Skupa ofanziva i sve manje vojnika: Moskva pred teškim izborima, Putin sprema Ruse na najgore vesti

Rat koji je Vladimir Putin u februaru 2022. nazvao „specijalnom vojnom operacijom“, tvrdeći da će trajati svega nekoliko dana ili nedelja, pretvorio se u dugotrajan i iscrpljujući sukob. Danas traje duže nego što je trajala borba SSSR-a protiv nacističke Nemačke, uz ogromne ljudske gubitke i minimalne teritorijalne pomake na frontu.

Udar na Telegram i borba za kontrolu informacija

Ruske vlasti pokrenule su istragu protiv osnivača Telegrama Pavela Durova, optužujući ga za „pomaganje terorističkim aktivnostima“. Državni mediji, pozivajući se na FSB, navode da je Telegram korišćen u više od 150.000 krivičnih dela od 2022. godine, uključujući sabotaže, terorizam i ekstremizam.

Kremlj optužuje Durova da je ignorisao zahteve regulatora Roskomnadzora za uklanjanje „ilegalnog sadržaja“. Istovremeno, vlasti pokušavaju da podstaknu građane da pređu na državnu aplikaciju MAX.

Telegram je izuzetno popularan u Rusiji, kako za privatnu komunikaciju, tako i za informisanje, uključujući i vojsku na frontu. Kritičari upozoravaju da bi ograničavanje aplikacije moglo otežati komunikaciju vojnicima i njihovim porodicama.

Analitičarka Tatjana Stanovaja ocenjuje da je ovaj potez izazvao iznenađenje čak i unutar vladajuće elite. Prema njenim rečima, odluka FSB-a otvorila je nova neslaganja među političkim strukturama, regionalnim vlastima, delovima vladajuće partije, pa čak i u vojsci.

Sve teža situacija na frontu

Istovremeno, situacija na ratištu za Moskvu postaje sve složenija. Ukrajinske snage izvode udare duboko na ruskoj teritoriji, dok su ruski teritorijalni dobici ograničeni i skupo plaćeni.

Prema procenama zapadnih zvaničnika koje prenosi Bloomberg, Rusija je u januaru imala oko 9.000 više gubitaka nego što je uspela da nadoknadi novim vojnicima. U decembru je, navodno, ostala bez oko 35.000 ljudi, dvostruko više od mesečnog proseka tokom 2025. godine.

Financial Times navodi da visoki gubici dodatno otežavaju ruskim snagama da održe ofanzivne operacije, koje su na nekim delovima fronta usporene do tempa sporijeg od bitke na Somi u Prvom svetskom ratu.

Priprema terena za novu mobilizaciju?

Uprkos visokim novčanim podsticajima, u Rusiji se ne prijavljuje dovoljno dobrovoljaca. Zbog toga vlasti sve češće regrutuju optuženike i osuđenike, vrše pritisak na ročnike da potpišu profesionalne ugovore i vraćaju ranjene vojnike na front.

Institut za proučavanje rata (ISW) ocenjuje da Putin postepeno priprema javnost za moguće nove, ograničene i prisilne pozive rezervista. Tokom obeležavanja Dana branioca otadžbine, ruski predsednik je više puta govorio o „odgovornosti“ vojnika i građana prema državi.

Analitičari smatraju da insistiranje na „odgovornosti“ predstavlja pokušaj da se unapred ublaži eventualno nezadovoljstvo zbog buduće mobilizacije.

Slične poruke poslao je i Dmitrij Medvedev, zamenik predsednika Saveta bezbednosti, koji je istakao da Rusiji „treba pobeda“, ali da je „važna i cena pobede“. To je, kako se ocenjuje, indirektno priznanje da rat nosi ozbiljan društveni trošak.

Kremlj priznaje: Ciljevi nisu ostvareni

Četiri godine od početka invazije, portparol Kremlja Dmitrij Peskov priznao je da Rusija još nije ostvarila svoje glavne ciljeve u Ukrajini.

„Glavni cilj je obezbediti bezbednost ljudi koji su živeli i žive u istočnoj Ukrajini“, rekao je Peskov, dodajući da ti ciljevi „nisu u potpunosti postignuti“.

Ova izjava dodatno naglašava raskorak između prvobitnih očekivanja o brzoj pobedi i realnosti dugotrajnog, skupog i iscrpljujućeg rata, dok se ukrajinski otpor nastavlja, a rusko društvo ulazi u novu fazu neizvesnosti.