General Aleksandar Sirski, dosadašnji komandant ukrajinskih kopnenih snaga, novi je ukrajinski vojni komandant nakon što je predsednik Vladimir Zelenski u četvrtak službeno smenio generala Valerija Zalužnog. Radi se o riskantnoj promeni na čelu ukrajinskog vojnog vođstva.
Gotovo dve godine su prošle od početka ruske invazije, rat je iscrpio i civile, a kamoli ne ukrajinske vojne snage, koje se suočavaju sa sada već hroničnim nedostatkom municije kako pomoć zapadnih saveznika usporava – ili je u slučaju SAD-a gotovo uopšte više nema – a imenovanje Sirskog, prema mnogim svedočenjima, vrlo je nepopularno među ukrajinskim borcima, piše Jutarnji list.
Zelenski je još pre 10 dana rekao Zalužnom da ga smenjuje, ali je predsednikov kabinet prvo demantovao da je vrhovni komandant smenjen. Zatim je Zelenski odugovlačio s izdavanjem službene naredbe ili objavom naslednika, a čak ni nakon što je 58-godišnji Sirski preuzeo dužnost u četvrtak, predsednik nije dao objašnjenje za smenu, rekavši tek da je potrebna promena.
Sirski, koji je vrlo blizak sa Zelenskim i po mnogima voljan da sledi predsednikove ideje o velikim pobedama, za razliku od, čini se, puno realnijeg Zalužnog, sovjetski je tip oficira. Rođen u selu Novinski u Vladimirskoj oblasti u Rusiji kada je još bila deo SSSR-a, dobro je upućen u sovjetski metod ratovanja, koje je kasnije preuzela i Rusija. Studirao je na Moskovskoj višoj vojnoj školi, ali je od 80-ih raspoređen u Ukrajini.
Završio je svoje sovjetsko vojno obrazovanje u Moskvi 1982. Za razliku od Zalužnog, koji nikada nije služio u sovjetskoj vojsci, Sirski je započeo svoju vojnu službu 1986. i prvo napredovao do čina komandanta voda, da bi na kraju komandovao ukrajinskom 72. mehanizovanom brigadom. Do 2013. bio je zamenik načelnika glavnog komandnog centra ukrajinskih oružanih snaga, odgovoran za saradnju s NATO-om i reformu vojske prema standardima zapadnog saveza.
U činu general-pukovnika komandant je ukrajinskih kopnenih snaga od 2019. Prethodno je od maja do oktobra 2019. bio komandant Operacije združenih snaga. Tokom ruske invazije na Ukrajinu, Sirski je komandovao odbranom Kijeva. Takođe, bio je mozak iza ukrajinskog iznenadnog i nadasve uspešnog kontranapada u regiji Harkov krajem leta 2022.
Vodio je i treću veliku ukrajinsku operaciju u ratu, tešku bitku za Bahmut. Te operacije obezbedile su mu reputaciju ‘najuspešnijeg ukrajinskog generala‘. Nakon tih akcija preuzeo je i vođenje ukrajinske kontrafanzive u kasno proleće prošle godine, koja nije dala očekivane, a po mnogima gotovo nikakve rezultate.
Prema nekim napisima, ljudi kojima je okružen dive se njegovoj predanosti, odlučnosti i lukavstvu te ga opisuju kao osobu koja je opsednuta planiranjem i teretanom, a navodno noću spava samo četiri i po sata.
Ali, čini se da su pozitivna mišljenja u manjini. Naime, očekuje se da će odluka da se Sirski imenuje za vrhovnog komandanta izazvati negativne reakcije među vojnicima na terenu. Tamo je Sirski, prema brojnim izveštajima, najblaže rečeno nepopularan. Mnogi ga smatraju komandantom sovjetskog stila koji je predugo držao snage pod teškom vatrom u Bahmutu, a koji je na kraju pao pod rusku kontrolu. Hiljade ukrajinskih vojnika je poginulo, a mnogo više ih je ranjeno braneći grad koji je imao malu ili barem ograničenu stratešku vrednost.
Štaviše, neki ukrajinski vojnici Sirskog zovu ‘mesar‘. „Znam samo ono što sam čuo od svojih podređenih“, rekao je jedan visoki vojni zvaničnik koji je, kao i drugi, govorio pod uslovom anonimnosti. „Sto posto njih ga ne poštuje jer ne misle da on ne mari za živote vojnike. U poređenju sa Zalužnim, on ima mnogo nižu podršku“, dodao je vojni zvaničnik, kako prenosi Vašington post. Prema nekim procenama, ova reputacija Sirskog mogla bi znatno da utiče na napore Kijeva da mobiliše više snaga.
Odnosi između Zelenskog i Zalužnog bili su poremećeni mesecima, delimično zbog neuspjele prošlogodišnje kontrafanzive koja nije uspela da postigne nikakve značajne teritorijalne dobitke – Zalužni je čak krajem prošle godine za „Ekonomist“ otvoreno rekao da je rat zapeo u ‘slepoj ulici‘, što je razbesnilo Zelenskog, koji po mnogima ima nerealne borbene zahteve i sve je više bio zabrinut da popularni general ima političke ambicije – a nedavno i zbog neslaganja oko toga koliko vojnika Ukrajina mora da mobiliše kao pojačanje ove godine.
Dok se Zalužni zalagao za mobilizaciju gotovo 500.000 novih vojnika, Zelenski se protivio tom velikom broju, javno i privatno, rekavši da još nije uveren da je to potrebno – uzimajući u obzir da bi se radilo o nepopularnom potezu među Ukrajincima – i postavljajući pitanja o tome može li Ukrajina platiti i opremiti toliki broj novih vojnika. S druge strane, procena Zalužnog da je rat zapeo u slepoj ulici sada se među vojnim stručnjacima uveliko smatra činjenicom.
„Sirski je blizak predsedniku“, rekao je Aleksij Gončarenko, opozicioni ukrajinski poslanik blizak Zalužnom. „A najvažnije za Zelenskog je to što on misli da Sirski apsolutno nije politička osoba. To je njegova najvrednija karakteristika“.
Na kraju je Zalužni smenjen. Zelenski je takođe rekao da se razmatraju unapređenja drugih komandanata jer se očekuje da će još nekoliko generala i visokih komandanata biti smenjeno zajedno s njim. Nije jasno kakvu će ulogu Zalužni imati u budućnosti. Prema rečima dva izvora upoznata sa situacijom, ponuđeno mu je mesto ukrajinskog ambasadora u Velikoj Britaniji, ali je on to odbio jer je u pitanju civilna pozicija, dok je on karijerni vojnik i smatra da se ne može povući iz vojske dok je Ukrajina u ratnom stanju.
Nejasno je kako će imenovanje Sirskog pomoći u poboljšanju situacije koja je postala sve opasnija za Ukrajinu na ratištu. Rusija je ponovo preuzela stratešku inicijativu, pojačavši svoje napade duž prve linije fronta. Komandantu su rekli da im kritično nedostaje vojnika, posebno pešadijskih snaga koje stoje u najisturenijim rovovima kako bi odbile ruske napade. Ukrajina se takođe suočava s nedostatkom municije, a paket bezbednosne pomoći od 60 milijardi dolara koji je predložio američki predsednik Džozef Bajden zapeo je u Kongresu.
Američki zvaničnici nisu dali mišljenje o promeni vrhovnog komandanta. „Predsednik Zelenski je vrhovni komandant svojih oružanih snaga”, rekao je u četvrtak portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi. „On mora odlučiti ko će biti njegovo vođstvo u vojsci“, rekao je Kirbi, dodavši da će SAD sarađivati ko god da bude zadužen za ukrajinsku vojsku.
Ali, ukrajinsko vojno osoblje na terenu posebno je oprezno, delom i neprijateljski raspoloženo prema Sirskom upravo zato što se on smatra bližim i lojalnijim Zelenskom i šefu njegove administracije Andriju Jermaku, koji zagovaraju ambiciozne vojne akcije.
„Verovatno će za nekoliko meseci biti pokušaja izvođenja napada ili nešto slično. Jer Sirski će slediti Zelenskog. A Zelenski želi velike pobede“, rekao je jedan vojnik koji se trenutno bori u istočnoj Ukrajini. „Mislim da će biti još nepromišljenih napada“, dodao je. „I držanje teritorija koje se ne bi trebale držati. Na primer, Bahmut – umesto da stvore normalnu odbranu, neke utvrđenja, rovove, oni samo bacaju ljude u mašinu za mlevenje mesa da zaustave jurišne akcije. Mislim da ćemo videti još ovog sr***“.
Drugi komandant bio je direktniji, rekavši uz psovku da će za ukrajinske vojnike ova promena biti promena na gore. „Jer će se pridržavati svih političkih zahteva prilikom donošenja vojnih odluka“, objasnio je.
Tajms u svojoj reportaži iz Donbasa piše da su ukrajinski vojnici doslovno besni na Zelenskog zbog razdora sa Zalužnim i imenovanjem Sirskog. Tamo je stacioniran pešački bataljon vojnika Aleksandra Proskurina, koji je brojčano prepolovljen nakon izgubljene bitke za Bahmut. Proskurin optužuje Zelenskog da se igra politike s nacionalnom odbranom u sukobu sa Zalužnim.
„Glavni problem Zelenskog je taj što je nesposoban i zapošljava nekompetentne ljude u svoj tim. On je zatvorena osoba“, kaže Proskurin, u retkom ispadu koji pokazuje duboko nezadovoljstvo koje tinja u ukrajinskim redovima. „Zalužni ima reputaciju dobrog i poštenog čoveka, ali nema pristojne zamene za njega“, dodaje.
Mnogi vojni oficiri smatraju da je smena Zalužnog i imenovanje Sirskog političko imenovanje i da je doveden čovek koji će naprosto slušati uputstva, umesto da brani interese vojske. Mnogi smatraju da je žrtvovao neke od najboljih ukrajinskih jedinica nastavljajući voditi izgubljenu bitku za Bahmut.
„Pogledajte parlamentarne poslanike iz njegove stranke Sluga naroda, većina su imbecili. Vlada nikad nije objasnila zašto smo morali da se mobilišemo, umesto toga ti su moroni samo odvukli ljude s puta, a Rusi su snimke toga širili po društvenim mrežama“, rekao je Proskurin.
„Ako se nastavimo kretati istim smerom kao sada, uklanjati iskusne komandante, koristiti stare sovjetske taktike, slediti naredbe ni za šta, pretvarajući se da je u redu ako izgubimo položaj i uskoro ćemo ga vratiti, ako korupcija nastavi rasti i ako se ne promeni shvatanje onih koji su na vlasti, onda nemamo puno šanse“, ogorčen je Proskurin koji, kako navodi Tajms, nije usamljen u svojim stavovima – njegovo ogorčenje dele mnogi u još tri pešačke brigade zapele u snegu i blatu Donbasa koje su posetile njihove novinarske ekipe. Vojnici iz svake od njih upozoravaju da neće moći još dugo držati liniju bez svežih snaga.
Ali, smena Zalužnog je nešto više od brojki i više od sukoba sličnosti ili razlika u pristupu borbi jer ona ilustriše sve veći jaz između vojske koja se bori za svoj opstanak i civilnog društva koje se očajnički želi vratiti normalnom životu koliko god je to moguće. S linijama koje se mesecima nisu značajno pomerile, rat se može činiti daleko onima u centralnoj i zapadnoj Ukrajini, a vojnici su zabrinuti da previše njih više ne shvata da Rusi još uvek predstavljaju egzistencijalnu pretnju celoj zemlji.
Pročitajte još...
S druge strane, sada se postavlja i pitanje šta se bitno u vojnom smislu može promeniti sa smenom Zalužnog i imenovanjem Sirskog. Prema mišljenju Dana Sabaga, urednika tema odbrane i bezbednosti u britanskom Gardijanu, imenovanje Sirskog nije radikalan pomak od onoga što je bilo dosad. Prema njegovom mišljenju smena Zalužnog može rešiti politički problem u Ukrajini, ali nije jasno kako može poboljšati sve slabiji položaj Ukrajine na frontu.
Ukrajini na terenu nedostaje čitav niz ključnog oružja, najpre topničkog. Procenjuje se da Rusija ispaljuje oko 10.000 granata dnevno, pet puta više od Ukrajine, a dok se ne reše izazovi industrijske proizvodnje, Kijev će verovatno biti prisiljen na odbranu, nadajući se da će se Moskva postupno iscrpiti, a zapadna pomoć pristizati.
Kao studentu istorije, piše Sabag, Sirskom verovatno neće nedostajati ideja o tome kako odgovoriti na trenutnu situaciju. Prošlog juna, on je tvrdio da su osnove ratovanja ostale nepromenjene kroz vekove, iako je moderno oružje daleko sofisticiranije. „Kad čitate o bici kod Kane, između Hanibala i Rimljana, principi koji deluju su isti – opkoliti neprijatelja s boka, koncentracija centralnog napora na najslabiju tačku odbrane neprijatelja, potreba pažljivog proučavanja neprijatelja“, sažeo je Sirski svoju filozofiju ratovanja.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare