0
U Poljskoj se održavaju najvažniji izbori od 1989. godine, kada su, posle skoro pola veka, komunisti „pali“, a sada se svi pitaju da li su konzervativci i nacionalisti iz vladajuće Partije prava i pravde (PiS) Jaroslava Kačinjskog padaju, a vraćaju se proevropske liberalne demokrate bivšeg premijera Donalda Tuska iz Građanske platforme (PO), ili će se Poljska naći u ćorsokaku.
Prema svim anketama, nijedna od vodećih političkih opcija nema potencijal za čvrstu vladu, a ni njihov koalicioni potencijal nije izdašan.
Ultranacionalistička partija Konfederacija slobode i nezavisnosti je na pragu ulaska u Sejm, a tvrde da ne žele da prave koaliciju sa PiS-om.
Doduše, PiS ima adut, a to je predsednik Andžej Duda, ako, naravno, uspe da formira vladu sa manjim levičarskim i centrističkim partijama, kao što je Levica i Seljačke stranke (PSL).
Jer izbori u Poljskoj neće uticati samo na unutrašnju političku situaciju, iako se mogu očekivati „tektonski poremećaji“, već će u velikoj meri odrediti i uticati na opštu evropsku poziciju i politiku u kontekstu rata u Ukrajini, sukoba na Bliskom istoku i jačanje radikalne desnice u Evropi.
Poljsko društvo je drastično podeljeno po ideološkim i vrednosnim linijama, piše Jutarnji list.
I PiS i PO su dijametralno suprotni po mnogim pitanjima, od odnosa prema migrantima, abortusu, LGBT+ i Evropskoj uniji.
PiS je buntovnik Unije i često opstruiše zajedničku politiku Brisela zajedno sa Mađarskom (sada nestrpljivo čekaju Slovačku).
Jedino što ih sprečava da više štete Evropskoj uniji je njihov odnos prema Rusiji, odnosno ruska agresija.
Pristup Varšave i Budimpešte je suštinski drugačiji i jedino što koči zajedničko podrivanje evropske politike.
Podsećanja radi, Poljska je ušla u sukob sa Briselom zbog svojih odluka u pravosuđu koje je odbacilo važnost i prioritet evropskih zakona nad poljskim, pa je EU čak zamrzla 35 milijardi evra pomoći tokom pandemije, ali je sadašnja situacija do rata protiv Ukrajine stavio ta pitanja u zaostatak i Brisel ih je zamrzao, ali nije zaboravio.
Stoga je Tusk već najavio da će tražiti uvođenje evra, čemu se do sada protivio PiS, legalizujući abortuse i istopolne brakove.
Poljska trenutno ima najdrastičniji zakon o abortusu.
Dozvoljen je samo u slučaju kada je život majke ugrožen, ali nakon lekarskog mišljenja mora biti posebno odobren od strane državnog tužioca.
Abortus nije dozvoljen čak ni u situacijama kada je medicinski dokazano da fetus ima deformitete koji su opasni po njegov život ili život majke.
Pre izbora, kao vrhunac kampanje, Tusk je sproveo tzv milionski marš na kojem se zaista okupilo toliko ljudi (prorežimski mediji su pokušali da smanje broj govoreći da je manje od 40 hiljada ljudi) posvećenih pravu žena da izaberu abortus i uopšte ravnopravnosti žena, ali i LGBT+ zajednicu i davanje im prava na brak i usvajanje dece, što PiS smatra „sudnjim danom čovečanstva i krajem poljskih tradicionalnih vrednosti“.
PROČITAJTE JOŠ
Posle tog masovnog skupa u Varšavi, Tusku su porasla krila, a ankete su im „skočile”. Doduše, PiS je izbore lukavo spojio sa četiri referenduma – o snižavanju starosne granice za odlazak u penziju, podizanju odbrambenih „ograda” na granici sa Belorusijom, i dva koja bi im sada, u izbornoj „sudijskoj nadoknadi”, mogla dati prednost jer su gradili kampanja za pitanja „diskreditacije“ protivnika.
Pre svega, reč je o ograničenju prijema migranata, a najnovija eskalacija sukoba na Bliskom istoku podgrejala je strah od novog, masovnijeg migrantskog talasa, koji se već panično naduvava i naduvava. referendum o „zabrani prodaje državne imovine strancima“.
Kampanja je bila toksična, veoma gruba, neprijateljska, puna udaraca ispod pojasa, a posebno PiS nije birao sredstva da ocrni Tuska. Otvoreno su ga nazivali izdajnikom i da je bio „oličenje zla“, pa čak i da bi njegov povratak na vlast „značio kraj Poljske“.
PiS je kampanju proveo u žestokom antinemačkom i antiruskom tonu, optužujući Tuska, koga su prorežimski mediji često nazivali „Donald Merlek”, da je „predao Poljsku Berlinu i Moskvi”, ali i „pederima”.
Mnogi poljski analitičari smatraju da izbori nisu važni samo za budućnost Poljske, već će odrediti i sudbinu Kačinjskog i Tuska, dvojice najjačih političara.
****
