Trampov ultimatum Srbiji: Šta se krije iza novih pretnji carinama i koje su moguće posledice

U pismu upućenom predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, Tramp izražava zahvalnost na saradnji, ali jasno stavlja do znanja da je njegova administracija spremna da uvede drastične carinske mere:

„Velika mi je čast što Vam upućujem ovo pismo, jer ono svedoči o snazi i posvećenosti našim trgovinskim odnosima... Ipak, odlučili smo da nastavimo — ali samo pod uslovima uravnoteženije i poštenije trgovine...“

U nastavku, ton se menja iz diplomatskog u ultimativan. Američki predsednik najavljuje konkretne mere:
„Počev od 1. avgusta 2025. godine, SAD će uvesti carine od 35% na sve proizvode iz Srbije koji se uvoze u Sjedinjene Države...“

Tramp objašnjava da se ovakva odluka ne odnosi samo na trenutne ekonomske pokazatelje, već na, kako navodi, „godine i godine“ carinskih i necarinskih barijera koje je Srbija, navodno, praktikovala na štetu SAD: „Ove carine neophodne su kako bi se ispravile godine i godine carinske i necarinske politike Srbije... Ovaj deficit predstavlja ozbiljnu pretnju našoj ekonomiji, pa čak i nacionalnoj bezbednosti!“

Tramp zatim nudi mogućnost saradnje pod novim uslovima: „Kao što Vam je poznato, neće biti nikakvih carina ako Srbija, ili kompanije u Vašoj zemlji, odluče da proizvode ili prave robu na teritoriji SAD...“

Ipak, ukoliko Beograd odluči da odgovori kontramerama, poruka je nedvosmislena.
„Ako, iz bilo kog razloga, odlučite da povećate svoje carine, onda će taj iznos automatski biti dodat na 35% carine koju mi uvodimo“, naveo je Tramp.

Posledice po Srbiju

Iako SAD nisu među najvećim direktnim trgovinskim partnerima Srbije, izvoz na američko tržište nije zanemarljiv. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija godišnje izvozi robu u vrednosti od 85-110 miliona evra direktno u SAD, piše Fonet.

Profesor spoljne trgovine na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu Predrag Bjelić je nedavno za Danas rekao da je ovakvo uvođenje carina „totalno suludo“, jer narušava čitav sistem međunarodne trgovine.

„Oni imaju pravila u STO (Svetska trgovinska organizacija) i u regionalnim i bilateralnim sporazumima. I oni to sve jednostrano menjaju. Trebalo je da se prvo obave neki pregovori. I prethodne carine su bile označene kao nelegitimne u STO, a šta će tek za ovo da se kaže“, rekao je Bjelić.

Prema njegovim rečima, ono što je gore od ovih carina je nesigurnost koja se unosi u globalne trgovinske odnose.

„Ispada da mogu u svakom trenutku da se promene uslovi. Zamislite šta je sa nekom robom koja je već krenula i treba sutra da stigne na granicu. Zato mora da postoji neki prelazni rok. U većini trgovinskih i bilateralnih ugovora imate rok od šest meseci, upravo zbog tih stvari vezanih za poslovnu praksu“, objašnjava on.

Kaznene carine na sve strane

Srbija nije usamljena. Pisma su dobile i druge zemlje: Japan, Južna Koreja, Malezija, Bangladeš, Indonezija, Tunis, Južna Afrika, Kambodža, Laos i Mjanmar. Carinske stope se kreću od 25% za Japan i Koreju, do čak 49% za Kambodžu. Za Srbiju je predviđena jedna od najviših – 35%, koja je ipak nešto manja nego što je ranije najavljivano, kada se pominjao iznos od 37%.
U porukama objavljenim na Trampovoj platformi Truth Social, Tramp navodi da trgovinski deficiti sa pomenutim zemljama predstavljaju „ozbiljnu pretnju ekonomiji i nacionalnoj bezbednosti SAD“.

Trampov pritisak

Po svemu sudeći, Tramp svoju carinsku politiku predstavlja kao pokušaj da nametne drugim zemljama da svoje proizvode prave u SAD i da na taj način obezbedi nove poslove Amerikancima.

Kako kaže Mijat Kostić iz Novog trećeg puta, pismo Donalda Trampa otkriva "jasan nastavak njegove ekonomske strategije zasnovane na principu „America First“, kojom kroz jednostrane tarife pokušava da izvrši pritisak na druge države da investiraju direktno u SAD".

"U ovom slučaju, Tramp koristi carine kao sredstvo podsticanja domaće proizvodnje i istovremenog odvraćanja od uvoza iz zemalja poput Srbije i BiH. Poruka da 'carina neće biti ako Srbija proizvodi u SAD' jasno ukazuje na pokušaj stvaranja zavisnosti od američkog tržišta i radne snage — što je suštinski oblik ekonomskog pritiska. Ove visoke tarife od 35 odsto Srbiji služe kao poluga pritiska da preusmeri svoje kompanije ka otvaranju pogona u SAD umesto da izvoze iz matične zemlje, čime bi se smanjio američki trgovinski deficit", kaže Kostić za Nova.rs.

Prema njegovim rečima, "Tramp očigledno ne vidi međunarodnu trgovinu kao ravnopravan sistem razmene, već kao takmičenje u kome svaka država gleda isključivo nacionalni ekonomski interes".

"Ovo svedoči o dubokom nepoverenju prema globalnim trgovinskim mehanizmima i multilateralnim sporazumima, ali i o sklonosti ka bilateralnim dogovorima u kojima SAD diktiraju uslove. U tom svetlu, pismo Srbiji i BiH, kao i nizom azijskih zemalja, nije samo tehnička najava tarifnih politika, već deo šire strategije disciplinovanja partnera kroz ekonomski pritisak", navodi Kostić.

Međutim, kako je rekao, širi strateški cilj ovog pristupa nije usmeren samo na manje zemlje.

"Ključna meta u pozadini ove politike jeste Kina. Tramp koristi slične mere prema mnogim državama da bi suzbio uticaj kineskog modela — koji se oslanja na izvoz, strane investicije i globalne lance snabdevanja u kojima Kina ima centralnu ulogu. Uspostavljanjem carinskih barijera prema velikom broju zemalja, Tramp pokušava da razbije te lance i uspori kinesku dominaciju u svetskoj proizvodnji, time nateravši i američke i strane firme da se povuku iz Kine i investiraju unutar SAD. U tom smislu carine prema Srbiji i drugim manjim državama su deo iste geopolitičke šeme — stvaranja jednog globalnog ekonomskog poretka u kojem se sve više zemalja mora opredeliti između američkog i kineskog sistema, pri čemu Tramp koristi ekonomsku silu kako bi Ameriku učinio nezaobilaznim centrom za proizvodnju i trgovinu", zaključuje Kostić.

Reakcije iz sveta

Na globalnoj sceni, reakcije nisu izostale. Japanski ministar Rjosei Akazava održao je hitan 40-minutni razgovor s američkim sekretarom za trgovinu Hauardom Latnikom, nazivajući pregovore „vrlo teškim“. Korejski pregovori kasne zbog političke krize u Seulu, ali tamošnje ministarstvo industrije poručuje da će se „truditi da dođu do uzajamno korisnog dogovora“.

U isto vreme, predsednik Brazila Luiz Inasio Lula da Silva otvoreno je kritikovao Trampa zbog pretnji dodatnim carinama zemljama BRICS-a: „Svet se promenio. Ne želimo cara.“

Dodao je da BRICS okuplja zemlje koje žele „drugačiji način organizacije sveta“. Ruski zvaničnici pridružili su se osudama — portparol Dmitrij Peskov odbacio je etiketu „antiameričkog saveza“, a ministar Sergej Lavrov iskoristio je trenutak da kritikuje višegodišnju američku monetarnu politiku.

Ultimatumi

Uprkos oštrom tonu, Tramp je tokom sastanka s izraelskim predsednikom Benjaminom Netanjahuom ostavio prostor za pregovore, rekavši da je rok od 1. avgusta „čvrst, ali ne 100%“. Dodao je: „Ako pozovu i kažu da žele da probaju nešto drugačije, bićemo otvoreni za to... Ali u suštini, ovo je sada naša pozicija.“

Ovaj pristup — kombinacija pritiska i poziva na pregovore — deo je šire taktike. Od aprila do danas, Bela kuća je uspela da zaključi samo tri trgovinska sporazuma (s Velikom Britanijom, Kinom i Vijetnamom), dok je većina drugih partnera ostala zatečena pretnjama.

Izvršna uredba objavljena u ponedeljak navodi da nove tarife stupaju na snagu minut posle ponoći 1. avgusta. U međuvremenu, Vašington vodi i dodatne „nacionalno-bezbednosne“ istrage koje bi mogle dovesti do carina na robu kao što su farmaceutski proizvodi, elektronika, drvo, bakar i čipovi.

Pad akcija na berzama

Berze su reagovale — S&P 500 pao je za 0,8%, ali azijska tržišta su ostala stabilna. JPMorgan je upozorio da „rizici ostaju u pravcu viših, a ne nižih carina“.

Akcije su zabeležile pad tokom dana nakon što je Tramp najavio prvi talas pisama, a nastavile su da opadaju dok je najavljivao carine.

Akcije japanskih automobilskih giganata koje se trguju na američkim berzama zabeležile su pad: Toyota za 4 odsto, Nissan za 7,16 odsto, a Honda za 3,86 odsto.

Međutim, ti padovi verovatno odražavaju sve veću verovatnoću da bi Tramp mogao dodatno da poveća carine na automobile iz te dve zemlje ako bi one uzvratile na opštu tarifu od 25 odsto uvođenjem viših tarifa na američku robu.