Samo dva dana nakon što je Moskva imenovala Sergeja Surovikina na poziciju komandanta "specijalne operacije u Ukrajini", Rusija je izvela najbrutalniji napad na ovu zemlju od početka rata. Iako postoji teorija da je ovaj "sinhronizovani udar" na gradove širom Ukrajine odgovor ruskog predsednika Vladimira Putina na eksploziju na Kriskom mostu, verovatnije je da je ovo zapravo početak novog, nemilosrdijeg načina ratovanja, do kojeg je dovelo unapređenje "radikalnih kadrova", poput Surovikina.
Naime, Rusija je jutros izvela neočekivani napad na gradove koji se nalaze daleko od linija fronta. Ukupno je ispaljeno više od 80 raketa i 12 dronova kamikaza, sa tim što su protivvazdušne snage oborile više od 40 projektila i 9 dronova.
U napadu je poginulo najmanje 10 osoba, dok ih je više od 60 ranjeno.
Iako stradanje civila nije retkost u ovom ratu, ovakav napad predstavlja zaokret jer je napad počeo od Kijeva, grada koji mesecima nije meta ruskih trupa. Takođe, eksplozije su počele u 8:30 ujutru, u trenutku kada je većina građana obavljala svakodnevne aktivnosti, čega su neminovno morali da budu svesni ruski komandanti, kao i Surovikin, za kog se sumnja da stoji iza ovog napada.
Sumnje pojačava i izjava koju je dao par sati nakon granatiranja.
„Jutro ruskim neprijatelja ne počinje kafom“, rekao je Surovikin.
🇷🇺 Army General S.V. Surovikin: “For the enemies of Russia, the morning does not start with coffee.” pic.twitter.com/Sj7NLBHAqh
— Jackson Hinkle 🇺🇸 (@jacksonhinklle) October 10, 2022
Ali, ovaj brutalni napad na glavni grad Ukrajine, nije bio dovoljan, i bombe su počele da padaju i u ostale gradove širom zemlje. Granatirani su – Zaporožje, Žitomir, Harkov, Dnjepar ,Ternopil, Odesa, ali i Lavov grad koji se nalazi u blizini Poljske gradine, što sugeriše da bi ruska vojska od sada mogla da vrišti i ovakav pritisak na zemlje članice Evropske unije i NATO-a.
Ono što će ostati nerazjašnjeno jeste pitanje da li je ovaj napad mogao da se spreči. Naime, Putin je nedeljama unazad suočen sa strašnim pritiskom i zahtevima iz vrha Kremlja, koji su želeli da zaoštri vojnu strategiju, usled sve većih gubitaka do kojih je dovela oštra ukrajinska kontraofanziva.
Prvo je Kreljm „drmalo“ to što je sve veći broj ljudi bliskih Putinu počeo otvoreno da kritikuje strategiju ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua. Zatim su glas digla i „dvojica najjačih Putinovih poltrona“ – vođe grupe Vagner Jevgenij Prigožin i lider Čečena Ramazan Kadirov.
Tada Putin nije imao kuda, nego da nešto preduzme. Procenio je da ovo može da reši jedan od najkorumpiranijih i najbrutalnijih kadrova – Sergej Surovikin.
Do unapređenja Surovikin je bio komandant Vazdušno-kosmičkih snaga (VKS) Ruske Federacije. Njemu teren u Ukrajini nije nepoznat jer je do sada vodio snage „Juga“ u Ukrajini.
Svojevremeno je bio i zapovednik ruskih operacija u Siriji.
Proveo je i sedam meseci u pritvoru nakon državnog udara i protesta protiv Mihaila Gorbačova 1991. godine kada su tri demonstranta umrla jer se Surovikin prošao kolima preko njih.
Bio je na strani „tvrdolinijaša“ unutar Komunističke partije Sovjetskog Saveza (KPSS) koji su se protivili programu Gorbačovljevih reformi. Zatim je 1995. godine osuđen za krađu i prodaju službenog pištolja, iako je optužba kasnije poništena.
Pre deset godina, 2012. godine dobio je zadatak da uspostavi novu vojnu policiju (do tada u Rusiji nije postojala takva služba).
Pročitajte još:
Ima borbeno iskustvo u sukobima 1990-ih u Tadžikistanu i Čečeniji, kao i u Siriji, gde je Moskva intervenisala 2015. na strani režima Bašara al-Asada.
Nešto kasnije, 2017. postavljen je na čelo ruske Grupe snaga u Siriji. Za ovu operaciju je odlikovan ordenom Heroja Rusije.
Inače, prema mišljenju šefa moskovske kancelarije FT-a je notorno je korumpiran i brutalan general čak i prema standardima ruske vojske.
BONUS VIDEO Raketni napad na Kijev kao ruska odmazda
