INTERVJU Ranka Savić: Oko 10.000 ljudi je prošle godine ostalo bez posla u Srbiji, radnici su prilično besni

Koliko je ljudi u prethodnih godinu dana ostalo bez posla i da li postoji bilo kakva zaštita za te ljude?

Kao i u svemu ostalom i u ovom slučaju ne postoje precizni podaci o broju onih koji su ostali bez posla. Naše procene su da se radi oko 10.000 ljudi. Najveći broj otkaza je na jugu Srbije gde su strane kompanije, kojima smo dali ogromne subvencije otpustile veliki broj radnika:

- Leoni Niš – 1.900 radnika

- Aptiv Leskovac – 2.000 radnika

- Johnson Electric Niš – 350 radnika

- Beneton Niš – 900 radnika itd.

Svi ovi ljudi su trenutno na tržištu rada. Mali broj je našao novi posao i pored obećanja predstavnika vlasti da će svi biti zbrinuti.

Najveći broj ovih radnika se nije usuđivao da formira sindikat ili pristupi postojećem. Ohrabrili su se tek onda kada je problem “zakucao” na njihova vrata. Tada je bilo kasno.

Sada se mnogi obraćaju sindikatima sa molbom za finansijsku pomoć. Sindikati preuzimaju socijalnu funkciju države i pomažu ovim ljudima.

U Srbiji se često govori o socijalnoj odgovornosti i pravima radnika, a šta nam govori praksa?

U državi velikih podela, nefunkcionisanja institucija, nepoštovanja Ustava i Zakona, teško je govoriti o pravima radnika. Zakon o radu je poguban za radnike. Pravljen je po meri poslodavaca, ali i takav da se poštuje radnicima Srbije bi bilo bolje.

Zakon se primenjuje selektivno, inspekcija rada izlazi na teren tek kada dobije “zeleno” svetlo vlasti. Radni sporovi traju u nedogled. Otkazi se dobijaju jer je radnik van radnog vremena bio na protestu koji nije po volji partijskim direktorima.

Svaki štrajk se proglašava političkim skupom i to rade oni koji zapošljavaju radnike isključivo uz potpisivanje pristupnice vladajućoj partiji. U današnjoj Srbiji ne možemo govoriti o pravima radnika, a još manje o socijalnoj odgovornosti države. Naša vlast jedino brine o krupnom kapitalu, profitu i dobrobiti njima bliskih kompanija.

Koliko danas sindikati imaju snage da se bore sa pritiscima sa kojima se radnici suočavaju? Može li se određenim zakonskim rešenjima ojačati njihova uloga?

Sindikati dele sudbinu države i društva. U situaciji kada sve institucije ne funkcionišu i nisu nezavisne, posao sindikata je izuzetno težak. Ako tome dodamo i podeljenost i neslogu sindikata onda taj posao postaje još teži. U Srbiji nema socijalnog dijaloga, SES je forma bez sadržine. Dva sindikata – SSSS i UGS drže grčeviti monopol u SES-u, svesrdno potpomognuti od strane vlasti. U takvoj situaciji rad sindikata se bazira u uskom krugu sopstvenih članova. Tu imamo uspeha u smislu zaključenja kolektivnih ugovora koji popravljaju položaj zaposlenih, sprečavanju neosnovanih otkaza, mobinga itd. Međutim, sve to na globalnom nivou ne popravlja položaj zaposlenih.

Da li nam je potreban novi Zakon o radu?

Novi Zakon o radu nam je neophodan. Treba nam Zakon koji će regulisati svet rada u duhu EU zakona. Sindikati su zajedno sa studentima uradili predlog novog Zakona o radu, vodeći računa o interesima radnika, ali i poslodavaca. Iskreno se nadam da će brzo upravo ovaj Zakon biti predmet javne rasprave.

Može li se verovati državi da je partner sindikata, kad vidimo, na primer, šta se dešava sa nekim firmama u državi, poput Apoteka Beograd?

Država nikada nije bila partner sindikatima. Ona je uvek nastojala da ima “svoje” sindikate i da nema neke velike probleme. Mi u Srbiji do sada nismo imali vlast koja je shvatala da su sindikati partneri i da oni održavaju socijalni mir. Uvek su nas doživljavali kao protivnike. Sindikat (barem ASNS) radi u potpuno neprijateljskom okruženju.

Kakvo je danas raspoloženje među vašim radnicima, imaju li uopšte razlog da budu optimisti?

Moj utisak je da su radnici poprilično besni. To možda ne izgleda tako jer je na njihovoj strani tišina izazvana strahom od gubitka posla. Međutim, komešanje je sve veće. Besni su zbog partijskog zapošljavanja i napredovanja, direktora koji ne znaju svoj posao i naročito ogromnog ulaska politike u njihov radni prostor. Sve to ubija radni elan i doživljavanje kompanije u kojoj rade kao svoje druge kuće.

Da li ćete izaći na ulice Prvog maja?

Prvog maja smo u Knez Mihailovoj kod restorana “Ruski car” od 11 časova. Nažalost, tri sindikata obeležavaju 1. maj, svako za sebe. Radnici i građani Srbije, srećan vam 1. maj.