Veštačka inteligencija ulazi u državnu upravu – prva ministarstva se već prijavila na konkurs

Veštačka inteligencija sve više postaje deo javne uprave u Srbiji, a novi javni poziv već je izazvao interesovanje institucija. Direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović kaže da su se pojedina ministarstva prijavila već prvog dana konkursa.

"Ima zainteresovanih ministarstava i agencija. Već prvog dana su se javila čak četiri ministarstva", ističe Jovanović.

Da bi se veštačka inteligencija primenila u javnom sektoru, neophodno je ispuniti više preduslova.

"Postoje određeni preduslovi kada je u pitanju implementacija veštačke inteligencije – od znanja koje je potrebno da bi se asistenti veštačke inteligencije obučili, preko bezbednosti i bezbednog čuvanja podataka, do opreznosti da se ne koriste svetski dostupni alati kao što su ChatGPT i Gemini zbog zaštite podataka o ličnosti", naglašava Jovanović za RTS.

Dodaje da su podaci ključni resurs za razvoj novih sistema.

"Podaci su nafta 21. veka i bez podataka nema razvoja veštačke inteligencije", ukazuje Jovanović.

Upravo zbog toga, dodaje, raspisali su javni poziv i pozvali različita ministarstva i državne agencije nudeći im tehničku ekspertizu, mogućnost čuvanja podataka na bezbedan način kada je u pitanju razvoj veštačke inteligencije i korišćenje bezbednih alata.

"Sve u želji da unapredimo našu javnu upravu. Poziv traje do sredine maja i posle toga ćemo znati u kojim sektorima i u kojim resorima ćemo primeniti veštačku inteligenciju", objašnjava Jovanović.

AI već u upotrebi – cilj efikasnija i transparentnija uprava

Primena veštačke inteligencije u Srbiji već je počela, pre svega kroz AI asistente na državnim portalima. Građani već koriste ove alate za dobijanje informacija, a plan je da se njihova uloga značajno proširi.

"Već sada imamo asistente veštačke inteligencije sa kojima građani razgovaraju i dobijaju određene informacije", kaže Jovanović.

Kako navodi, cilj je da se unapredi rad institucija i kvalitet usluga.

"Cilj je da pravimo napredne usluge, da koristimo asistente u svom radu, kako bismo postali efikasniji, da javna uprava bude ekonomičnija, ali i da građanima i privredi pružamo bolje i transparentnije usluge", ističe Jovanović.

Građani predlažu nove usluge – od prijave u Nacionalnoj službi za zapošljavanje do venčanja

Pored institucija, u proces digitalizacije uključeni su i građani, koji mogu da predlože usluge koje žele da koriste elektronskim putem. Zbog toga je u toku projekat "Ti predloži – Kancelarija za IT digitalizuje".

"Kroz ovaj javni poziv pitali smo građane koje su to usluge koje žele da imaju na portalu elektronske uprave i na drugim državnim portalima. Iako je dosta toga digitalizovano, već sada nam se javljaju novi predlozi za nova rešenja", dodaje Jovanović.

Među idejama je prijava na Nacionalnu službu za zapošljavanje, ali i zakazivanje venčanje i dobijanje svih termina i pripreme dokumenata prilikom venčanja.

"Pažljivo ćemo proučiti sve ove predloge sa resornim ministarstvima, jer bez njih ne možemo pristupiti digitalizaciji novih setova usluga", navodi Jovanović.

Superkompjuteri i data centri – temelj digitalne budućnosti

Paralelno sa razvojem usluga, Srbija ulaže u infrastrukturu. U Kragujevcu se završava testiranje novog superkompjutera, koji će uskoro biti pušten u rad i dostupan i privredi.

"U samom smo finalu i pri kraju testiranja našeg drugog superkompjutera u Kragujevcu. Tokom naredne nedelje očekujemo puštanje ovog naprednog računara", kaže Jovanović.

"Do sada je superkompjuter bio besplatno dat na korišćenje fakultetima, naučno-tehnološkim parkovima, institutima, startapima. Svesni smo da dalja primena veštačke inteligencije ne može bez privrede i zbog toga ćemo, čim pustimo ovaj supekompjutera, pozvati privredu i omogućiti privredi da po cenama koje su ispod evropskih tržišnih cena koriste superkompjuter", dodao je Jovanović.

Podsetio je i da je pre dva dana u Skupštini Srbije ratifikovan sporazum za treći superkompjuter koji realizujemo u sadašnjoj saradnji sa Vladom Francuske, a koji će stići do kraja godine.

"Sa klasterom tri velika superkompjutera imaćemo računare koji su sigurno najjači u ovom delu Evrope i verujem da će, pogotovo sa uključivanjem privrede, to pospešiti primenu u našoj državi i naravno, omogućiti dalji ekonomski rast", smatra Jovanović.

Poručuje i da se planira dalje širenje data centara širom zemlje.

"U skladu sa strategijom 'Srbija 2030' širimo kapacitete ne samo u Kragujevcu, već pripremamo teren za izgradnju dva nova državna data centra u Nišu i Novom Sadu. Postoje brojni razlozi. Jedno je sigurno, energija koja je potrebna za izgradnju data centara, ali i naša želja da budemo na transverzali koja povezuje Atinu, Budimpeštu i Beč – to nam daje šansu da veliki svetski igrači poput 'Majkrosofta' i 'Gugla' dođu u Srbiju", objašnjava Jovanović.

I domaći IT sektor suočava se sa promenama koje donosi veštačka inteligencija.

"I IT sektor mora da se menja. Imamo primer da one kompanije koje su ostale tradicionalne će sigurno izgubiti svoje mesto na tržištu. Ali evo, najnoviji podaci govore da IT sektor ne pada, iako su mnogi mislili da će. On nastavlja svoj mali rast i ovo je poziv i IT kompanijama – što pre implementirajte i transformišite svoje poslovanje ka veštačkoj inteligenciji", zaključuje Jovanović.