Kako se raspala Trampova MAGA fantazija: Čak ni evropska desnica više ne veruje Trampu

Takav odnos odgovara pokretu MAGA, koji tvrdi da su ključni problemi Evrope migracije, gubitak suvereniteta i nedovoljno konzervativno društvo. Potpredsednik Džej Di Vens to je jasno formulisao, upozorivši da se „u Britaniji i širom Evrope sloboda govora povlači“ i da je „masovna migracija najhitniji izazov“, piše Forin afers.

Ipak, uprkos pokušajima, Trampova administracija nije uspela da okupi stabilan savez krajnje desnih partija u Evropi. Čak ni ideološki bliski političari ne prihvataju lako američke carine, pretnje i oštru retoriku. Mnoge takve stranke imaju i tradiciju antiamerikanizma, a poraz Viktora Orbana u Mađarskoj pokazao je da podrška iz Vašingtona može biti više teret nego prednost.

Rat u Iranu razotkrio slabosti

Rat SAD protiv Irana, započet u februaru, dodatno je ogolio probleme. Evropske krajnje desne partije nisu stale uz Trampa, već su se distancirale, pokazujući da ideološka bliskost ne znači i političku lojalnost. Istovremeno, otvorena podrška Vašingtona tim partijama pogoršala je odnose sa evropskim liderima koji nisu na desnici.

Da je Amerika više vodila računa o tim odnosima, mnogi evropski lideri bi možda makar simbolično podržali rat ili ublažili kritike. Umesto toga, nepoverenje prema Vašingtonu danas dominira širom Evrope.

Duga istorija napetosti

Transatlantski odnosi i ranije su prolazili kroz krize – od Suecke krize 1956, preko rata u Vijetnamu, do sporova oko Iraka. Ipak, opstali su zahvaljujući zajedničkim interesima i uzdržavanju od mešanja u unutrašnju politiku partnera.

Američki predsednici su, iako su imali političke simpatije, nastojali da sarađuju sa liderima različitih ideologija. Takav pragmatizam omogućio je stabilnost i fokus na ključna pitanja bezbednosti i ekonomije.

Pogrešna strategija Vašingtona

Trampov pokušaj da izgradi mrežu krajnje desnih partija pokazao se kao promašaj. Njegova popularnost u Evropi je niska, čak i među tim biračima. Francuski političar Žordan Bardela to je jasno rekao: „Ja sam Francuz i nisam srećan zbog vazalstva, niti mi treba stariji brat poput Trampa da odlučuje o sudbini moje zemlje.“

Slično razmišljaju i drugi. Marin Le Pen kritikovala je američku intervenciju u Venecueli rečima da postoji „jedan osnovni razlog“ za protivljenje – „suverenitet država nikada nije predmet pregovora“. Britanski političar Najdžel Faraž nazvao je pretnje Grenlandu „neprijateljskim činom“, dok je nemačka političarka Alis Vajdel osudila američki „avanturizam“ u Iranu.

Evropa okreće leđa

Poraz Orbana u Mađarskoj dodatno je pokazao da strategija Vašingtona ne funkcioniše. Građani su više brinuli o ekonomiji i odnosima sa EU nego o ideološkim pitanjima, a otvorena podrška iz SAD možda je čak i naškodila njegovoj kampanji.

Danas u Evropi preovladava nepoverenje prema Americi. Iako SAD i dalje ostaju ključni bezbednosni partner i pružaju podršku Ukrajini, agresivna politika – od carina do političkog pritiska – oslabila je odnose.

Potreba za promenom kursa

Autori ocenjuju da bi SAD trebalo da promene pristup: da se povuku iz evropskih političkih sukoba i fokusiraju na zajedničke interese. Ideološka bliskost, kako ističu, nije nužna za savezništvo.

Preopterećena ratom u Iranu, Amerika bi trebalo da smanji gubitke u Evropi i prihvati realnost da „neliberalni transatlantski poredak nije ostvariv“. Umesto toga, potrebno je sarađivati sa evropskim partnerima bez obzira na političke razlike.

Iako je transatlantski odnos oslabljen i lišen nekadašnje „iluzije prijateljstva“, zajednički interesi i dalje postoje. Upravo bi povratak pragmatizmu i odustajanje od ideoloških sukoba mogli biti ključ za njegov opstanak.