"Svet je sve opasniji, moramo da povećamo budžet za naoružanje: Generalni sekratar NATO uoči samita Alijanse

Na konferenciji za medije dan uoči početka samita NATO-a, Rute je rekao da će sve članice alijanse ove godine ispuniti cilj da izdvajaju dva odsto BDP-a za odbranu, iako na početku 2025. "sedam-osam saveznika" nije bilo stiglo do tog nivoa.

"Dakle, napravili smo ključni napredak u poslednjih pet, šest meseci. Novi investicioni plan za odbranu, koji će saveznici dogovoriti na samitu u Hagu, uvodi novu osnovu: u odbranu ćemo ulagati pet odsto BDP-a. To je kvantni skok koji je ambiciozan, istorijski i fundamentalan za osiguranje naše budućnosti", kazao je Rute.

Naveo je da Španija, koja se usprotivila podizanju izdvajanja za odbranu na pet odsto BDP-a, nije izuzeta od te obaveze.

"NATO nema klauzulu o izuzeću", rekao je Rute povodom stava Španije o obavezi izdvajanja pet odsto BDP-a, na čemu insistira predsednik SAD Donald Tramp.

Evropske članice NATO-a učestvuju sa svega 30 odsto u ukupnim izdvajanjima alijanse za odbranu. Neke evropske zemlje, poput Poljske, Estonije i Litvanije, već su povećale izdatke za odbranu na pet odsto BDP-a, dok je Španija na začelju, sa manje od dva odsto.

Rute je kazao i da će samit u Hagu biti održan "u istinski istorijskom trenutku, sa značajnim i rastućim izazovima za bezbednost" NATO-a.

"Kako svet postaje sve opasniji, lideri savezničkih zemalja doneće hrabre odluke da ojačaju našu kolektivnu odbranu, što če NATO učiniti jačim, pravednijim i ubojitijim savezom", naveo je Rute.

Rute je rekao da se bezbednosna situacija u svetu "dramatično promenila" u poslednjih nekoliko godina, još od ruske okupacije Krima 2014. godine, a pogotovo od 2022. kada je Rusija započela invaziju na Ukrajinu u punom obimu.

Dodao je da članice alijanse zato moraju da dostignu znatno viši nivo izdvajanja za odbranu od sadašnjeg, da bi sve bile u stanju da brane teritoriju u slučaju napada.

"Istovremeno, Rusija radi zajedno sa Severnom Korejom, Kinom, Iranom. Kina takođe brzo jača oružane snage do nivoa koji nikad nisu viđeni. Bezbednosna situacija se dramatično promenila i zato je ovaj samit važan - saveznici moraju da budu sposobni za odbranu. Ako dođe taj trenutak, treba da stojimo zajedno, ujedinjeni, ne samo duhom, nego i u praksi", rekao je Rute na pitanje da li građani Zapadnog Balkana imaju razloga za brigu.

Rute je rekao i da je "pet od osam zemalja Zapadnog Balkana u NATO-u", da je na Kosovu misija KFOR, a da alijansa u BiH blisko sarađuje sa misijom EUFOR.

"Ja sam u permanentnom dijalogu sa predsednikom Srbije (Aleksandrom Vučićem), dugo se znamo, bliski smo prijatelji, ali se ne slažemo uvek. I važno je da nastavimo tu konverzaciju", kazao je Rute.

Generalni sekretar NATO-a je rekao i da Rusija ostaje "najveća i najdirektnija pretnja" sa kojom se alijansa suočava.

"Moskva nastavlja rat protiv Ukrajine uz podršku Severne Koreje, Irana, Kine i Belorusije. Moramo i dalje da obezbeđujemo Ukrajini ono što joj je potrebno da se brani i da odbija napade u budućnosti. Naša podrška Ukrajini je nepokolebljiva i od nje nećemo odustati", kazao je Rute.

Naveo je da će saveznici umesto najavljenih 20 milijardi evra obezbediti više od 35 milijardi evra dodatne bezbednosne pomoći za Ukrajinu za sledeću godinu.

Rute je rekao i da Iran "ne sme da razvije nuklearno oružje".

"Kada je reč o stavu NATO-a prema iranskom nuklearnom programu, saveznici su se odavno složili da Iran ne sme da razvije nuklearno oružje. Moj najveći strah je da Iran poseduje i da bi mogao da upotrebi i razmesti nuklearno oružje kako bi učvrstio kontrolu nad Izraelom, celim regionom i drugim delovima sveta", kazao je Rute.

On je odbacio navode da je američko bombardovanje iranskih nuklearnih postrojenja 22. juna u suprotnosti sa međunarodnim pravom.