Ukrajinci iz Kijeva i Lavova za Nova.rs: Ovo će biti dug rat

"U Lavovu čujemo sirene s vremena na vreme, ali smatram da je ovaj grad trenutno najbezbedniji na zapadu Ukrajine. Bio sam neko vreme u Kijevu, onda sam otišao na zapad i nisam se vraćao u Kijev. Najteže je sada na jugu, u Nikolajevu i Marijupolju”, počinje Kilčenko priču za naš portal.Podseća da je Marijupolj, luka na obali Azovskog mora stalno na udarama granata, kao i da je u tom gradu u nedelji za nama gađano pozorište, a prethodno i bolnica.

“Bombarduju ih dan i noć, ljudi ne izlaze iz skloništa. Malo je bolje u Nikolajevu, ali i Herson je pod stalnim napadima. Čuli ste za bombardovanje pozorišta, na svu sreću ispostavilo se da je većina ljudi preživela jer su bili u skloništu. Nema struje u Marijupolju, ljudi ne mogu da pune telefone, a napadnuti su. Trudimo se da pomognemo koliko možemo, ali to je sada jako opasno mesto”, kaže naš sagovornik.Dodaje da je situacija malo bolja u Kijevu i Harkovu, gde je oko 500 kuća potpuno uništeno, dok na zapadu zemlje koji je na početku rata bio pošteđen napada sada se svaki drugi dan čuju projektili.

“Normalan” život uz sirene

Ipak, u samom Lavovu, gradu koji je postao centar okupljanja privremeno raseljenih iz drugih delova Ukrajine i onih koje pokušavaju da napuste zemlju, život ponekad liči na ono što je bio pre 24. februara, dana kada je počeo rat koji i dalje traje.“Moj život u Lavovu je nekada i normalan. Čuju se sirene dva puta dnevno, tada idemo u sklonište. Hrana stiže redovno, čak su neki restorani i kafići otvoreni, pa možete kupiti kafu. Ja živim u hotelu koji ima sklonište, ali idem i u kancelariju jer svi mislimo da je tamo najbezbednije. Imamo policijski čas. Sve se zatvara u šest, neka skloništa i u sedam, a policijski čas počinje u deset. Tada nikako ne možete da se krećete jer policija obilazi grad i legitimiše ljude, mogu čak i da vas uhapse”, objašnjava.

Iako je u Lavovu mirnije nego u ostatku zemlje, naš sagovornik kaže da su Rusi agresivni prema civilima."Svi moraju da shvate da ljudi zaista umiru - civili, deca, ubijaju ih na ulici, u parkovima, u kućama. Nema pravila, logike, ni milosti u ovom ratu. Rusi su agresivni prema civilnoj populaciji, mislim da je do sada ubijeno oko 3.000 ljudi i to je strašno", kaže.

Svoje dvoje male dece i suprugu poslao je u Nemačku, na bezbedno, dok rat traje.“Poslao sam suprugu i decu koja imaju četiri i šest godina u Nemačku. Ne znam da li ću ih videti ponovo, ali u kontaktu smo. Otišli su jer nismo želeli da deca gledaju rat. Moja ćerka je stalno pitala da li ću ja u rat, da li ću da poginem, kada će bombe da padaju... Nismo hteli da kroz to prolaze. Ja sam ostao u Ukrajini, to je naša zemlja i moramo da je branimo. Ako ne mi, ko će?”.

“Ovo će biti dug rat”

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski popisao je ukaz o mobilizaciji nekoliko sati nakon što je ruska vojska ušla u Ukrajinu, što znači da svi muškarci moraju da ostanu u zemlji čekajući poziv da se priključe odbrani.“Muškarcima nije dozvoljeno da napuste zemlju jer možemo biti mobilisani. Svaki muškarac ima spremne stvari u rancu, svaki dan možete biti pozvani i za 24 sata idemo u borbu. Naravno da smo uplašeni, nisu svi spremni, ali je to nešto što moramo da uradimo”, kaže Kilčenko.

Naš sagovornik smatra da će rat biti dug, jer “nema šanse da će on (Vladimir Putin prim. aut.) samo stati i povući vojsku i trupe”.“Mislim da će ići do kraja. Zavisi od snage Ukrajine da li će stati ovde ili nastaviti dalje u Evropu. Ne kažem da će bombe padati na evropske gradove u narednih nekoliko nedelja, ili čak meseci, ali ako Ukrajina bude osvojena, to će biti samo početak velikog rata. Neće biti brutalan kao u Ukrajini, ali mislim da do njega može da dođe”, kaže Kilčenko.Iako Ukrajincima svaki vid podrške znači, trenutno im najviše treba oružja i humanitarne pomoći.“Mogućnosti ruske i ukrajinske vojske su neuporedive.. Nemamo dovoljno taktičke opreme, nešto dolazi iz evropskih zemalja, ali ne dovoljno. Treba nam i humanitarna pomoć, bolnice su pune dece, žena i muškaraca koji su ranjeni. Trebaju im lekovi, a do njih je sada jako teško doći. Najviše nam treba podrška. Ukrajinci zaista veruju da su Evropljani, želimo da budemo deo Evrope. Kada Evropa šalje pomoć, otvara domove za naše izbeglice, mi to cenimo i osećamo se kao da smo deo te zajednice”, završava Kilčenko.

Irina: Kijev je moj dom

Irina Logvinjenko, uprkos učestalim napadima u okolini Kijeva nije želela da napusti svoj grad. Kako kaže za naš portal u samom centru Kijeva gde se nalazi čuju se samo zvuci, ali u neposrednoj blizini grada bilo je pojačanih akcija artiljerije i tenkova.“Vazdušni napadi su stalno, ali protivvazdušna odbrana je aktivna i uspešna, uspeli su da spreče mnoge granate koje su letele ka Kijevu. Sada uspevaju da obore neke mete, tako da ja mislim da su napadi intenzivirani. Ne čini mi se da je naša odbrana postala slabija, mislim da su napadi sada jači", počinje Irina priču za Nova.rs.Dodaje da su napadi učestali na predgrađe Kijeva."Cilj im je samo da prođu predgrađa i tako uđu u sam Kijev. Još uvek to nisu uspeli, prošle su samo male diverzantske grupe koje ne sprovode aktivne vojne operacije, već destabilizuju situaciju iznutra”, objašnjava.

Kaže da je odluku da ostane u Kijevu donela jer je taj grad njen dom.“Moj stan, moj grad, moja država - to je moj dom. Osećam se bezbednije ovde nego na bilo kom drugom mestu. Nisam na lošoj lokaciji. Bliže sam centru grada, nema vojnih ciljeva ovde. Sirene se čuju više puta dnevno, posebno uveče", kaže.

Irina kaže da je poverenje Ukrajinaca u vojsku veliko, kao i da je mnogo Ukrajinaca spremno da štiti svoju zemlju.“Civilni pokret je u porastu, imamo iskustva sa tim iz ranije istorije. Sada imamo jasnu sliku kako ti pokreti treba da izgledaju i kako da budu organizovani. Među mojim prijateljima ima jako razumnih ljudi, znali su da će biti jako teško pa su otišli na sigurnija mesta, ali mnogi su ostali. Bitno je znati da imamo sve potrebne rezerve za duže vreme, što nam omogućava da se osećamo sigurno. Kada sve ovo stane, verovatno ćemo imati mnogo psiholoških posledica poput PTSD-a. Ljudi su moralno mobilisani unutar sebe”, kaže.

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=apkijevrusevineiborbavatrogasacagp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3205490"]U Kijevu još nema nestašica jer lanac nabavke, za razliku od gradova na jugu i istoku, nije prekinut.“Neki ljudi prave nerazumne rezerve i prikupljaju više nego što im treba. Ali, zasada lanac nabake za Kijev je netaknut, nismo blokirani. Možemo da uvezemo stvari ovde, ali postoje regioni poput Marijupolja i Harkova gde je situacija drugačija. Tamo su neophodni humanitarni konvoji, ljudi nemaju pristup stvarima neophodnim za život. Gradske vlasti su organizovale humanitarnu pomoć za stanovnike koji su ugroženi, uključeni su i volonteri, tako da svi imaju sve što im je nepohodno”, zaključuje.BONUS VIDEO Kijev stambeni blok u plamenu posle napada ruske vojske

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=apkijevstambeniblokuplamenudz-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3201865"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram