Trampova opasna igra: Kako SAD pokušavaju da sruše Madura i zašto bi to moglo da bude katastrofalno

Nagrade i optužbe protiv Madura

Administracija SAD je 7. avgusta udvostručila nagradu za hapšenje venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura na 50 miliona dolara. SAD ga optužuju da vodi narkokartel i povezan je sa grupama koje se smatraju terorističkim organizacijama, uključujući Tren de Aragua i Sinaloa kartel.

Međutim, Meksiko nije pronašao dokaze da Madurova vlada sarađuje sa Sinaloa kartelom. Ipak, Trampova administracija već planira upotrebu vojne sile protiv kartela, a to bi uključivalo i sukob sa Madurovom vladom.

Tramp i vojne pripreme

Američki ratni brodovi već su raspoređeni uz venecuelansku obalu, a značajan broj marinaca prisutan je u regionu. Maduro je odgovorio mobilizacijom milicija i pozivima građanima da brane domovinu.

SAD i Venecuela trenutno su bliže ratu nego ikada u ovom veku. Na primer, 2. septembra američka vojska izvela je smrtonosni napad na brod za koji se sumnja da je prevozio drogu – radikalna promena u odnosu na ranije metode obalske straže.

Dugoročna strategija i migracije

Promena režima u Venecueli bila je cilj Trampove administracije još tokom njegovog prvog mandata. Podrška Huanu Gvaidu i uvođenje ekonomskih sankcija doveli su do masovne migrantske krize.

Stotine hiljada Venecuelaca napustile su zemlju, preplavljujući kapacitete susednih država i krećući ka SAD. To je stvorilo političku percepciju “granične krize” koju je Tramp iskoristio za svoj povratak u Belu kuću.

Diplomatski pokušaji i njihovo sabotiranje

U januaru 2025. Ričard Grenel je razgovarao sa Madurom i obezbedio dogovor za oslobađanje američkih talaca i redovne deportacije. Ipak, Rubio je ubrzo sabotirao ove pregovore, a Tramp je ukinuo Chevron-ovu licencu za rad u Venecueli, čime je diplomatski napredak prekinut.

Deportacije Venecuelaca premeštenih u Salvador dovodile su do ozbiljnog kršenja ljudskih prava – zatvorenici su pretrpeli batine i seksualno zlostavljanje.

Opozicija i legitimitet

Povezanost opozicije sa američkom politikom deportacija smanjila je njen legitimitet u Latinskoj Americi. Maduro, iako autoritaran, uspeo je da pokaže veću brigu za obične građane nego opozicija ili SAD, piše Foreign Policy.

U ovim okolnostima, Maduro može sebe predstaviti kao zaštitnika Venecuelaca, dok opozicija izgleda nemoćno i zavisno od Vašingtona.

Izazovi vojne intervencije

Venecuela nije mala zemlja – ima veliku populaciju i ogromnu naftnu industriju. Ako bi SAD pokušale vojnu intervenciju, ko bi upravljao državom i naftnim poljima? Koji deo vojske bi sarađivao, a koji bi mogao preći na kriminal ili pobunu?

Haotična okupacija i politička nestabilnost verovatno bi povećale migracije, dok bi globalne cene energije mogle rasti. Čak i u najboljem slučaju, troškovi i rizici bili bi ogromni.

Diplomatska alternativa

U junu 2025. Trampova koalicija sprečila je eskalaciju rata sa Iranom, shvatajući da preživljavanje režima ponekad može biti bolje za američke interese. Slična strategija mogla bi pomoći i u slučaju Venecuele: snažna diplomatija Latinske Amerike, kontrola Kongresa i pritisak političke baze mogu sprečiti rat koji bi bio katastrofalan.