Rat koji je trebalo da traje tri dana ulazi u petu godinu, Rusi kažu: "Ne znamo za šta se borimo"

Dok se na frontu vode iscrpljujuće borbe, posledice sukoba sve su vidljivije unutar same Rusije – od ekonomskog pritiska i rasta cena do sve prisutnijih znakova militarizacije svakodnevnog života.

Prema izveštaju BBC-ja, koji potpisuje Stiv Rozenberg iz Lipecka, gradovi južno od Moskve, poput Jeleca, danas su preplavljeni plakatima koji nude i do 15.000 funti jednokratne isplate za one koji se prijave za borbu u Ukrajini. Regrutni bilbordi, murali sa likovima poginulih vojnika i skloništa za slučaj napada dronovima postali su deo nove ruske realnosti.

Rat duži od „Velikog otadžbinskog rata“

Kremlj je 24. februara 2022. pokrenuo, kako je nazvao, „specijalnu vojnu operaciju“, uz očekivanje brze i odlučne pobede. Umesto toga, sukob traje već četiri godine – duže nego nacistička invazija na Sovjetski Savez u Drugom svetskom ratu, koji se u Rusiji naziva Veliki otadžbinski rat.

Ruske vlasti ne objavljuju zvanične podatke o gubicima, ali zapadni izvori i nezavisni analitičari govore o ogromnim žrtvama. U mnogim gradovima podignuti su spomenici i otvorene posebne parcele na grobljima za poginule u Ukrajini. „Mnogo ljudi je poginulo. Žao mi je tih momaka“, rekla je Irina, radnica autobuske stanice u Jelecu, za BBC.

Istovremeno, ona priznaje da joj je teško da sastavi kraj s krajem: „Računi za komunalije nas guše. Cene nas lome.“ Iako ne kritikuje otvoreno rat, dodaje: „U Velikom otadžbinskom ratu znali smo za šta se borimo. Sada nisam sigurna.“

Rat na kućnom pragu

Iako je ukrajinska granica udaljena oko 250 kilometara od Lipecke oblasti, rat se oseća i tamo. Ukrajinski napadi dronovima pogodili su više ruskih regiona, pa su u gradovima postavljena betonska skloništa – prizor koji pre 2022. nije postojao.

U stambenim zgradama određeni su podrumi kao skloništa, a sirene za uzbunu, prema svedočenju lokalnog stanovništva, oglašavaju se gotovo svake noći.

Rat je ostavio trag i u simbolici. Latinična slova „V“ i „Z“, koja su postala simbol ruske operacije u Ukrajini, pojavljuju se čak i na nazivima kafića i restorana. Predsednik Vladimir Putin je prošle godine izjavio: „Gde kroči ruski vojnik, to je naše“, dok je ranije poručio da „granice Rusije nigde ne završavaju“.

Ekonomija pod pritiskom

Rat je skup. Uz rast budžetskog deficita i stagnaciju privrede, ruska vlada povećala je PDV sa 20 na 22 odsto, navodeći da će dodatni prihodi biti usmereni na „odbranu i bezbednost“, saopštilo je Ministarstvo finansija.

Mala preduzeća osećaju posledice. Anastasija Bikova, vlasnica pekare u Jelecu, rekla je za BBC da su morali da podignu cene zbog rasta komunalnih troškova, kirija i poreza. „Ako svi zatvorimo radnje, šta će ostati? Samo siva praznina“, upozorava ona.

Ipak, uprkos ekonomskom pritisku, deo stanovništva i dalje podržava operaciju. „Specijalna vojna operacija je odlična. Samo što cene stalno rastu“, rekao je penzioner Ivan Pavlovič u Lipecku. Dodaje da bi bez rata život bio lakši, ali da „treba pomoći“.

Ima li kraja sukobu?

Dok se rat nastavlja, diplomatski napori predvođeni Sjedinjenim Državama pokušavaju da pronađu izlaz. Prema izveštaju agencije Anadolija, od početka godine održane su tri runde pregovora između Moskve i Kijeva – dve u Abu Dabiju i jedna u Ženevi.

Američki izaslanik Stiv Vitkof ocenio je da je postignut „značajan napredak“, ali konkretni rezultati su ograničeni uglavnom na razmenu zarobljenika.

Andrej Kortunov iz Ruskog saveta za međunarodne poslove izjavio je za Anadoliju da je „prekid aktivnih neprijateljstava realan do kraja godine“, ukoliko postoji politička volja i povoljni spoljašnji uslovi. Međutim, upozorava da bi sveobuhvatni mirovni sporazum zahtevao stvaranje nove evropske bezbednosne arhitekture, što je daleko složeniji i dugotrajniji proces.

S druge strane, Simon Šlegel iz Centra za liberalnu modernost u Berlinu smatra da nijedna strana još nije blizu tačke iscrpljenosti koja bi primorala na kraj rata. „Ono što zaista može okončati rat jeste da jedna strana izgubi sposobnost da nastavi borbu – a nijedna još nije blizu toga“, rekao je Šlegel.

Prema njegovim rečima, Rusija pokazuje znake ekonomske slabosti, ali ne i kolapsa, dok Ukrajina uz pomoć evropskih saveznika uspeva da održi linije fronta.

Rat bez optimizma

Četiri godine nakon početka invazije, rusko društvo deluje umorno. Život je skuplji, bezbednost krhkija, a perspektiva nejasna. Mnogi građani, kako primećuje BBC, nemaju osećaj da mogu da utiču na tok događaja – povlače se u privatnost i nadaju se boljim vremenima.

Rat koji je trebalo da bude brz i odlučan pretvorio se u dugotrajni sukob iscrpljivanja, sa dubokim posledicama po Rusiju, Ukrajinu i čitavu evropsku bezbednosnu strukturu. Dok političari govore o pregovorima i „realnim scenarijima“, na terenu i u svakodnevnom životu građana – rat i dalje traje.