su njihovu ruševnu kuću označile kao 'nenastanjivu'. Stavljena sam na listu za preseljenje i tamo sam još uvek."Nakon dva sudska procesa, vlastima je naloženo da Makhovoj obezbede stan."Međutim, kada sam pitala, rekli su da nemaju apartmane i umesto toga su mi dali vaučer", rekla je Makhova.Vrednost vaučera bila je 2,5 miliona rubalja (oko 38.000 evra), dok jednosoban stan u novogradnji u Kalinjingradu košta oko četiri miliona (oko 60.000 evra)."Za taj novac ne mogu kupiti stan u Kalinjingradu ili Gurevsku", rekla je Makhova, spominjući regionalnu prestonicu i provincijski grad u blizini kuće svojih roditelja.Igor Oleinikov živi u gradu Baltijsku u Kalinjingradskoj oblasti od 1989., kada je dobio stan za svoj rad kao odgovor na katastrofu u nuklearnoj elektrani Černobilj 1986. godine. Njegova stambena zgrada je 2015. označena kao "nenastanjiva".Bez obzira na to, stanovnici nisu premešteni."Moje komšije i ja platili smo nezavisnom stručnjaku da pogleda", rekao je Oleinikov. "Napravio je jednu fotografiju u svakom stanu i rekao da se jasno vidi da je ova zgrada nenastanjiva."Vladina komisija je 2018. godine utvrdila da Oleinikov ispunjava uslove za stambeni vaučer."Predao sam sve svoje dokumente, ali ništa se nije dogodilo", prisjetio se. "Sada sam izgubio vid i ne mogu ići po njihovim kancelarijama da se borim za svoja prava. Mogu ih samo nazvati i razgovarati s njima, ali to ne pomaže. Niko mi neće dati direktan odgovor; samo me šutaju iz jedne u drugu kancelariju.""Umoran sam od svega toga", dodao je.BONUS VIDEO: Evakuacija starijih iz Hersona

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=hersonevakucijamm-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4706024"]