Situacija je toliko kritična da ljudi ne mogu da kupe mleko: Putin je susednu zemlju doveo do pakla, a nije Ukrajina

„Vidim starije ljude kako plaču ispred izloga. Nije da ne mogu da priušte salamu, ne mogu da priušte ni osnovne stvari poput mleka“, kaže Karolina Untila, koja radi u radnji na uglu u predgrađu glavnog grada Kišinjeva. Zavisnost Moldavije od uvoza energije pokreće rekordnu inflaciju. Cene nekih proizvoda su udvostručene, a u njenoj radnji, prodaja namirnica se prepolovila, kaže Untila.„Od penzije, kako možete nešto da uštedite? Sve ide na hranu i lekove“, kaže Jon Istrati (72) iz Boroganija u južnoj Moldaviji. On je jedan od mnogih koji su, suočeni sa cenama gasa i struje i do šest puta višim nego prošle godine, aplicirali za pomoć države, prenosi Gardijan.„Bez obeštećenja, bilo bi teško“, dodaje Istrati. Prema istraživanjima javnog mnjenja, više od 40 odsto Moldavaca se bori sa visinom troškova života, dok dodatnih 21 odsto ljudi ne može da priušti minimum.

Da bi ublažila teret zime, pošto se bivša sovjetska republika odvikava od skoro potpune energetske zavisnosti od Rusije, vlada je morala da se obrati svojim zapadnim partnerima za hitnu finansijsku podršku. Ruska državna gasna kompanija Gasprom smanjila je snabdevanje Moldavije u oktobru, dok je oslanjanje na ukrajinske električne interkonektore učinilo zemlju indirektnom žrtvom nasilja, pošto je Kijev u oktobru prestao da izvozi struju u Moldaviju nakon ruskih vazdušnih udara na njenu kritičnu infrastrukturu.Moldavski ministar spoljnih poslova Niku Popesku procenjuje da će nabavka alternativne zimske energije koja je potrebna zemlji koštati više od milijardu evra. Vlada je do sada uspela da prikupi trećinu iznosa od svojih partnera iz EU.Ministri su veoma svesni da kriza troškova života nosi političke i geopolitičke rizike za ovu zemlju od 2,5 miliona ljudi.„Hibridni rat Rusije u Moldaviji replicira energetsku strategiju koja se koristi protiv Evrope u celini, ali uključuje i propagandni rat, koji vidimo u medijima, na društvenim kanalima i na ulicama, na protestima“, kaže politički analitičar Igor Botan.„Kao odgovor, vlada pokušava da diverzifikuje naše izvore energije i dobije podršku od naših zapadnih partnera", ističe on.Neki opozicioni političari, posebno u partiji Sor, krive vladu za ekonomske poteškoće i tvrde da uslovi zahtevaju povratak bližim vezama sa Rusijom.

Od jeseni, Sor je organizovao antivladine, proruske proteste u centru Kišinjeva. Desetine hiljada su izašle, iako se navodi da su neki od njih plaćeni da se pojave.Sor predstavnici iz centralne Moldavije su optuženi da su se sastali sa zvaničnicima Dume u Moskvi kako bi tražili okončanje ruskog embarga na moldavsko voće za njihov okrug Orhej i poseban lokalni sporazum o gasu.SAD su nedavno uvele sankcije lideru stranke Ilanu Šoru, kao deo onoga što je Vašington nazvao svojom akcijom da se suprotstavi ruskim „upornim kampanjama zlonamernog uticaja i sistemskoj korupciji u Moldaviji“.Velika Britanija je sledila njihov primer prošle nedelje, nazvavši Šora među 30 međunarodnih političkih ličnosti kojima će biti zabranjeno da uđu u zemlju ili da kanališu novac preko britanskih banaka. Izveštava se da je Šor pobegao iz Moldavije u Izrael 2019. godine nakon što je istraga o prevari dve godine ranije dovela do optužbi za korupciju. On je branio obezbeđivanje hrane i prevoza onima koji su želeli da se pridruže antivladinim protestima „protiv sramote, siromaštva, gladi i hladnoće na koje su osuđeni“.

I Šor i još jedan opozicioni lider, George Cavcaliuc, koji je prošlog leta otišao iz Kišinjeva u London nakon što je proevropska partija PAS pobedila na izborima, pojavili su se na protestima putem video-striminga. Oba političara tvrde da su sve istrage protiv njih u Moldaviji politički motivisane. Ali njihove proruske poruke, prenete preko lokalnih i ruskih TV kanala u vlasništvu Šora, našle su svoju publiku kod nekih Moldavaca.Pod nadzorom prozapadne predsednice Maje Sandu, Moldavija je podnela zahtev i dobio status kandidata za članstvo u EU. Međutim, novembarske ankete su pokazale opadanje podrške javnosti bližoj integraciji sa EU, pri čemu je 50 odsto Moldavaca reklo da bi glasalo za članstvo, u odnosu na 65 odsto u leto 2021.„Trebalo bi da ostanemo neutralni“, kaže 34-godišnja Ana, kritikujući rečitu osudu moldavske vlade ruskog ponašanja u Ukrajini. „Naši proizvodi su išli u Rusiju, a gas i struja su tada bili jeftiniji“, dodaje ona. Oko 60 odsto moldavskog izvoza sada ide u EU, a samo 10 odsto u Rusiju.Nestanak struje je, međutim, naterao druge Moldavce da se okrenu protiv Rusije. Nakon nestanka struje zbog kojeg su delovi zemlje ostali bez struje 24 sata u novembru, na moldavskim društvenim medijima #bezvas (#bez tebe) je postao popularan hešteg, pozajmljujući prkosni odgovor ukrajinskog predsednika Kremlju: „Bez gasa ili bez tebe? Bez svetla ili bez tebe? Bez tebe!"Čak je i bivši proruski predsednik Moldavije Igor Dodon osudio ruske napade na Ukrajinu i rekao „treba da zahvalimo Rumunima što nam prodaju struju”.Tokom novembra, Moldavija je kupovala skoro 90 odsto svoje električne energije od Rumunije, nakon što je prestalo snabdevanje iz otcepljenog regiona Pridnjestrovlja, koji podržava Rusija, koji kontroliše ključnu elektranu Cuciurgan. Rumunija je 3. decembra prvi put izvezla gas u Kišinjev. Međutim, Rumunija se bori da pokrije sopstvene potrebe.Međutim, dugoročno gledano, Moldavija će morati da da prioritet izgradnji novog interkonektora električne energije sa Rumunijom i da razvije sektor obnovljivih izvora energije.„Ovaj perverzni rat u Ukrajini ima dva aspekta. Ako se Ukrajina odupre, a i mi se opiremo, imamo šansu da se integrišemo u EU... Ali sada sve zavisi od naših napora da obavestimo građane o mogućnostima koje su nam se otvorile", kaže Botan.BONUS VIDEO: Soba za mučenje u Hersonu

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sobazamuenjeuhersonu-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4620714"]